Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Uvođenje u tantra šastru – Sir John Woodroffe, oko 160 str. 1180 din
.....
SAHASRĀRA PADMA
Iznad ājñā-čakre nalazi se još jedna skrivena čakra zvana manas-čakra. To je lotos sa šest latica na kojima su prisutni šabda-jñāna, sparśa-jñāna, rūpa-jñāna, āghraṇopālabi, rasopabhoga i svapna, odnosno sposobnosti sluha, dodira, vida, mirisa, ukusa i sna, ili njihovo odsustvo. Iznad nje je još jedna skrivena čakra, Soma-čakra, lotos sa šesnaest latica, koje se takođe nazivaju šesnaest Kalā. Te Kale su: kṛpā (saosećanje), myduta (blagost), dhairya (strpljenje), vairāgya (neprivrženost), dhṛti (postojanost), sampat (bogatstvo), hasya (veselost), romānca (uzbuđenje), vinaya (poniznost), dhyāna (meditacija), susthiratā (mir), gambhirya (ozbiljnost), udyama (napor), aḳsobha (bezemocionalnost), audarya (velikodušnost) i ekāgratā (koncentracija).
Iznad ove poslednje čakre je „kuća bez oslonca“ (nirālamba-purī), gde jogiji vide blistavog Īśvaru. Iznad toga je praṇava koja sija kao plamen, iznad praṇave beli polumesec Nāda, a iznad polumeseca tačka Bindu. Zatim sledi beli lotos sa dvanaest latica okrenutih nagore, a iznad tog lotosa je okean nektara (sudhā-sāgara), ostrvo dragulja (maṇidvīpa), oltar dragulja (maṇi-pītha), račvasti ili munjeviti oblici a, ka, tha, i u njima Nāda i Bindu. Na Nādi i Binduu, kao na oltaru, nalazi se Paramahaṃsa, koji služi kao oltar za noge Gurua; tu treba meditirati o Guruu svih Gurua. Telo Haṃse na kome počivaju stopala Gurua je jñāna-maya, ledena krila su Āgama i Nigama, a dve noge su Śiva i Śakti, kljun je Praṇava, a oči i grlo su Kāma-Kalā.
Blizu hiljadulatičnog lotosa je šesnaesti prst Meseca nazvan amā kalā, koji je čist crven i sjajan poput munje, fin kao vlakno lotosa, visi nadole i prima lunarnu nektar. U njemu je polumesec nirvāṇa-kalā, sjajan kao Sunce, i sitniji od hiljaditog dela dlake. Ovo je Iṣṭa-devatā svih. Pored nirvāṇa-kalā je parama-nirvāṇa-Śakti, beskrajno suptilna, sjajna kao Sunce, stvarateljica tattva-jñāna. Iznad nje su Bindu i Visarga-Śakti, koren i prebivalište sve sreće.
Sahasrāra-padma — ili hiljadulatični lotos svih boja — visi naglavačke iz brahma-randhre, iznad svih čakri. Ovo je oblast prvog uzroka (Brahma-loka), uzrok šest prethodnih uzroka. To je veliko Sunce, kako u kosmičkom, tako i u individualnom smislu, u čijem sjaju prebivaju Parama-Śiva i Ādyā-Śakti. Ta sila je vācaka-Śakti ili saguṇa brahman, koji potencijalno sadrži guṇe, moći i nivoe. Parama-Śiva je u obliku Velikog Etera (paramākāśa-rūpī), Najvišeg Duha (paramātma), Sunca tame neznanja. Na svakoj latici lotosa nalaze se sva slova azbuke; i sve što postoji u donjoj čakri ili u univerzumu (brahmāṇḍa) ovde postoji u potencijalnom obliku (avyakta-bhāva). Šaive ovo mesto nazivaju Śivasthāna, Vaiṣ̌navce Parama-puruṣa, Šāktas Devi-sthāna, Sāṁkhya-mudracima Prakṛti-puruṣa-sthana. Drugi ga zovu drugačije, na primer Hari-hara-sthāna, Śakti-sthāna, Parama-Brahma, Parama-haṃsa, Parama-jyotih, Kula-sthāna i Parama-Śiva-Akula. Ipak, bez obzira na ime, svi govore o istom mestu.
.....
INICIJACIJA: DĪKṢĀ
Inicijacija¹ je davanje mantre od strane gurua. U trenutku inicijacije, guru prvo mora uspostaviti život Gurua u svom telu; to jest, vitalnu snagu (prāṇa-śakti) Najvišeg Gurua čije je prebivalište u lotosu sa hiljadu latica. Kao što je slika instrument (yantra) u kome prebiva božanstvo (devatva), tako je i telo gurua. Dan pre toga guru treba, po Tantari, staviti kandidata da sedne na prostirku od kuša trave. Zatim mu u uvo ponavlja „mantru sna“ (suptamantru) i veže mu pramen kose na vrhu glave. Učenik, koji treba da je postio i održavao seksualnu čednost, ponavlja mantru tri puta, poklanja se do nogu gurua i potom odlazi na počinak.
Inicijacija koja sledi daje duhovno znanje i uništava greh. Kao što se jedna lampa pali od plamena druge, tako se božanska śakti, sastavljena od mantre, prenosi sa tela gurua na telo učenika (śiṣya). Bez dīkṣe, japa mantre, pūjā i drugi rituali se smatraju beskorisnim. Neke mantre se takođe smatraju zabranjenim za šudre i žene. Međutim, beleška u prvoj Chalākṣara-Sūtrā Lalite² pokazuje da čak ni šudre nisu isključene iz upotrebe čak i Pranave, kao što se obično tvrdi. Prema Kālikā-Purāni (kada govori o svari ili zvuku), dok su udātta, anudātta i pracaya primereni prvoj kasti, svara zvana aukāra sa anusvarom i nādom je primerena šudri, koji može koristiti Pranavu bilo na početku ili kraju mantre, ali ne na obe lokacije kao dviđa /dvija/.
Mantra izabrana za inicijaciju treba da bude odgovarajuća (anukūla). Da li je mantra sva-kūla ili a-kūla za osobu koja se inicira, utvrđuje se putem kūla-čakre, zodijačkog kruga poznatog kao rāśičakra i drugih čakri, opisanih u Tantarsāri.
Inicijacija od strane žene je delotvorna; a od strane majke je osmostruko efikasnija.¹
Neke posebne forme inicijacije, zvane abhiṣeka, opisane su u narednoj belešci.
ABHIṢEKA
ABHIṢEKA¹ postoji u osam vrsta, a forme abhiṣeke koje slede prvu na kasnijim nivoima označavaju sve veće stepene inicijacije. Prva śāktā abhiṣeka daje se pri ulasku na put sādhanā. Zove se tako jer guru tada otkriva učeniku preliminarne tajne śakti-tattve. Njome se učenik čisti od svih grešnih ili zlih sklonosti i stiče divnu novu śakti.² Sledeća, pūrṇābhiṣeka, daje se na nivou iznad dakṣinācāre, kada se učenik spremio praktikovanjem puraścarāne i drugih praksi da je primi. Tada počinje pravi rad sādhanā. Āsana, jama i ostalo jačaju učenikovu odlučnost (pratijñā) da istraje na višim stepenima sādhanā.
Treći, teži stepen počinje krama-dīkṣāabhiṣekom, gde se govori da je veliki Vaśiṣṭha učestvovao, a gde je ṛsi Viśvāmitra stekao brahmajñānu i postao Brāhmaṇa. Sveti konac se sada nosi oko vrata poput nekog venca. Učenik koji prolazi različite probe (parikṣā) prima sāmrājyābhiṣeku i mahāsāmrājyābhiṣeku, i na kraju dolazi do najtežeg stepena uvedenog joga-dīkṣāabhiṣekom.
U prethodnim stepenima sādhaka je obavljao pañcāṇga-puraścaranu, i uz pomoć svog gurua (kod kog mora stalno boraviti i od koga direktno primati uputstva) radi pañcāṇga-jogu — poslednjih pet članova aśṭāŋga joge. Nakon toga je podoban za praksu pūrṇa-dīkṣāabhisekā, ponekad nazvanu virāja-grahaṇābhiseka. Kada dostigne savršenstvo u ovom poslednjem stepenu, sādhaka obavlja svoje sopstvene pogrebne obrede (śrāddha), pravi pūrnāhuti uz svoj sveti konac i pramen kose na vrhu glave. Od tog momenta veza gurua i učenika prestaje. Dalje ide sam sve dok ne shvati veliko pravilo So’ham („Ja sam On“). U ovom stepeni, koji Tantra naziva jīvan-mukta (oslobođeni dok još živi), naziva se parama-hamsa.
SĀDHANA