Godina izdanja: 1978
ISBN: 351
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Miodrag Racković
Izdavač: Matica srpska, Novi Sad
Godina: 1978
Obim: 248 str.
Pismo: ćirilica

Knjiga pripada savremenoj domaćoj književnosti i bavi se temom „raščaravajuće zbilje“ i teške ljudske svakodnevice. U ovo delu autor tematizuje život običnih ljudi koji neprestano planiraju da poboljšaju svoju stvarnost, ali se uvek vraćaju pukom preživljavanju i vegetiranju.

Struktura romana se može opisati kao priča koja buja poput korova. Likovi se brzo množe, uleću u pripovedanje i ponekad iznenada nestaju bez jasnog objašnjenja.

Racković u svojim delima prikazuje svakodnevicu kao ogroman, opasan i težak brisani prostor koji čovek mora da savlada i osvoji za sebe.


Miodrag Racković (1938–2004) bio je srpski prozni pisac, pesnik i esejista. Iako je tokom druge polovine 20. veka bio veoma cenjen u književnim krugovima, danas se smatra donekle zaboravljenim piscem naše savremene proze.

Takođe je zanimljivo da je on otac poznatog beogradskog multimedijalnog umetnika i pisca Nenada Džonija Rackovića.

Rodom je iz Novog Sada. Svoja dela je počeo da objavljuje još 1953. godine. Pored pisanja, Racković je dugo godina radio kao urednik u uglednom beogradskom izdavačkom preduzeću „Nolit“, gde je oblikovao književni ukus tadašnje generacije čitalaca.

Sredinom devedesetih godina (tačnije 1996.) odselio se iz Srbije i nastavio život u Zagrebu. Tamo je radio kao profesionalni književnik i postao član Hrvatskog društva pisaca (HDP). Preminuo je u Zagrebu 26. avgusta 2004. u 66. godini života.

Miodrag Racković je iza sebe ostavio bogat opus koji obuhvata osam romana, šest zbirki pripovedaka, brojne eseje i radiodrame.

Romani:
- Kutnji prag (1975) – njegov prvi roman
- Kokošje slepilo (1978)
- Prsten od lažnog zlata (1979)
- Glasnik (1980)
- Barske ptice (1981)
- Bakljada (1982)
- Balkanski tango (1998)

Zbirke pripovedaka:
- Sitna divljač (1980)

Naučne studije:
- Fatalna privlačnost: M. Hajdeger - Hana Arent – esejističko-filozofska studija o specifičnom odnosu dvoje velikih mislilaca.