Godina izdanja: 1990
ISBN: 343
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Džon Don / John Donne
Prevod: Dušan Puvačić
Ilustracije: Nedžad Sahačić
Izdavač: Glas, Banja Luka
Godina: 1990
Obim: 120 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

„Predavanje o senci“ (A Lecture upon the Shadow) je jedno od najpoznatijih dela engleskog pesnika Džona Dona (John Donne), predvodnika metafizičke škole poezije iz 17. veka.

Sama pesma koristi kretanje sunca i promenu dužine senki tokom dana kao proširenu metaforu (metafizički koncept) za razvoj, zrelost i potencijalni pad ljubavne veze.

Džon Don (/dʌn/ dun; 22. januar 1572 – 31. mart 1631) bio je engleski pesnik, učenjak, vojnik i službenik rođen u katoličkoj porodici, delu katoličkog preporoda, koji je nevoljno postao sveštenik u crkvi Engleske. On je bio upravnik katedrale Svetog Pavla u Londonu (1621–1631). Don se smatra najistaknutijim predstavnikom metafizičkih pesnika. Njegova pesnička dela prepoznata su po metaforičnom i senzualnom stilu, a obuhvataju sonete, ljubavne pesme, religiozne pesme, latinske prevode, epigrame, elegije, pesme, satire. On je isto tako poznat je i po svojim propovedima.

Donov stil karakterišu nagla otvaranja i razni paradoksi, ironije i dislokacije. Ove osobine, zajedno sa njegovim čestim dramatičnim ili svakodnevnim ritmovima govora, njegovom napetom sintaksom i oštrom elokvencijom, bile su reakcija na uglađenost konvencionalne elizabetanske poezije i prilagođavanje na engleski jezik evropskih baroknih i manirističkih tehnika. Njegovu ranu karijeru obeležila je poezija koja je nosila ogromno znanje o engleskom društvu. Druga važna tema u Donovoj poeziji je ideja prave religije, nešto o čemu je on mnogo vremena razmišljao i o čemu je često teoretisao. Pisao je svetovne pesme, kao i erotske i ljubavne pesme. Posebno je poznat po svom vladanju metafizičkim umišljenostima.

Uprkos velikom obrazovanju i poetskom talentu, Don je živeo u siromaštvu nekoliko godina, u velikoj meri oslanjajući se na bogate prijatelje. Veći deo novca koji je nasledio tokom i nakon školovanja potrošio je na ženskarenje, književnost, zabavu i putovanja. Godine 1601, Don se tajno oženio Enom Mor, sa kojom je imao dvanaestoro dece. Godine 1615, rukopoložen je za anglikanskog đakona, a potom i za sveštenika, iako nije želeo da prima svete činove i to je učinio samo zato što je to naredio kralj. Bio je i narodni poslanik 1601. i 1614. godine.

Don je rođen u Londonu 1571. ili 1572. godine, u rekuzantskoj rimokatoličkoj porodici kada je praktikovanje te religije bilo ilegalno u Engleskoj. Don je bio treće od šestoro dece. Njegov otac, takođe po imenu Džon Don, oženjen sa Elizabet Hejvud, bio je velškog porekla i upravnik kompanije Ajronmangers u gradu Londonu. Međutim, izbegavao je neželjenu pažnju vlade iz straha od progona.

Njegov otac je umro 1576. godine, kada je Don imao četiri godine, ostavljajući njegovoj majci Elizabetu odgovornost da sama odgaja decu. Hejvud je takođe bila iz rekuzantske rimokatoličke porodice, ćerka Džona Hejvuda, dramskog pisca, i sestra prečasnog Džaspera Hejvuda, jezuitskog sveštenika i prevodioca. Ona je bila i pranećakinja Tomasa Mora. Nekoliko meseci nakon što joj je muž umro, Donova majka se udala za dr Džona Simingsa, bogatog udovca sa troje dece.

Don se privatno školovao; međutim, nema dokaza koji podržavaju popularnu tvrdnju da su ga podučavali jezuiti. Godine 1583, sa 11 godina, počeo je da studira na Hart Holu, sadašnjem Hertford koledžu u Oksfordu. Posle tri godine studija, Don je primljen na Univerzitet u Kembridžu, gde je studirao još tri godine. Don, međutim, nije mogao da dobije diplomu ni na jednoj instituciji zbog svog katoličanstva, pošto je odbio da položi zakletvu vrhovne vlasti koja je potrebna da bi diplomirao. Godine 1591, primljen je kao student pravne škole Tavis In, jednog od pripadnika Kancelarijske gostionice u Londonu. Dana 6. maja 1592, primljen je u Linkolnov In, jedan od Sudskih inova.

Godine 1593, pet godina nakon poraza Španske armade i tokom povremenog Anglo-španskog rata (1585–1604), kraljica Elizabeta je izdala prvi engleski statut protiv sektaškog neslaganja iz Engleske crkve, pod nazivom „Zakon za obuzdavanje papskih odvratnika”. Ona je definisala „popske rekuzante“ kao one „osuđene zato što se nisu pripojili nekoj crkvi, kapeli ili uobičajenom mestu za zajedničku molitvu da bi tamo čuli Božansku službu, već su odustali od toga što je suprotno principu zakona i statuta koji su do sada doneti i predviđeni u to ime`. Donov brat Henri takođe je bio univerzitetski student pre hapšenja 1593. zbog skrivanja katoličkog sveštenika, Vilijama Haringtona, i umro je u zatvoru Njugejt od bubonske kuge, što je navelo Dona da počne da dovodi u pitanje svoju katoličku veru.

Tokom i nakon školovanja, Don je potrošio veliki deo svog značajnog nasledstva na žene, književnost, razonodu i putovanja. Iako nema podataka o tome gde je Don putovao, on je ipak prešao Evropu i kasnije se borio zajedno sa grofom od Eseksa i ser Volterom Ralijem protiv Španaca u Kadizu (1596) i na Azorima (1597), i bio svedok gubitka španskog vodećeg broda, San Felipe.


Dušan Puvačić (1936–2017) bio je ugledni srpski književni kritičar, prevodilac, esejista i profesor koji je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj anglistici. Njegov rad na prepevu Džona Dona i danas se smatra jednim od najuspešnijih prevodilačkih poduhvata na našim prostorima.

Puvačić je rođen u Banjaluci, a studije Opšte književnosti sa teorijom književnosti završio je u Beogradu. Veći deo svog profesionalnog života proveo je u Velikoj Britaniji, gde je radio kao ambasador naše kulture i jezika:
- Radio je kao lektor za srpski jezik i književnost na prestižnim univerzitetima u Lankasteru i Kembridžu.
- Do penzionisanja je radio kao profesor na poznatoj Školi za slovenske i istočnoevropske studije (SSEES) u okviru Univerziteta u Londonu.
- Predavao je i u SAD, na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.

Prevođenje engleskih metafizičkih pesnika, a posebno Džona Dona, smatra se jednim od najtežih zadataka u prevodilaštvu zbog njihove kompleksne ritmike, upotrebe paradoksa i dubokih intelektualnih metafora (conceits). Puvačićev prevod zbirke Predavanje o senci (1981. i 1990) nije bio samo puki prenos reči, već duboko razumevanje Donove poetike. On je uspeo da zadrži težinu engleskog baroknog izraza i prilagodi ga duhu našeg jezika, a knjigu je opremio i obimnim stručnim predgovorom koji je generacijama studenata i čitalaca poslužio kao ključ za razumevanje metafizičke poezije.

Pored Dona, prevodio je i mnoga druga kapitalna dela sa engleskog jezika, uključujući Istoriju moderne umetnosti H. H. Arnasona i dela čuvenog kritičara Sesila Morisa Bovre.


Ilustrator banjalučkog izdanja knjige „Predavanje o senci“ iz 1981. i 1990. godine je bosanskohercegovački umetnik Nedžad Sahačić. U impresumu prvog izdanja njegovi radovi su precizno navedeni kao vinjete, dok su u drugom izdanju potpisani kao ilustracije.

Vinjete i grafike unutar zbirke osmišljene su tako da ne skreću pažnju sa same arhitektonike i intelektualne težine metafizičkih stihova. Svojim vizuelnim rešenjima uspeo je da isprati mračnu, dramatičnu i kontemplativnu atmosferu 17. veka, dajući knjizi rafiniran, bibliofilski izgled.