Godina izdanja: 1986
ISBN: 339
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Kšištof Mihalski
Prevod: Olga Kostrešević
Izdavač: Književna zajednica Novog Sada
Edicija: Biblioteka Anthropos, Knjiga 4
Godina: 1986
Obim: 183 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji, kao i u opisu.

„Čovek u modernim naukama” (originalno na nemačkom Der Mensch in den modernen Wissenschaften) je čuveni zbornik radova koji je priredio poljski filozof Kšištof Mihalski (Krzysztof Michalski).

Zbornik predstavlja ključni dokument moderne evropske misli jer je nastao kao rezultat prvog kolokvijuma u Kastel Gandolfu (letnjoj papskoj rezidenciji) održanog 1983. godine, pod pokroviteljstvom pape Jovana Pavla II i u organizaciji bečkog Instituta za nauke o čoveku (IWM), čiji je Mihalski bio osnivač i rektor.

Mihalski je kroz ove kolokvijume uspeo da stvori jedinstven prostor za dijalog intelektualaca iza „Gvozdene zavese” i njihovih zapadnih kolega. Knjiga se bavi pitanjem kako moderne nauke (poput biologije, fizike, psihoanalize i sociologije) menjaju, redefinišu ili ugrožavaju tradicionalnu sliku o čoveku. Zbornik okuplja radove nekih od najistaknutijih svetskih mislilaca tog doba, među kojima su bili Ernst-Volfgang Bekenferde (E. W. Böckenförde), Karl Fridrih fon Vajczeker (C. F. von Weizsäcker), Pol Riker (Paul Ricoeur) i drugi.

Knjiga preispituje poziciju humanizma u svetlu tehnološkog i naučnog progresa kroz nekoliko ključnih osi: granice naučnog saznanja, kriza modernog identiteta, povezanost sa nastavkom projekta...

Kšištof Mihalski (Krzysztof Michalski, 1948–2013) bio je jedan od najuticajnijih poljskih filozofa, prevodilaca i kulturnih menadžera dvadesetog veka. Ostao je zapamćen kao ključni intelektualni posrednik između Zapadne i Istočne Evrope tokom i nakon Hladnog rata.

Diplomirao je na Univerzitetu u Varšavi, a njegovi učitelji i mentori bili su legendarni poljski mislilac Lešek Kolakovski (Leszek Kołakowski) i čuveni češki fenomenolog Jan Patočka.

Nezadovoljan akademskim i političkim stegama, Mihalski je 1982. godine u Beču osnovao Institut za nauke o čoveku (IWM), čiji je rektor ostao sve do svoje smrti 2013. godine. Ovaj institut postao je epicentar okupljanja disidenata i mislilaca sa obe strane Gvozdene zavese. Pored Beča, radio je i predavao širom sveta. Bio je redovni profesor filozofije na Bostonskom univerzitetu u SAD, gostujući profesor na Univerzitetu u Beču, a vodio je i Katedru „Erazmo Roterdamski” na Univerzitetu u Varšavi. Najveći deo svog naučnog rada posvetio je modernoj nemačkoj filozofiji (Husrelu, Hajdegeru i Gadameru). Njegova poslednja i izuzetno cenjena knjiga bila je studija o Ničeovoj misli pod nazivom „Plamen večnosti” (The Flame of Eternity), objavljena 2012. godine.

Mihalski je bio blizak lični prijatelj pape Jovana Pavla II i poljskog sveštenika i filozofa Jozefa Tišnera (Józef Tischner). Iz tog kruga intelektualaca proizašli su čuveni seminari u Kastel Gandolfu koje je Mihalski organizovao. Zanimljivo je da je upravo iz tih debata i dijaloga koje je Mihalski moderirao nastala poslednja papina knjiga „Sećanje i identitet” (Memoria e Identità, 2004).

САДРЖАЈ
Предговор приређивача 5
Ханс-Георг ГАДАМЕР: Предговор 9
Карл-Фридрих фон ВАЈЦЗЕКЕР: Време, физика, метафизика 11
Рене ТОМ: О научности хуманистичких наука 35
Еманиел ЛЕ РУА ЛАДИРИ: Научност историје, историчност наүке 42
Александер ГАЈШТОР: Историчар и науке о човеку 58
Герхард ЕБЕЛИНГ: О дефиницији човека 64
Јузеф ТИШНЕР: Нада која тражи истину 96
Ернст-Волфганг БЕКЕНФЕРДЕ: Слика човека у перспективи данашњег правног поретка 81
Роберт ШПЕМАН: О појму природе човека 90
Чарлс ТЕЈЛОР: Хуманизам и савремени идентитет 106
Еманиел ЛЕВИНАС: Трансценденција и интелигибилност 154
Ханс-Георг ГАДАМЕР: „Грађани два света” 165
Белешка о ауторима 179