Godina izdanja: 1982
ISBN: 434
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Elijas Kaneti / Elias Canetti
Izdavač: Narodna knjiga, Beograd
Godina: 1982
Obim: 129 str.

„Srce koje kuca na daljinu“ je zbirka aforizama, beležaka, misli i ideja austrijskog nobelovca Elijasa Kanetija (Elias Canetti). Knjiga predstavlja prevod njegovog originalnog nemačkog dela „Alle vergeudete Verehrung. Aufzeichnungen 1949–1960“.

Ova knjiga ne prati klasičnu formu romana ili hronološke pripovesti, već nudi dubok uvid u piščev unutrašnji svet kroz aforizme i zapise nastale tokom jedne decenije. Kaneti u njoj preispituje:
- Ljudsku prirodu i paradokse modernog društva.
- Fenomen mase i moći, što je glavna preokupacija njegovog celokupnog teorijskog rada.
- Prolaznost života, smrt, otuđenje i distancu među ljudima.
- Ulogu pisca i intelektualca u svetu koji gubi empatiju

Sam naslov metaforički oslikava čovekovu potrebu za bliskošću uprkos nepremostivim fizičkim ili emotivnim distancama modernog doba. Kanetijeve rečenice su hirurški precizne, britke i često služe kao ogledalo čitaocu koji u njima traži potvrdu sopstvenih osećanja i skrivenih misli.

Elias Canetti (Elijas Kaneti) bio je jedan od najfascinantnijih i najunikatnijih intelektualaca 20. veka – čovek bez stalne domovine, ali sa jasnim i moćnim književnim glasom. Iako je promenio brojne zemlje i kulture, njegov jedini pravi zavičaj, kako je sam govorio, bio je nemački jezik.

Rođen je 1905. godine u bugarskom gradu Ruse (tadašnji Ruščuk) u bogatoj trgovačkoj porodici Sefardskih Jevreja. U kući se govorio ladino (jevrejsko-španski), na ulici bugarski, a tokom života je usled čestih selidbi naučio engleski, francuski i nemački. Život ga je vodio iz Bugarske u Englesku (Mančester), a nakon rane smrti oca sa majkom i braćom seli se u Austriju, Švajcarsku i Nemačku. Pred nacističkim progonom 1938. godine beži iz Beča nazad u London, a poslednje decenije života provodi u Cirihu, gde je i umro 1994. godine.

Zanimljivo je da Canetti uopšte nije studirao književnost ili filozofiju. Godine 1929. doktorirao je hemiju na Univerzitetu u Beču. Ipak, nauka ga nije zadržala; odmah nakon studija potpuno se posvetio pisanju, prevodilačkom radu i posmatranju društvenih fenomena.

Canetti je kroz čitav svoj opus vodio duboki, lični rat protiv smrti. Smatrao je smrt najvećim neprijateljem čovečanstva i odbijao je da je prihvati kao prirodan svršetak. Verovao je da je zadatak pravog pisca da bude „pas svog vremena” – onaj koji laje i opominje na opasnosti, bori se protiv destrukcije i skida maske sa moćnika koji seju smrt.

Pored romana Zaslepljenost i autobiografske trilogije, njegovo kapitalno delo je antropološko-sociološka studija „Masa i moć” (Masse und Macht). Knjigu je pisao i istraživao više od trideset godina. Ključni trenutak koji ga je inspirisao bio je jul 1927. godine u Beču, kada je prisustvovao paljenju Palate pravde tokom masovnih demonstracija. Tada je fascinirano i užasnuto shvatio kako gomila može potpuno da proguta individualnu svest pojedinca.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1981. godine. Švedska akademija je u obrazloženju navela da mu se nagrada dodeljuje za dela odlikovana „širokim vidicima, bogatstvom ideja i umetničkom snagom”. Iako je bio britanski državljanin i živeo širom Evrope, nagrada je slavljena kao ogroman uspeh nemačke književnosti i kosmopolitskog duha.