ISBN: 112x2
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Vujica Rešin Tucić
Izdavač: Srpska čitaonica i knjižnica, Irig
Edicija: „Stražilovo“, Novi Sad
Godina: 1978
Obim: 126 str.

„Slovo je puklo“ je treća po redu knjiga srpskog književnika i neoavangardnog umetnika Vujice Rešina Tucića, objavljena 1978. godine. Za razliku od njegovih prethodnih zbirki poezije, ovo delo predstavlja mozaik književnokritičkih tekstova, eseja i recenzija koje je autor prethodno objavljivao u periodici.

U ovim esejima Tucić pristupa kritici i vrednovanju tuđih dela polazeći prvenstveno iz sopstvenog autentičnog, avangardnog pesničkog iskustva. Knjiga je važan teorijski dokument za razumevanje jugoslovenske neoavangardne scene (poznate i kao Nova umetnička praksa) tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, čiji je Tucić bio jedan od najistaknutijih protagonista.

Vujica Rešin Tucić (1941–2009) bio je jedan od najautentičnijih i najradikalnijih protagonista jugoslovenske i srpske neoavangardne scene šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegovo delovanje potpuno je rušilo granice između tradicionalnih umetničkih formi, spajajući poeziju, vizuelnu umetnost, performans, film i društveni aktivizam u jedinstven buntovnički izraz.

Zbog svoje beskompromisne, subverzivne poezije koja je kritikovala tadašnji socijalistički poredak, njegova dela su proglašavana neprijateljskom delatnošću. Početkom sedamdesetih godina pretila mu je zatvorska kazna od čak 12 godina, a od robije ga je spasao uticajni književnik Oskar Davičo koji je stao u njegovu odbranu.

Tucić je tvorac ovog važnog teorijskog pojma koji objašnjava kontinuitet eksperimentalne umetnosti na našim prostorima. Tokom devedesetih godina u Beogradu je vodio i istoimenu privatnu umetničku školu. Bio je osnivač i vodeća figura novosadskih avangardnih grupa Januar i Februar (1971), kao i grupe Atentat (1972). Te grupe su izvodile provokativne akcije, ulične performanse i konceptualne projekte širom bivše Jugoslavije. Njegove književne večeri bile su preteča performansa. Savremenici svedoče da je svoje pesme interpretirao toliko silovito i glasno da je „parao prostor u sali“. Pored toga, snimao je eksperimentalne filmove i bavio se body-artom. Radio je kao dramaturg, bibliotekar i urednik. Pokrenuo je i izdavao privatni časopis za književnost i umetnost Adresa.

Objavio je 12 knjiga poezije, proze i eseja, a među najvažnijima se izdvajaju:
- Jaje u čeličnoj ljusci (1970) – kultna debitantska zbirka poezije.
- Slovo je puklo (1978) i Hladno čelo (1983) – knjige eseja i oštre kritike.
- Strahote podzemlja (1991) – njegov specifičan avangardni roman.
- Struganje mašte (1991) – kapitalno delo koje spaja vizuelni roman i njegove sabrane pesme. Prema ovom naslovu je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine održana i njegova velika posthumna retrospektivna izložba