ISBN: 112
Godina izdanja: 1973
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Norbert Viner / Norbert Wiener
Naslov originala: The Human Use of Human Beings: Cybernetics and Society
Izdavač: Nolit, Beograd
Godina: 1973
Obim: 254 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji, kao i u opisu.

„Kibernetika i društvo“ je pionirsko delo američkog matematičara Norberta Vinera (Norbert Wiener) iz 1950. godine, u kojem autor primenjuje koncepte svoje teorije kibernetike na analizu ljudskog društva, komunikacije i tehnološkog napretka. Viner u knjizi ispituje kako razmena informacija oblikuje društvene strukture i upozorava na opasnosti koje donosi nekontrolisani razvoj automatizacije i mašina.

Knjiga je postavila temelje za savremene rasprave o veštačkoj inteligenciji (AI), digitalnom kapitalizmu, privatnosti podataka i etici u tehnologiji. Vinerove vizije o mašinama koje uče i komuniciraju sa okolinom direktno predviđaju izazove sa kojima se moderno društvo danas suočava.

Norbert Viner (Norbert Wiener, 1894–1964) bio je briljantni američki matematičar, filozof i profesor na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology), globalno priznat kao otac kibernetike. Važio je za jednog od najsvestranijih naučnih umova 20. veka, čiji je rad postavio temelje za razvoj računara, automatizacije i veštačke inteligencije.

Viner je bio vanserijski talenat. Pod strogim nadzorom svog oca Lea, profesora slovenskih jezika na Harvardu, naučio je da čita sa devet meseci, a sa tri godine je već tečno čitao i pisao. Srednju školu je završio sa 11 godina. Diplomirao je matematiku na koledžu Tafts sa samo 14 godina. Titulu doktora nauka iz oblasti matematičke logike stekao je na univerzitetu Harvard u svojoj 18. godini.

Posle doktorata, u Evropi je sarađivao sa vodećim filozofima i matematičarima poput Bertrana Rasela, Davida Hilberta i Godfrija Hardija. Tokom Drugog svetskog rata radio je na problemu automatskog usmeravanja protivavionskih topova. Proučavajući kako mašina mora da predvidi putanju aviona na osnovu prethodnih informacija, uočio je analogiju između rada mašina i ljudskog nervnog sistema. Godine 1948. objavljuje svoju Epohalnu knjigu „Cybernetics: Or Control and Communication in the Animal and the Machine“. Reč je izveo iz grčke reči kybernetes (kormilar, upravljač), definišući novu nauku o upravljanju i komunikaciji u živim organizmima i mašinama. Pored kibernetike, dao je ogroman doprinos čistoj matematici, posebno u oblasti stohastičkih procesa (Vinerov proces) i harmonijske analize.

O Vineru su kružile brojne anegdote na MIT-u zbog njegove ekstremne rasejanosti. Navodno je jednom zaboravio gde se preselio, pa je morao da pita svoju ćerku na ulici gde im je nova kuća. a razliku od mnogih savremenika koji su bezuslovno slavili tehnološki progres, Viner je bio duboko zabrinut za moralne posledice naučnih otkrića. Odbijao je da prima sredstva od vojske nakon nuklearnog bombardovanja Japana i posvetio je dobar deo života upozoravanju javnosti na društvene opasnosti od zloupotrebe tehnologije i gubitka ljudskosti u svetu mašina.

SADRŽAJ
Rajko Tomović: Predgovor - 9
Uvod - 21
I Kibernetika u istoriji - 29
II Progres i entropija - 45
III Krutost i učenje: Dva oblika komunikativnog ponašanja - 69
IV Mehanizam i istorija jezika - 100
V Organizacija kao poruka - 126
VI Pravo i komunikacije - 138
VII Komunikacije, tajnost i društvena politika - 147
VIII Uloga intelektualca i naučnika - 170
IX Prva i druga industrijska revolucija - 176
X Neke komunikacione mašine i njihova budućnost - 210
XI Jezik, konfuzija i ometanje - 240
Indeks - 249