ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Novo!

Izdavač: Svetovi - Novi Sad,
1997. god.
Broširan povez, 18 cm.
178 str.

Vladimir Visocki je zajedno sa Jurijem Gagarinom bio najveća ličnost Rusije 20. veka. Pevač, pesnik, glumac, ruski Bob Dilan, bez konkurencije bio je najomiljeniji ruski umetnik. Nasuprot vlasti narod ga je obožavao. Bio je deveti dan Olimpijskih igara u Moskvi kada su tribine bile poluprazne, uprkos tome što mediji skoro da nisu spomenuli vest da je preminuo veliki umetnik, dva dana nakon njegove smrti na sahrani je bio red od 10 kilometara. Zašto ga je država ignorisala? Prvo zbog uličnog žargona koji je koristio u pesmama, a potom zato što je pevao - između ostalog - o kriminalcima, prostitutkama i antisemitizmu, ali i zbog stihova koje vlast naprosto nije mogla tolerisati. Na primer - „Mi smo obične lutke. Navikli su nas da budemo ćutljivi modeli bez krvi i kože. Imamo glave, ali naši su mozgovi od vate“. Zbog svega toga postavlja se pitanje da li je stvarno uzrok njegove smrti alkohol i droga. Bio je oženjen s francuskom glumicom Marinom Vladi. Zbog veze s Marinom, Visocki je proputovao svet, što je za ono sovjetsko doba bilo nerealno, postao je svetski poznat umetnik, a u Francuskoj su mu snimili tri albuma u vrhunskim studijskim uslovima. Posle smrti proglasili su ga „zaslužnim umetnikom“ Sovjetskog Saveza, 1989. je dobio muzej u Moskvi.