ISBN: 112
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Jan Kot / Jan Kott
Naslov originala: ,,Klatka szuka ptaka"
Izdavač: Gradina, Niš
Godina: 1983 (prvo izdanje)
Obim: 182 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Kavez traži pticu“ je zbirka zapisa, eseja i pozorišnih ogleda čuvenog poljskog teatrologa i kritičara Jana Kota (Jan Kott). Naslov knjige predstavlja direktnu asocijaciju na poznati citat Franca Kafke: „Kavez je pošao u potragu za pticom“.

U ovom delu, Kot se bavi analizom pozorišnih predstava, dramskih tekstova, ali i sopstvenim intimnim i profesionalnim sećanjima sa putovanja i festivala (poput gledanja antičkih tragedija i Šekspirovih komada pod otvorenim nebom).

Jan Kot (Jan Kott, 1914–2001) bio je jedan od najuticajnijih svetskih teatrologa, esejista i pozorišnih kritičara 20. veka. Njegove revolucionarne interpretacije dramskih klasika iz korena su promenile način na koji savremeni reditelji postavljaju predstave na scenu.

Rođen je u Varšavi u sekularnoj jevrejskoj porodici. Tokom Drugog svetskog rata aktivno je učestvovao u odbrani Poljske od nacista i bio član komunističkog pokreta otpora. Nakon rata postao je vodeći teoretičar socijalističkog realizma u Poljskoj. Međutim, duboko razočaran staljinističkim represijama, demonstrativno je istupio iz Komunističke partije 1957. godine. Zbog političkog pritiska, 1965. godine emigrirao je u Ameriku. Tamo je radio kao profesor na prestižnim univerzitetima kao što su Yale i Berkeley. Preminuo je u Santa Moniki u Kaliforniji u 87. godini.

Kot je svetsku slavu stekao svojom kultnom knjigom „Šekspir naš savremenik“ (1961). Njegova ključna teza bila je da Šekspirove drame nisu daleka istorija, već ogledalo našeg vremena. Povezao je Šekspirove surove političke istorijske drame sa modernim totalitarnim režimima 20. veka (mehanizam koji je nazvao `Veliki mehanizam` istorije). Uspeo je da uporedi kralja Lira sa dramama Semjuela Beketa i teatrom apsurda. Ovaj esej direktno je inspirisao slavnog reditelja Pitera Bruka za njegovu legendarnu i revolucionarnu postavku „Kralja Lira“.

Kot nije pisao suvu, akademsku teoriju. Njegov stil je bio izuzetno živ, esejistički, pun ličnih anegdota i prožet strasti prema živom teatru. Pored Šekspira, bio je opčinjen antičkom Grčkom i modernom avangardom.

Zahvaljujući izuzetnim prevodima Petra Vujičića i Biserke Rajčić, domaća publika u bivšoj Jugoslaviji imala je priliku da među prvima u svetu čita prevode Kotovih eseja, koji su izvršili ogroman uticaj na generacije naših reditelja i glumaca.