Godina : 1971 - 1980.
Detaljno stanje: Dobro

LES ÉDIFICES ET LES SALLES DE L`ERMITAGE
Le Palais d`Hiver
Aquarelles du XIX` siècle
Здания и залы Эрмитажа
ЗИМНИЙ ДВОРЕЦ
Акварели ХІХ века
Комплект 16 открыток
Tekst: А. Н. Воронихина
Dizajn: А. В. Дурандина
Izdavač: Аврора, Ленинград 1976.
Set od 16 razglednica, 10,5 x 14,8 cm
Vrlo dobro očuvano

Zgrade i dvorane Ermitaža, ZIMSKI DVORAC
Akvareli 19. veka
- Kompletan set sadrži 16 razglednica u boji koje prikazuju istorijski enterijer Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu kako su ga zabeležili umetnici 19. veka. Na razglednicama su radovi E. Haua, K. Uhtomskog, V. Sadovnikova i L. Premacija

- `Zimski dvorac, najsavršenije delo V. V. Rastrelija, izgrađen je između 1754. i 1762. godine. Fasade palate, koje je arhitekta projektovao tako da se mogu videti sa svih strana, razlikuju se jedna od druge. Glavna južna fasada, sa pogledom na trg, ukrašena je sa tri ulazna luka. Zapadna i istočna fasada (skrivene Malim pustinjakom) imaju istaknute rizalite. Severna fasada, koja se proteže duž Neve, dizajnirana je suptilnije. Masivni stubovi, postavljeni u dva nivoa na fasadama, vajani karnizi i štuko dekoracije stvaraju slikovitu igru svetlosti i senke. Zgrada je krunisana dekorativnim statuama i vazama.
azorni požar od 17. do 19. decembra 1837. godine uništio je enterijer palate, ostavljajući samo ugljenisani okvir i svodove prvog sprata. Plamen je uništio enterijere koje je projektovao genije Rastrelija, kao i dekoracije iz 1760-ih i 1780-ih koje su izradili poznati majstori ruskog klasicizma: Žan-Batist Valen de la Mot, Jurij Felten, Sergej Čevakinski, A. Rinaldi, I. Starov, G. Kvarengi, a iz 1830-ih i A. Monferan. V. A. Žukovski, očevidac požara, napisao je: „...u tom fenomenu bilo je nešto neopisivo: palata, čak i u samom svom uništenju, izgledala je kao da se nepovredivo isticala, sa svim svojim prozorima, stubovima i statuama, nepomična crna masa naspram svetlih, treperavih plamena.“
Godine 1838, formirana je posebna „Komisija za restauraciju Zimskog dvorca nakon požara“, koju su činili inženjer A. Gotman, arhitekte A. Brjulov, V. Stasov, A. Štaubert, a kasnije i K. Ton. Komisija, na čelu sa Stasovom, uključivala je šest mlađih arhitekata, devet asistenata, pet kamenorezaca i hiljade kmetova graditelja, koji su podneli ceo teret posla.
Palata je trebalo da bude obnovljena u roku od petnaest meseci. Početkom 1839. godine, prva faza je već bila završena. Nalog za rekonstrukciju palate u njenom „prethodnom izgledu“ nije mogao biti sproveden zbog nedostatka slikovnog materijala i brojnih crteža, kao i drugih stilskih zahteva tog vremena. Fasade palate mogle su biti obnovljene najbliže onome što je izgubljeno, ali su neophodne izmene i redizajn unutar zgrade takođe donele novi izgled.`




g52