Godina izdanja: 1984
ISBN: 272
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Nikola Skledar
Izdavač: Mladost, Beograd
Godina: 1984
Obim: 153 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Delo predstavlja jedno od ključnih teorijskih dela koja analiziraju mogućnosti, nivoe i prepreke u komunikaciji između vernika i marksističkih mislilaca u socijalističkoj Jugoslaviji.

Skledar u svom radu postavlja teorijski okvir za prevazilaženje rigidnih ideoloških podela tog vremena, naglašavajući da dijalog nije samo moguć već i nužan na nekoliko povezanih nivoa.

Autor u svojim radovima razlaže dijalog na tri ključna nivoa:
- Svetonazorni (teorijski) nivo: Razgovor o fundamentalnim pitanjima ljudskog postojanja. To uključuje rasprave o smislu života, istorije, društva, kao i o samoj suštini religije i ateizma.
- Vrednosni (humanistički) nivo: Pronalaženje zajedničkih tačaka u etici. Fokus je na kršćanskom i marksističkom humanizmu, realizaciji ljudske slobode, bratstva, pravde i očuvanja mira u svetu.
- Društveno-praktični nivo: Saradnja na rešavanju konkretnih, svakodnevnih problema. Ovaj nivo obuhvata zajednički rad na poboljšanju životnih uslova svih članova društvene zajednice.

Knjiga je nastala u specifičnom društveno-istorijskom kontekstu kasnog jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, kada se otvarao prostor za kritičko preispitivanje dotadašnjih dogmatskih pozicija. Skledar se oštro suprotstavljao konceptu takozvanog „naučnog ateizma” koji je religiju tretirao isključivo kao sredstvo manipulacije i vladavine. Umesto toga, on zagovara socioreligijski pristup koji religiju prepoznaje kao autentičan lični doživljaj svetog i traženje smisla života.

Prof. dr Nikola Skledar (1942–2011) bio je ugledni hrvatski filozof, sociolog religije i kulturni antropolog. Tokom druge polovine 20. veka i početkom 21. veka, ostavio je dubok naučni trag u proučavanju odnosa između religije, društva, kulture i ljudskih prava na prostorima bivše Jugoslavije.

Rođen je 10. oktobra 1942. godine u Zaprešiću. Gimnaziju je završio u Zagrebu, gde je 1966. diplomirao filozofiju i psihologiju na Filozofskom fakultetu. Završio je postdiplomske studije Teorije religije i ateizma u Zagrebu, a doktorirao je 1981. godine na Fakultetu za sociologiju, političke nauke i novinarstvo u Ljubljani. Dugi niz godina (1978–1994) radio je na Filozofskom fakultetu u Zadru, prošavši sve akademske stepene do redovnog profesora u trajnom zvanju. Tamo je vodio Odsek za sociologiju i Zavod za filozofiju, sociologiju, psihologiju i pedagogiju. : Od 1994. do 2007. godine bio je direktor Instituta za društvena istraživanja (IDIS).

Skledar se odlikovao interdisciplinarnim pristupom. Umesto suvog, pozitivističkog beleženja podataka, religiju i kulturu je uvek posmatrao kroz prizmu humanizma i antropologije.

Iza sebe je ostavio bogat naučni opus, a među najistaknutijim knjigama se izdvajaju:
- O dijalogu kršćana i marksista (1984)
- Uvod u sociologiju religije (1988)
- Čovjek i religija: uvod u kulturnu antropologiju religije (1999)
- Kultura i religija (2001)
- Filozofija i društveno-povijesni život (2005)

Preminuo je 7. novembra 2011. godine u svom rodnom Zaprešiću nakon teške bolesti. Kolege ga pamte kao izuzetno blagog, elokventnog i otvorenog naučnika koji je u vremenima ideoloških rigidnosti uvek birao dijalog umesto isključivosti.