Godina izdanja: 1976
ISBN: 250
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Rožea Garodija / Roger Garaudy
Izdavač: Školska knjiga, Zagreb
Edicija: Suvremena misao
Godina: 1976
Obim: 238 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Karl Marx” (ili „Karl Marks”) francuskog filozofa Rožea Garodija (Roger Garaudy) predstavlja marksističku studiju o razvoju Marksovih misli.

Kroz ovo delo, Garodi analizira filozofiju Karla Marksa, prateći evoluciju njegovog učenja, sa fokusom na humanističku dimenziju marksizma, emancipaciju čoveka i kritiku političke ekonomije.

Knjiga nudi hronološki i tematski pregled Marksovog rada, sa specifičnim fokusom na prelaz od ranih filozofskih spisa ka zrelom ekonomskom učenju.

Garodi detaljno analizira Marksove Ekonomsko-filozofske rukopise iz 1844. Ističe pojam otuđenja (alijenacije) radnika u kapitalizmu, gde čovek gubi vezu sa proizvodom svog rada, samim radom i svojom ljudskom suštinom. utor prati kako Marks, raskidajući sa Hegelovim idealizmom i Fojerbahovim pasivnim materijalizmom, postavlja temelje nove nauke o društvu.

Veliki deo knjige posvećen je analizi ekonomskih zakonitosti kapitalizma. Garodi pojednostavljuje složene koncepte poput viška vrednosti, eksploatacije radničke klase i fetišizma robe. Ono što Garodijevu interpretaciju odvaja od rigidnog, staljinističkog tumačenja tog vremena jeste insistiranje na marksističkom humanizmu.

Garodi u ovoj knjizi pokušava da premosti jaz između „mladog Marksa” (filozofa i humaniste) i „zrelog Marksa” (naučnika i ekonomiste), dokazujući da među njima postoji logičan kontinuitet, a ne prekid. To je bio hrabar teorijski korak u vreme kada su zvanične sovjetske doktrine često ignorisale rane filozofske radove.

Rože Garodi (fr. Roger Garaudy; Marselj, 17. jul 1913 — Pariz, 13. jun 2012) bio je francuski pisac i filozof, teoretičar marksizma, bivši član Centralnog komiteta Komunističke partije Francuske.

Stupio je u francusku vojsku 1939. godine. Dospeo je u koncentracioni logor za vreme prohitlerovskog režima Filipa Petena. Iz logora je izašao 1943. Godine 1945. bio je izabran u parlament Francuske, potpredsednik parlamenta i senator. Član komunističke partije postao je 1945, član Politbiroa 1956, a iz KP Francuske je isključen 1970. godine. Budući da je istupao kao marksist, njegov prelazak u islam 1982, bio je neočekivan. Od 1962. posvetio se naučnom radu. Svojom studijom o realizmu „Realizam bez obala“ proširio je značenje ovog pojma i na modernu književnost (dela Kafke i dr.)

Garodi je prvobitno bio vodeći intelektualac Komunističke partije Francuske, ali se kasnije okrenuo hrišćanstvu, a potom i islamu, što je dovelo do njegovog udaljavanja od ortodoksnog marksizma.