Godina izdanja: 2011
ISBN: 250
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Milan Todorov
Izdavač: BAK (Beogradski aforistički krug)
Godina: 2011
Obim: 176 str.
Tiraž: 300

Unterhaltung im KI-Modus: milan todorov bezbroj nasih zivotaDu hast Folgendes gesagt: milan todorov bezbroj nasih zivota„Bezbroj naših života“ je zbirka kratkih satiričnih priča srpskog pisca, satiričara i novinara Milana Todorova, objavljena 2011. godine.

Nakon višedecenijskog fokusa na britku formu aforizama, autor se ovom zbirkom vratio formi kratke satirične proze.

Priče se bave malim, običnim ljudima koji su uhvaćeni u procep društvenih promena, političkih apsurda i sopstvenih promašenih ambicija. Todorov koristi humor koji nije tu samo da zabavi. To je oštra društvena kritika koja kroz ironiju prikazuje mentalitet našeg podneblja i moralno posrtanje pojedinca.

S obzirom na to da je autor vrhunski aforističar, njegove priče u ovoj zbirci odlikuju se izuzetnom jezičkom ekonomijom. Rečenice su kratke, precizne, a svaka priča brzo stiže do efektnog i često neočekivanog poentiranja. Ova knjiga je poslužila kao most ka njegovim kasnijim, izuzetno hvaljenim zbirkama priča (poput „Ne mogu ovde da dočekam jutro“ i „Telefonski imenik mrtvih pretplatnika“) i romanima, u kojima je satirični ton zamenio dubljim psihološkim nijansiranjem muške usamljenosti i prolaznosti života.

Milan Todorov (1951) rođen je u Banatskom Aranđelovu, u porodici mešovitog porekla. Njegov otac je detinjstvo proveo u Čikagu, država Ilinois, četiri godine mladosti u nacističkom M-štamlageru II D u Becajhnungu noseći na leđima tetoviran broj 71.063, a deo života u Crnoj Bari, u Banatu, radeći u tom oskudnom banatskom zaseoku po kazni, samo pola radnog vremena, zbog odbijanja da se učlani u komunističku partiju. Postoje tragovi u matičnim knjigama sela po Banatu, u kojima je službovao, o njegovom izrazito lepom, originalnom ćiriličnom rukopisu kojim je godinama vodio knjige rođenih i umrlih. Majka je rodom iz Prizrena, u Metohiji. Njena porodica je pred turskom najezdom, a pod Arsenijem Čarnojevićem, 1690. izbegla u Sirig u Mađarskoj. Ona je kao dvadesetogodišnja devojka 1945. prebegla iz poražene Hortijeve Mađarske u Jugoslaviju i udala se. Godine 1960. porodica se preselila iz Banata u Srem, u Petrovaradin.

Milan Todorov je diplomirao jugoslovenske književnosti sa svetskom književnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pisao je i uređivao rubrike satire u studentskim i omladinskim listovima. Pre okončanja studija, zaposlio se kao novinar-pripravnik u Radio Novom Sadu i radio u elektronskim medijima do kraja rata 1999. Ostavši bez posla zbog svojih propalih političkih uverenja, oprobao se kao menadžer za prodaju televizijskih reklama, prodavac dvorišnih bazena, distributer alkohola i slobodni umetnik.

Poslednjih bezmalo dvadeset godina radi kao vinar i vinogradar u Petrovaradinu. Piše satirične priče, aforizme i klasične pripovetke. Objavio je knjige priča Bezbroj naših života (2011) i Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014).

Lek protiv smrti je njegov prvi roman, a uporedljivost likova i zbivanja u romanu sa stvarnim ljudima i događajima ipak je manje važna od priče o ljudskim nagonima za promenom i kretanjem u novo i neizvesno kao potragom za ispunjenjem svojih, ako ne malih, brzo potrošljivih životnih moći.