Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U odličnom stanju.

Slikana u zaštitnoj kesici

Izdavač: Biblioteka Vijesti - Milenijum
Godina: 2004

## O piscu: Ivan Aleksandrovič Gončarov (1812–1891)
Ivan Aleksandrovič Gončarov bio je istaknuti ruski pisac epohe realizma, kritičar i član Sankt Peterburške akademije nauka. Za razliku od svojih savremenika poput Dostojevskog ili Tolstoja, koji su se bavili dubokim religioznim i egzistencijalnim krizama, Gončarov je bio hroničar ruskog svakodnevnog života, mentaliteta i postepene propasti starog plemstva.

* Poreklo i činovnički život: Rođen je u Simbirsku u bogatoj trgovačkoj porodici. Završio je književnost na Moskovskom univerzitetu, a zatim proveo skoro trideset godina radeći kao državni činovnik i cenzor u Sankt Peterburgu. Ovaj stabilan, miran i pomalo monoton život uveliko je uticao na tematiku njegovih dela, u kojima često analizira birokratiju i lenjost ruskog društva.
* Putovanje oko sveta: Najveća avantura u njegovom životu bila je trogodišnja plovidba na fregati Palada (od 1852. do 1855. godine), gde je služio kao sekretar admirala. Putovao je preko Atlantika, Indijskog okeana i Japana, a vratio se kopnom kroz Sibir. To iskustvo pretočio je u popularnu putopisnu knjigu, koja je pokazala njegovu sposobnost detaljnog posmatranja različitih kultura.
* Književni rad: Gončarov je napisao tri velika romana koji počinju na slovo `O`: Obična priča, Oblomov i Ponor. Ipak, Oblomov je ostao njegovo apsolutno remek-delo koje mu je donelo svetsku slavu i besmrtnost u istoriji književnosti.

------------------------------
## O delu: Oblomov (1859)
Roman Oblomov je centralno delo ruskog realizma 19. veka. Objavljen je u vreme velikih društvenih promena u Rusiji, neposredno pre ukidanja kmetstva (1861), i savršeno je oslikao krizu i nesposobnost ruske aristokratije da se prilagodi modernom vremenu.
## Fenomen `oblomovštine`
Najveći doprinos ovog romana svetskoj baštini jeste uvođenje pojma oblomovština (rus. oblomovщina). Ovaj termin, koji u samom romanu artikuliše Oblomovljev najbolji prijatelj Štolc, označava specifično stanje duha: apatiju, ekstremnu lenjost, društvenu pasivnost, strah od promena i donošenja odluka, kao i potpuno povlačenje iz realnog života u svet mašte. Oblomovština nije samo osobina jednog lika, već dijagnoza čitave jedne društvene klase i istorijskog trenutka.
## Struktura dela i spor ritam
Struktura romana direktno odražava stanje svesti glavnog junaka. Prva četvrtina knjige (oko 150 stranica) opisuje samo jedno jedino prepodne u životu protagoniste, tokom kojeg on ne uspeva čak ni da ustane iz kreveta. Ritam romana je namerno spor, ispunjen detaljnim opisima enterijera, bademantila, prašine i sitnih kućnih razgovora, čime se vizuelno i atmosferski dočarava potpuna stagnacija.
## Detaljan zaplet i likovi
Radnja romana prati sudbinu mladog plemića Ilje Iljiča Oblomova i njegov pokušaj da pronađe smisao u svetu koji od njega zahteva akciju.

1. Život na divanu: Ilja Iljič Oblomov živi u Sankt Peterburgu. On je pametan i plemenit čovek, ali pati od apsolutnog nedostatka volje. Njegov život se svodi na ležanje u krevetu u udobnom, pocepanom bademantilu. Njegovo imanje, Oblomovka, propada zbog lošeg upravljanja i prevara, ali on stalno odlaže rešavanje tog problema jer ga svaka pomisao na obaveze, birokratiju ili selidbu užasava.
2. San Oblomova: Ključno poglavlje u romanu je `San Oblomova`, u kojem junak sanja svoje detinjstvo na porodičnom imanju. Oblomovka je prikazana kao utopijski, mitski prostor gde vreme stoji, gde nema rada, briga ni opasnosti, a jedini ciljevi su spavanje, jelo i odmor. Ovaj san objašnjava poreklo Oblomovljeve pasivnosti – on je odgajan u atmosferi gde su kmetovi radili sve, a on bio prezaštićen od stvarnog sveta.
3. Prijateljstvo sa Štolcom: Potpuna suprotnost Oblomovu je njegov najbolji prijatelj iz detinjstva, Andrej Štolc. Štolc je polu-Nemac, polu-Rus, oličenje energije, praktičnosti, rada i progresa. On neprekidno pokušava da trgne Oblomova iz letargije, vodi ga u društvo i tera ga da se pokrene.
4. Ljubavna kriza: Štolc upoznaje Oblomova sa Olgom Iljinskom, mladom, inteligentnom i strastvenom devojkom. Između Oblomova i Olge rađa se duboka ljubav. Pod njenim uticajem, Oblomov se privremeno menja: ustaje rano, čita, piše pisma i izlazi u šetnju. Međutim, faza aktivnosti kratko traje. Suočen sa realnošću braka, društvenih obaveza i uređenja imanja, Oblomov ponovo upada u strah i apatiju. On shvata da ne može da ispuni Olgina visoka očekivanja i oni raskidaju. Olga se kasnije udaje za Štolca.
5. Smiraj i tiha propast: Oblomov pronalazi svoj mir na periferiji grada, gde iznajmljuje stan kod udovice Agafje Pšenicine. Agafja je prosta, ali neverovatno brižna žena koja Oblomova okružuje apsolutnim komforom, hranom i tišinom – čime zapravo rekonstruiše njegovu voljenu Oblomovku. Ilja Iljič se ženi njome, dobija sina, potpuno se prepušta oblomovštini i na kraju umire u snu od apopleksije (moždanog udara), kao žrtva sopstvene nepokretnosti.

## Ključni motivi i dublja analiza

* Tragedija suvišnog čoveka: Oblomov pripada galeriji `suvišnih ljudi` ruske književnosti (poput Puškinovog Onjegina ili Ljermontovljevog Pečorina). Međutim, za razliku od njih koji su cinični i destruktivni, Oblomov je topao, nežan, bezazlen i poseduje `čistu, golubiju dušu`. Njegova lenjost nije samo fizička nepokretnost, već pasivni protest protiv modernog sveta koji je postao surov, proračunat, jureći samo za profitom i karijerom.
* Sukob Istoka i Zapada: Kroz odnos Oblomova i Štolca, Gončarov simbolički prikazuje sukob unutar same Rusije 19. veka. Oblomov predstavlja staru, patrijarhalnu, kontemplativnu i sporu Rusiju (Istok), dok Štolc predstavlja novi, kapitalistički, tehnološki i racionalni uticaj zapadne Evrope (Zapad). Pisac ne staje u potpunosti ni na čiju stranu: Štolcova aktivnost je ponekad prazna i mehanička, dok je Oblomovljeva pasivnost duhovno bogata, ali životno neodrživa.
* Dve vrste ljubavi: Roman suprotstavlja dve koncepcije ljubavi. Veza sa Olgom je evolutivna, zahtevna i pokretačka – to je ljubav koja traži rast i rad na sebi. Veza sa Agafjom je regresivna – to je ljubav majčinskog tipa koja nudi slepo obožavanje, zaštitu i povratak u infantilno stanje sigurnosti. Izborom Agafje, Oblomov svesno bira tihu i prijatnu smrt umesto burnog života.