Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlicna bez omota, mala obojenost odozdo po rubu listova i sa strane kao nekim sprejem, iznutra se ne vidi.

Slikana u zaštitnoj kesici

Izdavač: Biblioteka Vijesti - Milenijum
Godina: 2004

## O piscu: Anton Pavlovič Čehov (1860–1904)
Anton Pavlovič Čehov bio je ruski lekar, dramaturg i pripovedač, koji se danas smatra jednim od najvećih majstora kratke priče u svetskoj književnosti i pionirom modernog teatra. Njegov književni rad korenito je promenio strukturu dramskog teksta i proze, uvodeći psihološki realizam i atmosferu iznad spoljašnjeg zapleta.

* Lekar i pisac: Čehov je završio medicinu na Moskovskom univerzitetu. Tokom celog života bavio se lekarskom praksom, često besplatno lečeći siromašne seljake. Sam je govorio: „Medicina je moja zakonita žena, a književnost moja ljubavnica.“ Njegovo medicinsko obrazovanje dalo mu je naučnu objektivnost, sposobnost precizne dijagnoze ljudskih mana i duboko razumevanje ljudske patnje, bez idealizacije.
* Književni počeci: Počeo je da piše pod pseudonimima (od kojih je najpoznatiji Antoša Čehonte) kratke, humorističke crtice i feljtone za satirične časopise kako bi izdržavao roditelje i braću. Vremenom, njegov humor je prerastao u suptilnu satiru, a zatim u duboku, melanholičnu prozu koja se bavi promašenim životima ruske inteligencije i malograđanštine.
* Humanitarni rad: Godine 1890. Čehov je preduzeo naporno i opasno putovanje preko celog Sibira do ostrva Sahalin, koje je bilo kažnjenička kolonija. Tamo je samoinicijativno izvršio popis celokupnog stanovništva, dokumentujući stravične uslove života zatvorenika i njihove dece, što je rezultiralo potresnom sociološkom i dokumentarnom knjigom Ostrvo Sahalin.
* Smrt na vrhuncu: Bolovao je od tuberkuloze veći deo svog odraslog života. Umro je u nemačkom lečilištu Badenvejler u 44. godini. Njegove poslednje reči bile su na nemačkom: „Umiram“ (Ich sterbe), nakon čega je popio čašu šampanjca.

------------------------------
## O delu: Pripovetke Antona Pavloviča Čehova
Čehov je stvorio novu vrstu kratke priče u kojoj nema klasičnog zapleta, kulminacije i tradicionalnog raspleta. Umesto fabule fokusirane na velike, istorijske ili sudbonosne događaje, on opisuje običnu svakodnevicu, sitne ljude, banalne situacije i unutrašnja stanja likova.
## Karakteristike proznog stila

* Čehovljeva sažetost: Njegovo glavno pravilo bilo je: „Kratkoća je sestra talenta.“ Smatrao je da pisac treba da ukloni sve suvišne opise i da čitaocu ostavi prostor da sam dovrši priču u mislima.
* Nedostatak moralisanja: Čehov nikada ne sudi svojim likovima, niti deli svet na dobre i loše ljude. On ne daje rešenja za društvene probleme, već samo verno i objektivno prikazuje stvarnost, smatrajući da umetnik treba ispravno da postavi pitanje, a ne da na njega odgovori.
* Čehovljeva puška: Čuveni književni princip koji kaže: „Ako u prvom poglavlju na zidu visi puška, u sledećem ona mora da opali.“ Svaki detalj u njegovim pričama ima strogu funkciju i doprinosi opštoj atmosferi ili karakterizaciji likova.

## Ključne faze i tematski krugovi pripovedaka

1. Humoreske i rani period: Priče poput Smrt činovnika ili Debeli i mršavi na komičan, ali gorak način ismevaju ruski birokratski mentalitet, podanički duh, strah od autoriteta i dobrovoljno ponižavanje pred moćnijima.
2. Egzistencijalna kriza i otuđenje: U zrelim pripovetkama kao što su Tuga, U doticaju, Kameleon ili Čovek u futroli, Čehov analizira potpunu nemogućnost komunikacije među ljudima. Likovi su zatvoreni u sopstvene sudbine, neshvaćeni od okoline i društva. Na primer, u priči Tuga, kočijaš kome je umro sin pokušava to da ispriča raznim putnicima, ali niko nema vremena da ga sasluša, pa na kraju svoju bol poverava sopstvenom konju.
3. Kritika društvene letargije: U pričama poput Paviljona br. 6 (gde se granica između ludila i normalnosti briše u psihijatrijskoj bolnici) ili Kuće sa mezaninom, autor kritikuje rusku inteligenciju koja provodi vreme u ispraznim teorijskim raspravama, dok oko njih vlada beda, neznanje i propadanje.
4. Ljubav i prolaznost: Antologijska priča Dama sa psetancetom donosi sliku dvoje nesrećno oženjenih ljudi koji se upuštaju u aferu na Jalti. Umesto banalne preljube, Čehov stvara duboku dramu o dvoje bića koja tek u zrelim godinama pronalaze pravu, ali zakasnelu i nemoguću ljubav, ostajući zarobljeni u lažnim okvirima svojih građanskih brakova.

------------------------------
## O delu: Drame Antona Pavlovića Čehova
Čehov je reformisao svetsko pozorište i postavio temelje drame raspoloženja. Njegovi komadi (Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik) u početku su doživljavali neuspehe jer publika i glumci navikli na melodrame nisu razumeli odsustvo spoljašnjeg scenskog efekta. Tek u saradnji sa Konstantinom Stanislavskim i Moskovskim umetničkim teatrom (MHAT), njegove drame dobijaju adekvatnu interpretaciju kroz uvođenje psihološke pauze i podteksta.
## Glavne odlike Čehovljeve dramaturgije

* Podtekst i unutrašnji dijalog: Kod Čehova likovi često govore jedno, misle drugo, a osećaju treće. Pravi dramski sukob ne leži u izgovorenim rečima, već u pauzama, uzdasima, tišini i onome što se nalazi „između redova“. Dok likovi na sceni piju čaj ili razgovaraju o vremenu, iza te banalne fasade ruše se njihove sudbine, brakovi i životi.
* Nedostatak heroja: U njegovim dramama nema heroja ni zlikovaca. Svi likovi su obični, prosečni ljudi sa svojim slabostima, iluzijama i neostvarenim ambicijama. Oni nisu žrtve mračnih zavera, već sopstvene pasivnosti, neodlučnosti i protoka vremena.
* Žanrovska neodredivost: Čehov je insistirao da su njegove drame (posebno Galeb i Višnjik) zapravo komedije, iako u njima ima samoubistava, nesrećnih ljubavi i propadanja porodica. To je specifičan, ironičan i tragični humor koji proizilazi iz apsurdnosti ljudskog ponašanja i nesposobnosti likova da upravljaju sopstvenim životima.