Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ернст Јингер, `Дроге и опијеност`
Библиотека Цвеће зла 14
Издање 2007, Чачак
Латиница, 428 страна
Очувана књига, на малом броју страна има подвлачања

„Дроге и опијеност: приближавање“ (нем. Аннахерунген. Дроген унд Раусцх) је есеј немачког књижевника Ернста Јингера објављен 1970. Заснован је на екстатичним искуствима самог Јингера приликом експериментисања са алкохолом, етром, кокаином, опијумом, хашишом, мескалином као и начурком. метафизичким, митолошким и историјским рефлексијама о феномену опијености.

Есеј је настао из првобитне Јингерове намере да напише белешку о дрогама за румунског културног историчара Мирча Елијада. Састоји се из 315 краћих поглавља. Есеј је богат историјским, књижевним и филозофским референцама. Између осталих, анализирају се дела Винсента ван Гога, Рихарда Вагнера, Шарла Бодлера, Едгара Алана Поа, Гија де Мопасана и многих других. Његова основна филозофска поставка је да људи у дрогама и опији траже замену за првобитна метафизичка искуства која су све ређа у савременом свету без религије, патриотизма и осталих по Јингеру виших вредности.

Опијате је поделио у три географске групе: Европу, у коју спада кокакин, алкохол, и етар, Оријент у који је сврстао опијум и хашиш, и Мексико, који чине мескалин, ЛСД и печурке.

ЛСД је први пут пробао у 56. години живота и то у друштву Алберта Хофмана, швајцарског научника који је открио његову психоактивну моћ.

Есеј је значајан и по томе што је у њему први пут употребљена реч психонаут, која је временом означавала духовне трагаоце и истраживаче унутрашње светове уз помоћ наркотика. Након изласка Јингерова традиционална читалачка публика је са неодобравањем дочекала књигу, али је, са друге стране, њоме привукао нове читаоце. Књигу је на српски језик превео књижевник Саша Радојчић.