Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tvrd povez, na poslednjoj praznoj strani ima nešto pisanja hemijskom, iznutra kompletna i bez pisanja, podvlacenja. Spoljašnost u solidnom stanju, manji tragovi korišcenja, 5-

„Istorija osvajanja Meksika“ (History of the Conquest of Mexico), autora Vilijama H. Preskota (William H. Prescott) iz 1843. godine, predstavlja jedno od najznacajnijih klasicnih dela svetske istoriografije. Ova monumentalna studija detaljno opisuje dramatican sukob španskih konkvistadora predvodenih Ernanom Kortesom i mocnog Asteckog carstva pod vladavinom Montezume.Iako je napisan pre više od 180 godina, Preskotov rad se i danas ceni zbog izuzetnog narativnog stila, dramaticne strukture i temeljne analize izvora, zbog cega se cita poput vrhunskog istorijskog romana.Kljucne celine i struktura delaKnjiga je hronološki i tematski podeljena na nekoliko kljucnih celina koje prate uspon i pad astecke civilizacije:Civilizacija Asteka: Preskot detaljno analizira društveno uredenje, religiju, naucna dostignuca, ali i tradiciju ljudskih žrtvovanja kod drevnih stanovnika Meksika. Poredi njihovu kulturu sa drevnim civilizacijama Egipta i Indije.Otkrice i pohod: Prati se rani život Ernana Kortesa, organizacija ekspedicije na Kubi i iskrcavanje na obale Meksika 1519. godine.Savezi i napredovanje: Opisuje se Kortesova politicka strategija sklapanja saveza sa lokalnim plemenima (poput Tlaškalanaca) koja su mrzela astecku vlast, što je bilo presudno za španski uspeh.Ulazak u Tenoctitlan i pad: Opisana je fascinacija Španaca prestonicom Tenoctitlan, zarobljavanje Montezume, dramaticno bekstvo konkvistadora tokom „Tužne noci“ (Noche Triste), te konacna brutalna opsada i potpuno uništenje grada 1521. godine.Kasnija Kortesova karijera: Epilog koji se bavi sudbinom osvajaca i uspostavljanjem kolonijalne uprave Nove Španije.Karakteristike Preskotovog pristupaNarativna istorija: Preskot je pripadao romanticarskoj školi istoriografije. Verovao je da istorija treba da bude tacna, ali i književno privlacna. Zbog toga su likovi Kortesa i Montezume psihološki duboko oslikani.Korišcenje primarnih izvora: Iako je bio gotovo slep, Preskot je godinama sakupljao i analizirao španske kolonijalne arhive, dnevnike konkvistadora (poput Bernala Dijaza del Kastilja) i sacuvane domorodacke zapise.Objektivnost i kritika: Za vreme u kom je živeo, Preskot je pokazao visok stepen objektivnosti. S jedne strane se divio hrabrosti i vojnoj genijalnosti Španaca, dok je s druge strane oštro osudio njihovu brutalnost, pohlepu za zlatom i verski fanatizam koji je uništio jednu bogatu kulturu.Domaca izdanjaNa našim prostorima, ova knjiga je objavljivana u više navrata. Najpoznatije novije izdanje objavila je izdavacka kuca Utopija (Beograd, 2004. godina) na blizu 900 stranica u prevodu Miroslava Krstica i Nenada Bukarice. Zbog svoje obimnosti i vrednosti, knjiga se cesto smatra kolekcionarskim primerkom na tržištu antikvarnih knjiga.

Izdavač: Utopija
Godina: 2004