Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Umetnost tantre - Philip Rawson – oko 200 str. 1400 din.
Philip Rawson
UMETNOST TANTRE
.....
Kada Tantra iznosi tvrdnje ili prikazuje ikone koje povezuju strukturu sveta sa sposobnostima u umovima ljudi i bogova, treba shvatiti da ona ne banalizuje svoje pojmove niti ih svodi na jednostavne razmere. Čak i kada su njene generalizacije nastajale bez koristi savremenog naučnog znanja, njihov domet je zamišljen kao ogroman. Zadatak meditacije jeste da tim apstrakcijama da stvarni sadržaj. U svakodnevnom životu Indijci dobro znaju šta znači veličina: žive u prostranoj zemlji koju natapaju ogromne reke i koju na severu obrubljuje najviši planinski lanac na svetu. U svojoj mašti čak i najznačajnije događaje u ličnom životu vide kao male talase na okeanu. Ipak, tu stvarnost ne doživljavaju kao mrtvu ili ravnodušnu, već kao blisko povezanu, kroz tokove stvaralačke energije, sa sopstvenom unutrašnjom prirodom.
U osnovi indijske simbolike nalazi se pretpostavka koja daje smisao mnogim ukorenjenim verovanjima i praksama u toj kulturi. Ta pretpostavka — u vezi sa seksualnošću — čak i danas u izvesnoj meri stoji nasuprot zapadnoj, naročito hrišćanskoj, seksološkoj teoriji, iako sa njom ima i određenih dodirnih tačaka. Njeni koreni su veoma stari u stvaralačkoj imaginaciji čovečanstva. Ona tvrdi da je ljudski seksualni libido na neki način istovetan sa stvaralačkom, suštinskom energijom univerzuma.
Iz ove pretpostavke mogu slediti različiti pravci delovanja, korisni ili štetni. Najznačajniji zaključak koji je iz nje izveden jeste da je trošenje libidinozne energije u uobičajenim seksualnim odnosima, pa čak i u erotskim snovima ili noćnim polucijama, ozbiljan duhovni gubitak za pojedinca, a možda i za svet. U Indiji se, na primer, veruje da seksualni čin može izazvati bolest. Dr Moris Karstirs je ustanovio da su njegovi brahmanski sagovornici, koji zbog svog kastinskog položaja sebe smatraju nosiocima Brahmana, izbegavali odnos čak i sa sopstvenim ženama koliko god je moguće, iz straha od opasnog rasipanja duhovne energije. Kada bi njihove žene imale „pravo“ na odnos, na kraju menstruacije, čin se obavljao uz razne ritualne mere opreza.
Visok kastinski status i moralna vrlina u izvesnoj meri zavise od seksualne uzdržanosti. Iz toga verovatno potiče i Gandijeva izražena seksualna inhibicija, koja je zbunjivala njegove zapadne poštovaoce. Svaki asketa koji teži visokom duhovnom cilju, prema ovom shvatanju, mora da zadrži svoj libido i seme (bindu) do krajnjih granica. Tada njegovo telo postaje ispunjeno posebnom vrstom blistave energije (tejas), koja mu omogućava razne natprirodne učinke; u narodnom verovanju čak se kaže da visoko razvijen asketa, ako se poseče, ne krvari krvlju već semenom.
Postoje, naravno, i drugi načini na koje se opštija libidinozna energija može rasipati i time iscrpeti organizam, pa se i oni nastoje obuzdati. Čulna zadovoljstva svake vrste (hrana, odeća) mogu se svesti na minimum; glava se može obrijati; telo se može podvrgnuti asketskom mučenju. Sve ove prakse predstavljaju ono što se može nazvati kultom „škrtosti“, koji je u Indiji stekao snažno uporište.
Prema tom shvatanju, pojedinac razvija svoju psihoseksualnu energiju radi sopstvene duhovne koristi, iako se veruje da oni koji su na tom putu uznapredovali mogu, ako žele, tu energiju koristiti i za dobro ili za štetu drugih. Uprkos tome, Tantra se veoma strogo pridržava ovog asketskog principa, iako neki njeni oblici — naročito budistička Tantra Tibeta — pridaju poseban značaj čuvanju muškog „thig-le“ (u sanskritu bindu), čiji je fizički oblik seme. Tantra koja je bila pod snažnim uticajem brahmanskih predrasuda takođe naglašava ovu akumulaciju i očuvanje energije.
.....