Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Mek povez, bez pisanja, 5

## Kljucni podaci o izdanju

* Naziv dela: Récits d`agonie: Racine, Chateaubriand, Blanchot (Price o agoniji: Rasin, Šatobrijan, Blanšo)
* Autor studije: Ksavijer Galmiš (Xavier Galmiche)
* Godina objavljivanja: 1990. godina (sa kasnijim reizdanjima)
* Edicija/Biblioteka: Expliquer les textes
* Kontekst izdanja: Specijalizovana književno-teorijska i pedagoška studija koja analizira kako tri velika francuska autora iz potpuno razlicitih epoha (klasicizam, romantizam i modernizam) tretiraju motiv samrtne agonije, prelaska iz života u smrt i svedocenja o tom cinu. Knjiga je koncipirana kao analiticki prirucnik kroz tehniku minucioznog tekstualnog komentara.

------------------------------
## Struktura i analiticki koncept knjige
Knjiga je podeljena na tri monografske celine. Svaka celina se fokusira na jedan specifican, antologijski tekst francuske književnosti koji predstavlja vrhunac naracije o umiranju:
## 1. Žan Rasin (Jean Racine) – Teramenov izveštaj (Le Récit de Théramène)

* Tekstualna osnova: Tragedija Fedra (Phèdre), V cin, 5. scena.
* Analiza: Galmiš rašclanjuje cuveni monolog u kojem Teramen opisuje strašnu smrt mladog Hipolita, kojeg je usmrtilo morsko cudovište. Fokus analize je na klasicistickoj estetici: kako se stravicni fizicki detalji umiranja i komadanja tela transformišu u uzvišeni, metricki savršen i dostojanstven aleksandrinac. Smrt je ovde javni spektakl i sudbinski udes koji svedok mora verno preneti preživelima.

## 2. Fransoa-Rene de Šatobrijan (François-René de Chateaubriand) – Smrt gospode de Bomon (Mort de Madame de Beaumont)

* Tekstualna osnova: Autobiografsko i memoarsko delo Memoari s onu stranu groba (Mémoires d`outre-tombe).
* Analiza: Poglavlje se bavi Šatobrijanovim duboko intimnim svedocenjem o smrti njegove voljene prijateljice Polin de Bomon, koja je umrla od tuberkuloze u Rimu 1803. godine. Autor analizira romanticarsku senzibilnost prema smrti: agonija prestaje da bude anticki užas i postaje melanholican, intiman i poetican ritual. Šatobrijan kroz prizmu sopstvenog bola estetizuje tugu i prolaznost, stvarajuci od tude smrti spomenik sopstvenoj memoarskoj prošlosti.

## 3. Moris Blanšo (Maurice Blanchot) – Posmrtna presuda (L`Arrêt de mort)

* Tekstualna osnova: Avangardni i egzistencijalni kratki roman L`Arrêt de mort iz 1948. godine.
* Analiza: Galmiš se suocava sa radikalno modernim i hermeticnim pristupom smrti kod Blanšoa. Prica prati mucan i zagonetan odnos naratora i mlade žene na samrti (Džej), koja u jednom trenutku, nakon što je proglašena mrtvom, naizgled ponovo otvara oci na naratorov poziv. Analiza se fokusira na Blanšoovu filozofiju jezika: agonija ovde nije samo biološki proces, vec prostor gde reci gube smisao. Smrt kod Blanšoa ostaje neuhvatljiva, paradoksalna, suspendedovana izmedu postojanja i ništavila, a samo pisanje postaje cin koji pokušava da fiksira tu nemogucu granicu.

------------------------------
## Kljucni teorijski motivi studije

* Uloga svedoka: Sve tri price zahtevaju prisustvo drugog — onog koji ostaje živ da bi ispricao pricu (Teramen za Hipolita, Šatobrijan za Polin, narator za Džej). Umiranje je nemoguce spoznati bez glasa onoga koji svedoci o tudoj agoniji.
* Evolucija književnog krika: Od klasicisticke harmonije koja uokviruje užas, preko romanticarske elegije i suza, do modernistickog cutanja i jezickog apsurda pred licem smrti.
* Odnos tela i teksta: Kako fizicka patnja, transformacija i propadanje tela na samrti bivaju prevedeni u književne simbole, metafore i strukturu teksta.

------------------------------
## Karakteristike prirucnika
Knjiga sadrži integralne odlomke pomenutih tekstova koji služe kao direktan materijal za vežbu komentara teksta. Prateci pedagoški aparat nudi strukturalne šeme, leksicka objašnjenja i uporedna pitanja koja pomažu studentima i proucavaocima književnosti da savladaju metodologiju komparativne analize motiva u francuskoj literaturi.



Izdavač: Quintette
Godina: