Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BrAnđeo sa hiljadu očiju“ Vladimira Medenice predstavlja duboko promišljeno i izuzetno nadahnuto delo koje se ne može jednostavno svrstati ni u teološku ni u književnu kritiku, jer svojim dometima nadrasta oba ta polja, pripadajući prostoru u kojem se umetnost, vera i duhovna metafizika neprekidno prožimaju.

Naslov ove knjige evocira viziju anđela kao simbola svevideće i sveprožimajuće prisutnosti, a Medenica kroz njega u stvari ispituje kako najviša umetnička ostvarenja, poput dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, nisu tek književni izrazi, već mistički prozori u onostrano – susretišta umetnosti i liturgijskog smisla postojanja.

U ovoj knjizi, Medenica razvija tezu da umetnost, kada dotakne najviše duhovne visine, prestaje da bude umetnost u estetskom i formalnom smislu, i postaje iskanje, vapaj, i liturgijsko učestvovanje u večnosti. Poseban fokus stavlja na Dostojevskog, čije stvaralaštvo posmatra kao uzvišeni čin čovekovog traženja Boga, koje ne ostaje samo na nivou religiozne motivike ili etičke borbe, već zadire dublje, u tajnu postojanja i otkrovenje Carstva nebeskog unutar granica ljudskog teksta. Po Medenici, delo Dostojevskog nije shvatljivo kroz estetske okvire sekularne umetnosti, jer njegova uzvišena napetost, dramatika duhovne borbe i uznemirenost lika, nisu manjkavosti forme, već izraz prisustva Suštog Onostranog.

Ova knjiga je teološko-filozofski esej u poetskoj prozi, delo koje ne interpretira već otkriva, ne tumači već sabira, ne argumentuje već moli – i time i samo postaje ono o čemu piše: čin učestvovanja u misteriji. Medenica briše granice između ikone, poja, Svetog Pisma i vrhunske književnosti, pokazujući da sve one vode ka istoj tački: mestu gde se dodiruje zemlja s nebom, gde se reč pretvara u molitvu, a umetnost u tišinu pred Svetim.

„Anđeo sa hiljadu očiju“ je knjiga za one koji u umetnosti traže više od estetskog užitka – za one koji je doživljavaju kao sredstvo spasenja, prostor susreta sa večnim. To je delo koje se ne čita brzo, već polako, gotovo liturgijski, jer svaka njegova stranica traži od čitaoca da se zaustavi, sabere i posluša šapat onoga što je izvan reči, a ipak prisutno u njima. U tom smislu, ovo je knjiga koja ostaje ne samo u pamćenju, već u duši – kao tihi ali neugasivi plamen vere u umetnost koja nije svrha sebi, već odraz večnog svetla kroz prozor ljudskog duhaos povez

Kut 70