ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Karma joga - Svami Vivekananda: 114 str. 930 din.
UTICAJ KARME NA KARAKTER

Reĉ Karma izvedena je iz sanskritske reĉi Kri,
ĉiniti. Sve akcije su Karma. Tehniĉki, ova reĉ oznaĉava
rezultate akcija. U metafizici ona ponekad znaĉi rezultate
koje su prouzrokovale naše prošle akcije. Ali u Karma
Jogi pomoću reĉi Karma jednostavno ćemo oznaĉavati
delovanje. Doslovno ćemo uzeti da reĉ Karma znaĉi rad,
delovanje, zanimanje. Cilj ĉoveĉanstva je znanje. To je
ideal koji nam daje istoĉna filozofija. Naš cilj nije
uţivanje nego znanje. Uzrok svih nevolja koje imamo u
svetu je budalasto mišljenje da je uţivanje najviši ideal
kome treba teţiti. Vremenom otkrivamo da ono ĉemu
stremimo nije sreća, nego znanje, a da su uţivanje i bol
veliki uĉitelji. Isto se toliko nauĉi od zla koliko i od
dobra. Pošto proĊu kroz dušu, uţivanje i bol ostavljaju
razliĉite slike i utiske, a rezultat tih kombinovanih
impresija je ono što se zove karakter. Ako uzmemo
karakter bilo kog ĉoveka, koji je samo skup tendencija,
ukupan zbir sklonosti njegovog duha, otkrićemo da su
nevolje i sreća jednaki faktori koji oblikuju karakter. U
nekim sluĉajevima beda je veći uĉitelj od sreće. Nakon
izuĉavanja velikih karaktera što ih je svet imao usuĊujem
se reći da je u velikoj većini sluĉajeva ljude više nauĉila
beda od sreće. Više je poduĉavalo siromaštvo od
bogatstva, a udarci su donosili veću unutrašnju vatru od
pohvala.
Dakle, znanje je naš sastavni deo. Nikakvo znanje
ne dolazi spolja, sve je unutra. Ono za šta kaţemo da
ĉovek ,,zna
,,, govoreći strogo psihološki, bilo bi ono što
on ,,pronaĊe
,,
, ,,sazna
,,, skidanjem pokrivaĉa sa svoje duše
koja je rudnik neiscrpnog znanja. Kaţemo da je Njutn
pronašao gravitaciju. Da li je ona sedela negde u uglu
ĉekajući njega? Ona je bila u njegovom duhu, a kada je
došlo vreme on je otkrio. Sve znanje, koje se ikada steklo
u svetu, došlo je iz duha. U našem duhu se nalazi
neiscrpna biblioteka Univerzuma. Spoljašnji svet je
jednostavno predlog ili sugestija, prilika koja nas pokreće
da izuĉavamo svoj sopstveni duh. Pad jedne jabuke
Njutnu je dao predlog, sugestiju, a on je onda izuĉavao
svoj duh. Preuredio je sve veze postojećih misli u svom
duhu i meĊu njima pronašao novu vezu, koju mi
nazivamo zakon gravitacije. To se nije nalazilo u jabuci,
niti u neĉemu iz samog središta zemlje. Dakle, sve znanje
kako svetovno tako i duhovno, nalazi se u našem duhu. U
mnogim sluĉajevima se ne pronalazi, već ostaje
pokriveno. Ali, kada polako poĉne da se uklanja
pokrivaĉ, mi kaţemo; ,,sada uĉimo,,. Sa daljim
otkrivanjem znanje se uvećava. Ko skida tu koprenu biva
razumniji, a ko ostane prekriven neznalica je. A ko je
potpuno ukloni postaje sveznajući. Takvi ljudi sveznalice
su postojali, a verujem da će još biti bezbroj njih u
ciklusima koji dolaze. Znanje poĉiva u duhu poput vatre
u komadiću kremena. Potrebno je trenje, taj podstrek koji
će ga izneti van. Tako je sa svim našim osećanjima i
akcijama, suzama i osmesima, radostima i tugom,
plakanjem i smehom, prokletstvima i blagoslovima,
pohvalama i ukorima - u svakom od njih moţemo naći,
ako paţljivo istraţujemo, sebe, svoje sopstveno Ja i da iz samih sebe budemo poduĉeni kroz tako puno ,,udaraca,,
.
Rezultat toga je ono šta smo. Svi ti ,,udarci,, uzeti zajedno
nazivaju se Karma - delo, rad, akcija. Svaki mentalni ili
fiziĉki ,,udarac,, koji se zadaje duši, kojim kao da se iz nje
izbija vatra i razotkriva njena sopstvena snaga i znanje,
jeste Karma. Ova reĉ se koristi u svom najširem smislu.
Zato mi sve vreme vršimo Karmu. Ja vam govorim, a to
je Karma. Vi me slušate, što je opet Karma. Dišemo i to
je Karma, a kada šetamo i to je Karma. Sve što ĉinimo,
fiziĉki ili mentalno, jeste Karma i ostavlalja svoj trag u
nama. Postoje odreĊeni poslovi koji kao da su skup,
ukupan zbir velikog broja malih dela. Ako stojimo kraj
morske obale i slušamo talase što zapljuskuju krupan
šljunak, smatramo to velikom bukom ali, ipak znamo da
je svaki talas saĉinjen od miliona i miliona sićušnih
talasa. Svaki od njih stvara buku, ali ih ne ĉujemo, samo
stvorivši veliki skup mogu da se ĉuju. Sliĉno, svaki
otkucaj srca je rad. Mi osećamo odreĊenu vrstu rada,
postaje nam opipljiv i stvaran, a to je istovremeno skup
većeg broja malih dela. Ako zaista ţelimo da sudimo o
karakteru nekog ĉoveka ne gledajmo njegova velika dela.
Svaka budala moţe da postane heroj u nekom trenutku.
Posmatrajmo kako ĉovek obavlja svoje najobiĉnije
aktivnosti. Te stvari će zaista reći sve o pravom karakteru
velikog ĉoveka. Izuzetne prilike mogu da uzdignu ĉak i
najniţa bića do vaţnosti i slave, ali stvarno je slavan
samo onaj koji je uvek velik ma gde da se naĊe. Karma i
njen uticaj na karakter najveća je snaga kojom se moţe
mo baviti. Ĉovek, kao da je centar, privlaĉi sebi sve moći
Univerzuma, stapa ih sve u svom centru i ponovo
odašilje van u veliki tok. Takav centar jeste pravi ĉovek,
svemoguć, sveznajući, što sebi privlaĉi ceo Univerzum. Dobro i rĊavo, nevolja i sreća, hrle k njemu i privijaju se
uz njega. A on od njih oblikuje moćni tok sklonosti ili
tendencija, takozvani karakter, i emituje ih izvan sebe.
Kao što ima moć da sve privlaĉi unutra, ima i snagu da to
izbaci napolje.
Sve akcije koje nas okruţuju, svi pokreti u
ljudskom društvu, sva dela koja se nalaze oko nas,
jednostavno su izlaganje i prikazivanje misli,
manifestacija ljudske volje. Mašine ili instrumenti,
gradovi, brodovi ili ratnici sve je to manifestacija ljudske
volje. A tu volju prouzrokovao je karakter, koga je
proizvela Karma. Kakva je Karma takva je i
manifestacija volje. Ljudi snaţne volje koje je svet
stvorio svi su bili veliki radnici - gigantske duše s
dovoljno moćnom voljom da preokrenu svetove. Tu volju
su stekli upornim radom kroz vekove i vekove. Gigantska
volja Bude ili Hrista ne moţe da se stekne tokom jednog
ţivota, jer se zna ko su bili njihovi oĉevi. Nije poznato da
su njihovi oĉevi ikada izgovorili reĉ za dobro
ĉoveĉanstva. Prošli su milioni i milioni drvodelja kao
Josif, a milioni ih još ţive. Ţiveli su u svetu milioni
neznatnih kraljeva kao Budin otac. Ako je to bio samo
sluĉaj naslednog prenošenja prava, kako objašnjavate da
je od ovog neznatnog princa koga moţda nisu ni sluge
slušale stvoren takav sin koga oboţava pola sveta? Kako
objašnjavate jaz izmeĊu drvodelje i njegovog sina koga
milioni ljudskih bića oboţavaju kao Boga? To se ne
moţe odgonetnuti teorijom nasleĊa. Odakle je došla
gigantska volja koju su u svetu ispoljili Buda i Isus?
Odakle je došla ta nagomilana snaga? Mora da je postojala vekovima i vekovima, neprekidno rastući i
bivajući sve veća i veća, dok se u društvu nije ispoljila u
Budi i Isusu nastavljajući da se preliva do današnjih
dana.
Sve je to odreĊeno Karmom, radom. Niko ne
moţe ništa da dobije dok ga ne zaradi, to je veĉiti zakon.
Ponekad se moţda misli da to nije tako, ali na kraju
krajeva postajemo u to ubeĊeni. Celog ţivota se moţemo
boriti za bogatstvo, prevariti hilhade, ali na kraju
nalazimo da ne zasluţujemo da budemo bogati i ţivot
nam postaje muĉan i neugodan. Moţemo neprekidno
gomilati stvari radi svog fiziĉkog ili telesnog uţivanja, ali
stvarno je naše samo ono što zaradimo. Budala moţe da
kupi sve knjige na svetu i one će se nalaziti u njegovoj
biblioteci, ali biće u stanju da ĉita samo ono što zasluţuje
da ĉita, a tu zaslugu stvara Karma. Naša Karma odreĊuje
šta zasluţujemo i šta moţemo asimilisati i usvojiti.
Sami smo odgovorni za to šta smo i za ono šta
ţelimo da budemo, jer imamo moć da stvaramo sebe.
Ako je ono šta smo sada rezultat naših prošlih dela,
sigurno sledi da šta god ţelimo da budemo moţe da se
proizvede našim sadašnjim akcijama. Tako, moramo
znati kako da delujemo. Reći ćete, ,,kakva korist od
uĉenja kako da radimo,,? U svetu svako radi na ovaj ili
onaj naĉin. Ali postoji i takva stvar kao što je traćenje
energije. U pogledu Karma Yoge Gita kaţe da ako se
posao obavlja vešto i nauĉno, znajući kako da se radi,
mogu se dobiti najveći rezultati. Morate zapamtiti da je
sav rad potreban da bi ispoljio već postojeću snagu duha, to jest da probudi dušu. Snaga duha kao i znanje
postoje u svakome, a razliĉiti poslovi su kao udarci
kojima se oni iznose napolje i tako bude i stvaraju
velikane.
Ĉovek radi iz razliĉitih pobuda. Ne postoji rad
bez motiva. Neki ţele da steknu slavu i rade za slavu.
Drugi ţele novac pa rade za novac. Neki ţele da steknu
moć i oni rade za moć. A oni koji ţele da zasluţe raj rade
za to. Neki ţele da njihov ugled i ime i kada umru ostane
veĉito, kao što to ĉine u Kini gde ni jedan ĉovek ne
dobija titulu dok ne umre. A to je konaĉno bolji naĉin
nego kod nas. Kada tamo neki ĉovek uĉini nešto dobro
plemićska titula se daje njegovom ocu ili dedi. Neki rade
za to. Sledbenici nekih Muhamedanskih sekti celog svog
ţivota rade da bi sebi sagradili veliku grobnicu. Znam
sekte, kod kojih ĉim se dete rodi za njega se sprema
grobnica. Za njih je to najvaţniji posao koji treba da
obave. Što je veća i finija grobnica pretpostavlja se da je
ĉovek bolji. Drugima je rad pokajanje. Ĉine sve vrste
grešnih stvari, onda podiţu hram ili nešto daju
sveštenicima kako bi ih podmitili da od njih dobiju pasoš
za nebo. Misle da će ih ta vrsta dobroĉinstva oĉistiti i da
će otići bez poreza uprkos svoje grešnosti. To su neki
razliĉiti motivi za rad.
Neki rade radi samog rada. U svakoj drţavi
postoje neki koji su zaista ,,so zemlje,, i koji rade radi
samog rada. Oni ne mare za ugled, slavu, niti ĉak da li će otići na nebo. Rade samo zato što će iz toga doći nešto
dobro. Neki ĉine dobro siromašnima i pomaţu
ĉoveĉanstvo s još višim motivima, jer veruju u vršenje
dobrih dela i vole dobro. Motiv za sticanje ugleda i slave
po pravilu retko odmah donosi rezultate, jer nam dolaze
kad budemo stari i pri kraju ţivota. Ako ĉovek radi bez
ikakvog sebiĉnog motiva, da li ne dobija ništa? Ne on
dobija najviše. Nesebiĉnost se više nagraĊuje samo ljudi
nemaju dovoljno vremena da je strpljivo praktikuju. Više
se nagraĊuje nesebiĉnost i u pogledu zdravlja. Ljubav,
poštenje i nesebiĉnost nisu samo moralni oblik govora,
nego oblikuju naš najviši ideal, jer u njima leţi
manifestacija moći. Na prvom mestu, ako ĉovek moţe da
radi pet dana ili makar pet minuta bez ikakvog sebiĉnog
motiva, bez razmišljanja o budućnosti, raju, kazni ili ma
ĉemu sliĉnom, u sebi ima sposobnost da postane snaţan
moralni velikan. Teško je to uraditi, ali duboko u srcu
znamo vrednost toga i dobro koje donosi. Najveća je
manifestacija moći to silno obuzdavanje. Samo
obuzdavanje je veća moć od svih spolja usmerenih
akcija. Kola s konjima niz breţuljak mogu juriti
nesmetano, ali koĉijaš moţe da zauzda konje. Šta je veća
manifestacija snage, pustiti ih da jure ili zadrţati ih?
Topovska kugla moţe da leti kroz vazduh daleko i onda
pada. Ako se putanja skrati udarom o zid, udar stvara
veliku toplotnu energiju. Sva zraĉenja energije koja slede
sebiĉne motive biće rasturena i straćena, neće nam se
vratiti. Ako su obuzdana zraĉenja energije rezultat će biti
razvoj moći. Ta samokontrola utiĉe na stvaranje jake
volje, stvara karakter poput Hrista ili Bude. Luckasti ljudi
neznaju ovu tajnu, a ipak ţele da vladaju ĉoveĉanstvom.
Ĉak i budala moţe vladati celim svetom ako radi i sluţi.