Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Jivanmukti viveka – Sri Vidjaranja: 244 str. 1640 din.
JIVANMUKTI VIVEKA
Istraživanje prirode oslobođenja za života
‘Aktivnosti životnog daha i delovanje uma su identični.
Tako inteligentan čovek reba pokušati najbolje što može
da kontroliše aktivnosti životnog daha’
(LYV 28.125).
JIVAN-MUKTI-VIVEKA
od Swami Vidyaranye
Jivan-mukti-Viveka od velikog Swamija Vidyaranye je važno
sanskritsko klasično delo iz Vedanta literature. Kniga je naišla na
topao prijem, i od njenog prvog pojavljivanja su je tokom vekova
dobro ocenjivali revnosni studenti Vedante. Potreba za engleskim
prevodom ove knjige koja će istovremeno biti jasna i verna
originalu se žarko osetila. Mi smo, stoga, imali veliko
zadovoljstvo da prezentiramo čitaocima originalni tekst sa
pouzdanim engleskim prevođenjem knjige od strane Swami
Mokshadanande, starijeg obrazovanog kaluđera iz
Ramakrishninog Reda; kome izražavamo zahvalnost. Upućujemo
naše iskrene zahvale njemu i nekolicini dugih kaluđera, posebno
Swami Nischalanandi, koji je naporno radio da bi izašlo ovo
izdanje.
Nadamo se da će čitaocima puno koristiti izučavanje ove knjige.
3. avgust 1996.
Calcutta
UVOD
Državnik, naučnik i svetac Swami Vidyaranya je bio poznat kao
Madhavacarya pre nego što je preuzeo sannyasu. On je odigrao
vrlo važnu ulogu u osnivanju Vijayanagara carstva; a bio je
savetnik u duhovnim kao i zemaljskim poslovima – prva tri
kralja Vijayanagara, naime, Harihara I (krunisanog 1336. n.e.),
Bukka I, i Harihara II.
Plodan pisac sa enciklopedijskim znanjem, Vidyaranya je zaslužan
za mnoga važna dela o različitim predmetima – prostirući se od
astronomije do Vedante. U zreom dobu je napisao Panćadaši1
i
Jiva-mukti-Viveka - dva odlična dela za napredne studente
Vedante i tragoce za Jivanmukti.
Jivanmukti, koji predmet sadašnje rasprave je problem iz indijske
filozofije. Nadležnost Vedante, koja je sasvim zasnovana na
učenjima Upanišada, na Brahmasutrama i Bhagavad-Giti, a koja
se inače drugačije naziva Advaita-Vedanta filozofija, je da zastupa
Jivanmukti ili slobodu u životu.
Jivanmukti-Viveka se bavi sa svojim predmetom sistematski a
takođe i tradicionalno. Ima pet Prakarani - poglavlja. U prvom
poglavlju, posle opisivanja dve vrste Sannyasa, naime VividisaSannyasa i Vidvat-Sannyasa, priroda, opseg i spiritualni dokaz
Jivanmukta su prezentirani zajedno sa karakteristikama
Jivanmukta.
Drugo i treće poglavlje se bave sa sredstvima za Jivanmukti i
Videhamukti, naime znanjem o Realnosti, Tattva-Jnana;
poništavanjem latentnih želja, Vasana-ksaya; i rastvaranjem uma,
Manomasa.
Četvrto poglavlje se bavi sa svrhom Jivanmuktia, naime;
očuvanjem znanja, Jnana-raksa; pokorom, Tapas;2
odsustvom
sporova, Visamvadabhava, bilo u obliku rasprava ili prigovora;
prestankom bola, Dukha-naša; i manifestacijom blaženstva,
Sukhavirbhava. Peto poglavlje se bavi s odricanjem znalca,
Vidvat-Sannyasa, što je korisno za Jivanmukti.
Premda je zvanična Sannyasa – kako Vividisa, tako i Vidvata
Sannyasa – bila naglašavana i ohrabrivana, znanje o Realnosti,
Brahma-Jnana može da stekne svako u svakom stadijumu života,
Ašrama, naime, Brahmacarya, Garhasthya, ili Vanaprastha,
pomoću mentalnog odricanja u isto vreme dok se izvode svoje
vlastite dužnosti, Ašrama. Inače za sve znalce Realnosti savetuje
se Vidvat-Sannyasa za neometanu radost Jivanmukti.
Vidyaranya brani svoje ideje pomoću ubedljivih argumenata, a
takođe ih podržava navodeći citate iz Upanišada, Bhagavad-Gite,
Yoga-Vasisthe, Bhagavata, Mahbharate, Purana, Smrtia i
Dharma-Šastri.
Uloženi su napori da se sadašnji prevod učini vernim, a takoše
razumljivim i lakim. Koristimo ovu priliku da izrazimo svoju
zahvalnost rukovodstvu i osoblju Advaita Ašrama za njihovo
strpljenje i za uložen trud pri izdavanju ovog dela. Za postojeći
engleski prevod mnogima dugujemo, pa zbog toga odustajemo
da im pojedinačno odajemo priznanje.
Prevodilac
Swami Moksadananda
JIVAN-MUKTI-VIVEKA
Istraživanje prirode oslobođenja za života
Prvo poglavlje
O DOKAZU ZA JIVANMUKTI
Molim se Vityatirthi, Vrhovnom Gospodu, što je stvorio čitav
ovaj univerzum iz Veda, koje su sam njegov dah.
Objasniću samoodricanje tragaoca i samoodricanje znalca,
razlikujući jedno od drugog; koji su uzrok ‘oslobođenja od smrti’,
to jest oslobađanja kroz napuštanje tela odnosno ‘oslobađanje u
životu’, naime još tokom života.
Uzrok saodricanja je osećanje gađenja prema svetovnim stvarima,
kao što je propisano u Vedama – ‘Onog dana kada čovek bude
imao odvratnost prema svetu, on treba da (ga se) se odrekne’
(Jabala Up. 4). Niz ovih odricanja se nalazi u Puranama.
Ravnodušnost prema svetovnim predmetima kaže se da je dve
vrste: jaka i jača. U slučaju jakog nedopadanja odricatelj stoji u
stanju kuticake, naime yogia koji boravi u kolibi itd. tojest,
neprestano udaljeno od mesta; a kada je u stanju, on ulazi u
bahudaka stanje, to jest stanje onoga ko se kreće po mestima bez
ikakvog trajnog prebivališta. Sa jačom odvratnošću, želeći
oslobođenje, on postiže stanje hamsa, koje kada sazri, vodi ga do
stanja paramahamsa, direktnog sredstva za konačno znanje.
Takva misao kao ‘svetovni život nije vredan’, javlja se povremeno
kod gubitka sina, žene ili bogatstva, itd., što se smatra slabim
samoodricanjem.
Rešenost da se nema dete, žena itd. u ovom životu, kaže se da je
jako samodricanje.
Takve namere kao: ‘Za mene svet sa svojim periodom ponovnog
rađanja itd, neće postojati,’ smatra se jačim izdvajanjem. Ne može
biti nikakvog samoodricanja u slabom odvajanju.
U jakom odvajanju dve vrste samoodricanja su moguće, naime
kuticaka i bahudaka odlike su moguće sa odsustvom, odnosno
prisustvom sposobnosti da se kreće od mesta do mesta itd.
Oboje od njih su tridandini (koji nose tri tanka štapa vezana
zajedno).
Druge dve podvrste sannyase, naime, hamsa i paramahamsa, su
moguće u jačoj averziji prema svetovnom životu i njegovim
dobrima. Razlika među njima je da prvi vodi do brahmaloke a
drugi do mokše, to jest potpunog oslobođenja. Hamsa sannyasin
realizuje apsolutnu istinu u brahmaloki, dok paramahamsa
sannyasin isto postiže ovde i sada.
Dok se komentari Parasara-smrtia, bave oblicima i praksama svih
ovih podvrsta sannyase; ovde mi razmatramo samo podvrstu
paramahamsa.
Postoje dve vrste paramahamsi; tragalac i znalac. Prema
Vajasaneya školi Veda tragaočevo samoodricanje je za postizanje
znanja.
‘Sannyasini želeći ovu loku (atmaloka) odriču se svetovnog
života’ (Br. Up. 4.4.22, prerađeno). Da bi se pomoglo onima koji
sporo shvataju, značenje ovog teksta je razrađeno u prozi.
Postoje dve vrste svetova; jedan je atmaloka – svet Sopstva, a
drugi je anatmaloka – svet ne-Sopstva.
U trećem poglavlju Brhadaranyaka Upanišade opisane su tri vrste
atmaloke: ‘Zaista, onda postoje tri sveta – loka; svet ljudi, svet duša pokojnika3
i svet bogova. Svet ljudi je dostižan samo
pomoću (rađanja) sina, a nikakvim drugim religijiskim obredima;
svet duša predaka pomoću religijskih dela; a svet bogova pomoću
znanja’ (Br. Up. 1.5.16).
Svet Sopstva je takođe ovde opisan: ’Ko god neznajući svoj
sopstveni svet, naime, atmaloku, nestane4
iz ovoga sveta (ljudi),
bivajući neznan, nije zaštićen od atmaloke’ (Br. Up. 1.4.15). A
takođe i ovako: ‘Čovek treba da bude u poteri za ovom
atmalokom; onaj ko posveti sebe ovoj atmaloki, njegovi napori
ga neće izneveriti’ (ibid).
Onaj ko, neznajući od hrpe tela itd., svoj sopstveni svet zvani
paramatma ili Vrhovno Sopstvo kao jednak s njim, naime,
ukoliko ne shvati ‘Ja jesam Brahman’, umire; taj njegov vlastiti
svet, Vrhovno Sopstvo, ne bivajući njemu znan kao njegovo
vlastito sopstvo, pošto je usled neznanja odvojen, ne oslobađa ga
od muka i žalosti, zablude itd. Takođe, tragaočeva dela devocije
se ne iscrpljuju davanjem jednog ili dva rezultata, nego ga vode
do mokše – kroz samorealizaciju,5
koja je ispunjenje svih želja.
U šestom poglavlju takođe: ‘Zbog čega mi treba da studiramo?
Za šta treba da obožavamo bogove?’ (Aitareya Aranyaka 3.2.6).
‘Šta treba da radimo s decom, pošto nam je ovaj svet Sopstva
najviši?’ (Br. Up. 4.4.22). Ko želi potomstvo ide u krematorijum,
ko ne želi postiže besmrtnost’.6
Tako u sledećem tekstu,
citiranom u stihu 13: ‘željni samo ovog sveta,7
sanjasini se
odriču’, ‘ovaj svet’ označava atmaloku. U tekstu koji počinje sa: