Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Bhakti joga – Svami Vivekananda; 114 str. 930 din.
SVAMI VIVEKANANDA
BHAKTI JOGA
DEFINICIJA BHAKTI
Bhakti Joga je pravo, iskreno traganje za Gospodom. Traganje
zapoĉinje, odvija se i završava u ljubavi. Samo jedan momenat
ljubavi prema Bogu do krajnje granice ludosti, donosi nam veĉitu
slobodu. U svom objašnjenju Bhakti aforizma Narada kaţe:
,,Bhakti je snaţna ljubav prema Bogu. Kada je čovek
zadobije sve voli, nikoga ne mrzi i zauvek biva zadovoljan.
Ta ljubav se ne moţe svesti na neku zemaljsku korist jer sve
dok traju zemaljske ţelje ta vrsta ljubavi se ne javlja. Bhakti
je značajnija od Karme4
, značajnija od Joge5
, jer su one
usmereni ka jednom objektu razmatranja, dok je Bhakti
svoje sopstveno ostvarenje, svoje sopstveno sredsvo i svoj
sopstveni cilj,,
.
Bhakti je bila stalna tema naših mudraca. Osim pisaca koji se
specijalno bavili Bhakti Jogom, takvih kao Shandila ili Narada,
veliki komentatori Vjasinih Sutri6
, koji su se oĉigledno zalagali za
znanje (Đnana), imali su takoĊe ponešto vrlo sugestivno da kaţu
o ljubavi. Kada komentator ţudi da objasni neke, ako ne i sve
tekstove, svodi ih na neku vrstu suvoparnog znanja. Sutre ne
dopuštaju lako da se njima manipuliše na taj naĉin, posebno u
poglavljima o oboţavanju.
Zaista ne postoji tako velika razlika izmeĊu znanja (Đnana) i
ljubavi (Bhakti), kao što ljudi obiĉno misle. Videćemo na kraju
da se znanje i ljubav sureću i u jednoj taĉki slivaju jedno u drugo. Tako je i sa Radţa Jogom7
, koja kada se sledi radi
postizanja oslobaĊanja, a ne (kao što ĉesto naţalost biva kod
šarlantana i prodavaca misterija) kao instrumenat za obmanu
nesmotrenih), vodi takoĊe do istog cilja.
Jedno veliko preimućstvo Radţa Joge je što je to najlakši i
najprirodniji put za postizanje velikog boţanskog cilja.
Nepogodnost je što se u svojim niţim oblicima ĉesto degeneriše u
gnusan fanatizan. Fanatiĉne grupe u Hinduizmu,
Muhamedamstvu ili Hrišćanstvu bile su iskljuĉivo regrutovane
meĊu oboţavaocima s niţih Bhakti nivoa. Ta prostodušnost u
privreţenosti (Ništha) prema voljenom predmetu, bez koje prava
ljubav ne moţe da raste, vrlo ĉesto je uzrok osude svega drugog.
Svi slabi i nerazvijeni duhovi u svojoj religiji ili zemlji, imaju
samo jedan naĉin da vole svoj ideal, tako što mrze svaki drugi
ideal. To objašnjava zašto ĉovek koji je tako odan svom
spstvenom idealu Boga i posvećen sopstvenom idealu religije,
ubrzo postaje strašan fanatik kada vidi ili nešto ĉuje o drugom
idealu. Ova vrsta ljubavi donekle je poput psećeg instikta za
ĉuvanje svojine svog gospodara od upada sa strane. Samo što je
instikt psa bolji od ljudskog razuma, jer pas zabunom nikada neće
zameniti svog gospodara za neprijatelja bez obzira u kakvoj se
odeći pred njim pojavi. Ponovimo! Fanatik gubi svu moć
rasuĊivanja. On je tako obuzet zanimanjem za svoju liĉnu
vaţnost, da ga se uopšte ne tiĉe šta neko kaţe - da li je ispravno
ili pogrešno - nego sa izuzetnom paţnjom ţeli da sazna ko to
kaţe. Isti ĉovek, koji je ljubazan, iskren i blagonaklon prema
ljudima koji dele njegovo mišljenje, neće oklevati da poĉini
najokrutnija dela protiv osoba van njegovog religioznog bratstva.
Ova opasnost postoji samo na pripremnom Bhakti stupnju
(Gauni). Kada Bhakta postane zreo i preĊe u oblik Para, koji se
zove najviši, nema više straha od pojave takvog gnusnog
fanatizma. Duša koja je ostvarila taj najviši oblik Bhakti,
preblizu je Bogu Ljubavi da bi postala instrument za širenje
mrţnje.
Nije svakome od nas dato da harmoniĉno izgradi svoje
osobine u ovom ţivotu, ali ipak znamo da je ova priroda
najplemenitije vrste i da su u njoj znanje, ljubav i Joga
harmoniĉno sjedinjeni. Ptici su potrebne tri stvari da bi letela; dva
krila i rep kao kormilo za upravljanje. Đnana (znanje) je jedno
krilo, Bhakti (ljubav) je drugo krilo, a Joga je rep koji odrţava
ravnoteţu. Za one koji ne mogu harmoniĉno slediti sva ta tri
oblika i zato uzimaju samo Bhakti kao svoj put, treba da imaju na
umu da forme i ceremonijali i ako su apsolutno potrebni
naprednoj duši, nemaju drugu vrednost do da nas dovedu do
takvog stanja u kome osećamo najintenzivniju ljubav prema
Bogu.
MeĊu uĉiteljima postoji mala razlika u mišljenju o znanju i
ljubavi i ako i jedni i drugi priznaju Bhakti snagu. Đnani smatraju
da je Bhakti jedan instrument za oslobaĊanje, a Bhakte gledaju na
oboje kao na instrument i stvar koju treba postići. Po meni, ne
postoji velika razlika u tim obeleţjima. U stvari, kada se Bhakti
koristi kao instrument, oznaĉava u stvari niţi oblik oboţavanja.
Na kasnijem stupnju viši oblik realizacije se ne moţe odeliti od
niţeg. Svaki od njih izgleda da pridaje veliku vaţnost svom
sopstvenom naĉinu oboţavanja, zaboravljajući da se sa
savršenom ljubavlju stiĉe i istinsko znanje, ĉak ako se i ne traţi, a
da je istinska ljubav neodeljiva od pravog znanja.
Imajući ovo na umu, pokušaćemo da razumemo šta slavni
komentatori Vedante8
kaţu o tome. Objašnjavajući Sutru
Avrittirasakridupadeshat9
, Bhagavan Šankara kaţe;
,,Tako ljudi kaţu, On je odan kralju, on je predan Guruu; to
kaţu o nekome ko sledi svog Gurua, imajući na umu da mu
je to sleđenje cilj. Slično kaţu, Zaljubljena ţena meditira o
svom voljenom; ovde se takođe misli na vrstu ţudnje i
neprekidno sećanje,,.
Po Šankari to je devocija10
.
Meditacija je neprekidno sećanje (gore pomenute stvari), što
se odvija kao neprekidna struja ulja izlivenog iz jedne posude u
drugu. Kada se postigne takva vrsta sećanja (u odnosu na Boga)
ruše se sva ograniĉenja. Tako se u svetim spisima govori o
neprekidnom sećanju kao o sredstvu za osloboĊenje. To sećanje
je istog oblika kao i viĊenje jer je istog znaĉenja kao u sledećem
citatu:
,,Kada se vidi On, koji je daleko i blizu, srce se oslobađa,
sve sumnje se gube i posledice rada nestaju,,
.
Onaj ko je blizu moţe da se vidi, ali Onog ko je daleko samo
se moţemo sećati. A sveti spisi nam kaţu da treba da vidimo
Njega koji je blizu isto tako dobro kao i Njega koji je daleko,
ukazujući nam time da je gornja vrsta sećanja isto tako dobra kao
i viđenje. Kada se sećanje uzdigne, zadobija oblik viĊenja....
Osnovni tekstovi svetih spisa kaţu da je oboţavanje neprekidno
sećanje. Poznavanje, koje je isto što i ponavljanje oboţavanja,
opisuje se kao neprekidno sećanje... Dakle, pamćenje koje
dostigne takvu visinu, kad je podjednako dobro kao i neprekidno
opaţanje, je sredstvo za oslobaĊanje. O tome se govori u
objavama Šruti11
.
,,Ovaj Atman se ne dostiţe kroz različite nauke, pomoću
intelekta, niti velikim izučavanjem Veda. Koga god da ovaj
Atman ţeli, on dostiţe Atman, u njemu se Atman otkriva,,
.
Posle izreke da samo slušanje, razmišljanje i meditiranje nisu
sredstva za dostizanje ovog Atmana, ovde se kaţe:
,,Koga ovaj Atman ţeli, pomoću njega se Atman dostiţe
,,
.
Ţeli se onaj ko se veoma voli, kome god da je ovaj Atman vrlo
drag, on postaje najdraţi Atmanu. Da bi taj voljeni mogao dostići
Atman, sam Gospod mu pomaţe. Jer Gospod je rekao: ,,Oni koji su stalno sjedinjeni samnom i oboţavaju Me s ljubavlju Ja
usmeravam njihovu volju, ĉime dolaze k meni,,
.
Zato se kaţe, kome god da je ovo sećanje što je istog oblika
kao direktno opaţanje, vrlo drago jer je on drag objektu takvog
sećanja-opaţanja, ţeljen je od Najvišeg Atmana, pa dostiţe
Vrhovni Atman. Ovo neprekidno sećanje je oznaĉeno reĉju
Bhakti. Tako kaţe Bhagavan RamanuĊa u svom komentaru Sutre
Athato BrahmaĊiĊnasa
12
.
Komentarišući PatanĊalijevu Sutru Isvarapranidhanadva, BhoĊa
kaţe:
,,Pranidhana je vrsta Bhakti u kojoj bez traţenja rezultata,
kao što su čulna uţivanja itd. sva dela su posvećena
Učitelju ili učiteljima,,
.
Bhagavan Vjasa u smom komentaru iste Sutre definiše
Pranidhanu kao:
,,Oblik Bhakti, kojim jogiju dolazi Milost od vrhovnog
Gospoda i blagosilja ga dodeljujući mu njegove ţelje,,
.
MeĊutim najbolja je definicija koju je dao kralj Bhakta,
Prahlada. On kaţe:
,,Ta besmrtna ljubav koju neznalica ima prema nestalnim
čilnim stvarima, dok ja i dalje meditiram o Tebi, neka ta
ljubav ne uvene u mom srcu,,!
Ljubav! Prema kome? Prema Vrhovnom Gosodu Išvari13
.
Ljubav prema nekom drugom biću ma koliko da je velika ne
moţe da bude Bhakti jer, citirajući jednog drevnog Aĉarju14
u
svoji Šri-Bhasji, RamanuĊa kaţe:
,,Sve stvari koje postoje u ovom svetu, od Brahme do vlati
trave, robovi su rađanja i smrti koje prouzrokuje Karma, zato nisu korisne kao objekti za meditaciju jer su u
neznanju i sve su podloţne promeni,,
.
Komentarišući reĉ Anurakti koju je upotrebio Šandilja,
komentator Svapnešvara kaţe da Anu znaĉi posle, a rakti
privrţenost. Privrţenost koja nastupa saznanjem prirode i slave
Boţje, ili privrţenost prema nekome, na primer prema ţeni ili
deci je Bhakti. Stoga vidimo jasno da je Bhakti serija ili niz
duševnih napora u religioznom ostvarenju, poĉevši obiĉnim
oboţavanjem a završavajući u najvećoj ljubavi prema Išvari.
OBJAŠNJENJA
1 Nevidljivi temelj, istinsko jastvo, boţanstvo, duša,
unutrašnja boţanska iskra; jedina stvarnost, besmrtna i
sveouhvatna, nedohvatna umu, mašti i ĉulima.
2 Univerzalna svest, Tvorac Univerzuma, jedan od aspekata
boţanskog Trojstva.
3
Znanje. Vede su najstariji pisani spomenici ljudskog duha.
postoje ĉetiri Vede: Rig, JaĊur, Sama i Atharva.
4 Akcija, zakon odrţavanja moralne energije.
5
(Ponovno) sjedinjenje, jedan od sistema indijske
filozofije.
6 Niti, izreke.
7 Kraljevska Joga, jedan od ĉetri glavna puta Joge. Joga
meditacije.
8 Kraj Veda, jedan od šest sistema indijske filozofije.
9 Meditacija je potrebna da se u njoj ĉesto uţiva.
10 Odanost, predanost, posvećenost, poboţnost.
11 Slušanje, objava, ono što je primljeno ĉistim sluhom,
boţanski šapat. Vede, Upanišade, indijska objava.
12 Stoga sledi disertaciju o Brahmanu.
13 Najviša manifestacija Apsolutne Realnosti.
14 Uĉitelj, poduĉavatelj.