Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosvetljenje bez boga – Swami Rama: 120 str. 960 din.
SWAMI RAMA
PROSVETLJENJE BEZ BOGA
UVOD
Ova knjiga je nastala sa izvornom idejom da se napiše
komentar na Gaudapadacaryino1
delo, zvano Mandukya
Karika,
2
koje je jako filozofsko, i psihološki mnogo naprednije
od zapadnih pristupa. Vrlo mali broj ljudi na Zapadu zna ovog
velikog naučnika i mudraca. Njegovo delo je zapravo sinteza
puta hindu sadhane i buddhističke sadhane. Njegov nezavistan
i veoma provokativan komentar je vredan izučavanja.
Svami Rama dolazi od naslednika velikog mudraca i
naučnika, Shankare,3
arhitekte Advaite – ne dualnog sistema. U
ovoj prvoj knjizi samo je objašnjena izvorna Upanishada koja
obuhvata dvanaest stihova, koju je on objasnio sa
eksperimentalnog stanovišta. Druga knjiga, koja je u pripremi,
vrši detaljan komentar Karike. Ova prva knjiga će biti korisna
za psihologe, terapeute, a posebno za one aspirante koji teţe da
realizuju krajnju istinu.
Pandit Rajmani Tigunait je pomagao Swamijiu4
u
pisanju ovog dela. Dr. Susan Thornburg i dr. Arpita posvetili
su mnogo vremena u diktiranju, ureĎivanju i završnoj pripremi
za štampu. Završni rukopis je pregledali dr. Phil Nuernberg i
dr. John Harvey. Student medicine Barb Bova je otkucao (na
pisaćoj mašini) i (ponovo) prekucao izvorni rukopis. Zahvalni
smo Patrice Hafford za slaganje tekstva i gospodinu Charles
Blanchardu za štapanje, a Randz Padorr-Black za umetničko
ureĎenje i dizajn.
REČ
IZDAVAČA
Ova knjiga je veoma provokativna i moţe nas
inspirisati da mislimo izvan našeg naviknutog obrasca.
«Različiti su putevi, ali cilj je jedan i isti.» Mir, sreća i
blaţenstvo su preduslovi za postizanje krajnje istine.»
Ova knjiga će biti korisna za one koji su tragali ali su
još neispunjeni. Oni mogu ponovo proceniti svoj proces
mišljenja i način na koji oni intelektualizuju razumevanjem dve
odvojene metode sistematski opisane unutra; meditativnog puta
posedovanja intuitivnog znanja i puta kontemplacije za
postizanje najvišeg stanja svesti.
Zapravo, Swami Rama ne osuĎuje Boga ili velike
glasnike istine, već je nezavistan u svom mišljenju da
prosvetljenje moţe biti postignuto bez pomoći religije ili
koncepta Boga. Prema njemu prosvetljenje znači stanje bez
bola, nevolja i neznanja. On označava najvišu istinu kao
vrhovnu svest i ceni da je izvan sva tri stanja ljudske svesti. U isto vreme, on kaţe da je ovo četvrto stanje, koje je izvan
budnosti, sanjanja i spavanja, dostiţno ovde i sada.
Siguran sam da će ova knjiga pomoći aspirantu, ali u
isto vreme, moţe uznemiriti nekog ko nije pripremljen da sluša
nezavisne ideje. Inače kada paţljivo pročitamo celu knjigu,
moţemo doći do zaključka da je prosvetljenje moguće kroz
samodisciplinu i samorealizaciju. Da li se moţe postići bez
Boga, ja neznam.
John Clarke, M.D.
Pretsednik Himalayan instituta
Poglavlje
1
BUĐENJE
BUĐENJE
Uzdigni se, probudi i stekni znanje.
Katha Upanishada
Vede su danas najdrevniji spisi5
u bilioteci ćovečanstva.
Vekovima njihovo znanje je saopštavano kroz usmenu
tradiciju. Ovi spisi nikada nisu pripisivani ni jednom autoru.
Večni zakoni ţivota i univerzuma izraţeni u ovim spisima bili
su otkriveni vidovnjacima i mudracima koji su posvetili ceo
svoj ţivot realizaciji najviše Istine. Ovi vidovnjaci su primili ovo znanje ne kroz čulo percepcije ili um, već kroz unutrašnju
viziju direktno iz izvora intuicije tokom najdubljih stanja
kontemplacije i meditacije. Dok drugi nivoi znanja daju samo
nepotpuno letimično sagledavanje, intuitivno znanje je samo
očevidno i kompletno. To je najviše od svih znanja. Takvo
znanje izvedeno iz centra svesti kroz intuiciju nazvano je šruti.
Šruti označava ono što se čulo od najunutarnjijeg uha mudraca
i vidovnjaka kada su u stanju najdublje kontemplacije. To se
obično odnosi na stihove Veda i Upanishada.
6
Postoje dva kanala znanja; direktni i indirektni.
Direktno znanje je transcendentno (para); ono je samo
očevidno i iskusi se iz osnovnog izvora. Indirektno znanje je
čulno ili mentalno (apara); to je znanje iz spoljašnjeg sveta, ili
znanje stečeno kroz budnost, sanjanje i duboko spavanje. Ono
se shvata uz pomoć intelekta kroz čula i um, i otuda je
uslovljeno vremenom, prostorom i uzrokom. Direktno znanje
se ne razume kroz čula i um jer je to znanje o apsolutnoj
realnosti, turiya. To nije objekat niti sublekat, već čisto
iskustvo Sopstva od sopstva. Ovo znanje nije znanje kroz um
nego kroz viziju otkrivenu u stanju najdublje realizacije. Kad
god prosvetljeni mudrac predaje potpuno znanje učeniku, učenik shvata znanje kroz svoj intelekt. Jedini način da se
postigne potpuno znanje je kroz meditaciju i kontemplaciju,
koji vode čoveka do beskonačne biblioteke večne mudrosti.
Transcendentalno znanje moţe biti postignuto samo direktno
iznutra, a Upanishade snabdevaju metode i sredstva za odlazak
do tog izvora. Cilj Upanishada je da vode aspiranta do
realizacije potpunog obuhvatnog znanja budnosti, sanjanja i
spavanja i konačno da utvrdi njega u četvrtom stanju svesti,
turiya.
Najfiniji deo Veda obuhvata upanishadsku literaturu,
koja je opšte poznata kao vedanta. Reč Upanishada doslovno
znači sedeti i slušati učitelja koji je postigao Brahman-svest i
koji je potpuno prosvetljen. Upanishade u napisane na
sanskritskom jeziku, ali samo znanje jezika nije dovoljno za
shvatanje znanja o Upanishadama. Reč vedanta doslovno znači
sam cilj ili vrhunac vedskog znanja. Sve glavne škole indijske
filozofije i nekoliko grana psihologije razvijene su se iz ovog
neizmernog skladišta znanja. Kaţe se da su Upanishade
saţetak vedskog znanja i riznica najunutarnjijih iskustava
dobijenih od vedskih mudraca. Ima više od dve stotine
Upanishada, a, od njih, sto osam su dostupne običnom čitaocu.
Ima mnogo komentara Upanishada, a najdrevniji su Šankarini
komentari, najbrilijantnijeg vedantinskog filozofa i arhitekte
Advaita filozofije. On je izabrao jedanaest glavnih Upanishada
za svoje komentare, i one se smatraju glavnim izvorom
vedantinske filozofije. Premda ima mnogo velikih religijskih
knjiga u svetu, upanishadska literatura je bila glavni izvor
inspiracije za obrazovane i intelektualne osobe ili studente, jer
Upanishade transcendiraju svaku posebnu religijsku
orjentaciju.
Interpretaciju prirode i definiciju istine, koji su još stvar
rasprave meĎu modernim misliocima, detaljno su istraţivali drevni mudraci. Vedanta filozofija je jedinstvena, jer ona pred
sobom izlaţe osnovno (pitanje koje treba) da se reši, takoĎe
snabdeva metod za nalaţenje najviše Istine. Ova literatura
otkriva sve misterije ţivota i logično odgovara na glavna
pitanja koja su druge knjige ostavile bez odgovora. Ova pitanja
uključuju, „Ko sam ja? Odakle sam došao? Zašto sam došao?
Kuda idem?“ Upanishade takoĎe objašnjavaju odnose
individue prema drugim individuama i bićima iz sveta, i
konačno vode čoveka do razumevanja statusa pojedinca u
univerzumu. Upanishade pomaţu ljudskom umu da realizuje
konkretno jedinstvo svesti koje prebiva unutar različitosti
prirode, i one objavljuju da postoji samo jedno načelo,
Apsolutna Istina, koja je samopostojeća i nije podloţna
promeni, smrti ili propadanju. Onaj ko je realizovao ovu istinu
nezna za strah, voli sve, i nikoga ne isključuje.
Vedanta filozofija je adhyatma-vada filozofija7
u kojoj
je načinjena svaka ţrtva da se postigne središte svesti, a sve
druge duţnosti zauzimaju sporedan poloţaj. Da bi čovek bio
aspirant sa ciljem postizanja Istine, on treba da ima odreĎene
kvalifikacije, prvenstveno da bude nevezan, jer bez toga
studiranje spisa i veţba ne bi bili mogući. Student Vedante je
očaran odricanjem svih materijalnih stvari, odnosa, i svakog
osećanja i misli o svetovnim dobrima radi postizanja Istine.
Potpuna nevezanost jeste prvi preduslov za studenta sa ove
staze. Dok studentov um ne bude potpuno pročišćen od svih
mrlja i samskara koje prouzrokuju vezanost, ne moţe učiniti
svoj um usredsreĎenim i unutrašnjim. Prema Vedanti postoje
dve jasne staze.
Na jednoj, aspirant se odriče svega što ima i za šta je
vezan, uklučujući misli, ţelje i osećanja. Ovo je staza
samoodricanja, koja je namenjena srećnoj nekolicini; onima koji su potpuno probuĎeni i mogu sami slediti stazu. Na drugoj
stazi aspirant uči da izvršava svoje duţnosti bez ikakvog
vezivanja, ostavljajući plodove svojih akcija tako da delovanje
i onda plodovi ne stvaraju nikakvu stegu za njega. On takoĎe
moţe postići najvišu Istinu. Shankara i druge velike askete8
verovali su u doslovno odricanje svih svoih dobara, ali
aspiranti slični Janaki9
verovali su u ţivljenje u svetu ali ipak
ostajući iznad (njega). Sledbenici obe staze mogu postići
četvrto stanje, turiya, središte najviše svesnosti.
Samo student Vedante razume nuţnost potpunog,
svojevoljnog povlačenja za razvoj usedsreĎenog uma
osloboĎenog od pristrasnosti.10 Nikakva takva disciplina ili
uslov nije nikada bio propisan u drugim školama filozofije, bilo
na Istoku ili Zapadu. Prema ovoj literaturi, osnovni uzrok sve
bede je neznanje, koje se pojavljuje kada ego manifestuje sebe
i odvoji čoveka od celine. Bez totalnog odlaska izvan ega,
osloboĎenje, stoga, nije moguće. Da bi bio svestan univerzalne
svesti, čovek mora da transcendira svoju vlastitu
individualnost, jer ona stvara prepreku izmeĎu njega i
univerzalne svesti. Sva lična otkrića i znanje osloboĎaju se
ličnog11 kada je individualna svest proširena u univerzanu
svest.