Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-6195-065-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SLOBODAN STOJANOVIĆ

NEŠTO LEPO

Priredili - Katarina Vukobratović, Miloš Stojanović

Izdavač - Radio-televizija Srbije, Beograd; Fondacija `Slobodan Stojanović`, Beograd

Godina - 2016

222 strana

20 cm

ISBN - 978-86-6195-065-0

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
O priči
Malo rumeno prase, sa repom u obliku znaka pitanja

IZ PISANE ZAOSTAVŠTINE
Nešto lepo
Ostarenju i starosti
Lekcija prva
Lekcija druga
Lekcija treća: O štapu
Lekcija četvrta
Lekcija peta: O laganju
Lekcija šesta: Kako se odupreti ružnim vestima?
Lekcija sedma: O brigama
Lekcija osma: O kafanama
Lekcija deveta: O tikvanima
Lekcija deseta: `Nešto lepo“
Lekcija jedanaesta: O postu
Lekcija dvanaesta: Hristos vaskrese! Vaistinu vaskrese!
Lekcija trinaesta
Lekcija četrnaesta
Lekcija petnaesta: gluposti
Lekcija šesnaesta: Šekspiru, sportu i derbiju
Lekcija sedamnaesta
Lekcija osamnaesta: O plakanju
Lekcija poslednja: Razgovoru nikad kraja.

O LJUBAVI - JESENJE SONATE - (Ženske priče za pričanje)
Prva priča za pričanje: Cica, žena koja je celog života volela jednog jedinog muškarca,
koji izgleda uopšte nije postojao
Druga priča za pričanje: Svetlana i Nenad
Treća priča za pričanje: Ksenija, kako je postala prava Crnogorka
Četvrta priča za pričanje: Večita ljubav u Ulici Kumanovskoj, sa pesmom

ISTINITE LJUBAVNE PRIČE
Kako su se upoznali i zavoleli Slobodan i Gordana
Baka Radin dnevnik: Kako su se volele dve slatke budale
Baka Radin dnevnik: Venčanje posle četrdeset dve godine

STRANICA MOG ŽIVOTA
Šegrtovanje kod velikog majstora
KATARINA VUKOBRATOVIĆ i MILOŠ STOJANOVIĆ - Pogovor
Beleška o autoru


`Slobodan Stojanović je bio pravi umetnik dobrote. Sam je stvarao poniruće i opasne vode istinoljubivosti, ali je obilno pomagao da drugi stvaraju i da se ostvare. Njegova dela, drame, dramatizacije i serije odisala su dobrotom i verom u dobro. [...] Slobodan Stojanović je za sobom ostavio umetnost svoje dobrote, ali i umetnost kao dobrotu, kao aproksimaciju drevnoj težnji da umetnost, dobrota i mudrost budu, ako ne jedno, a onda bar da budu u što harmoničnijem skladu. (Jovan Ćirilov)

Ako ima srećnih pisaca, onda je Stojanović srećan pisac: ono čemu se posvetio, nije mu ni daleko, a ni strano, već nešto blisko i intimno, ono sa čime je rastao, sa čime je srođen, a što staje u reč majka, ili maternji jezik, i sve što u sintagmu maternji jezik, koji Stojanovića očarava, staje, pod njom podrazumeva. Velika je sreća za pisca da od početka nađe i prepozna svoj svet, i nasluti svoju meru, nađe svoju `žicu“, ili svoj rudnik reči. (Muharem Pervić)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.