Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Priroda religioznog života - Jiddu Krishnamurti - 80 str, 740 din.
PRIRODA RELIGIOZNIG ŽIVOTA
PRIRODA RELIGIOZNOG ŽIVOTA
Prvi Seminar u Madrasu, održan 2d January 1979.
Achyut Patwardhan: Kakva je priroda religioznog života? Paradoksalna situacija se razvila tokom zadnjih pedeset godina ili nešto više; došlo je do ekslozije znanja koje je dovelo do specijalizacije, sa rezultatom da je izgubljena celovitost života u mnoštvu informacija. Problem je postao mnogo žešći, jer nas razvoj znanja više udaljava od religioznog života. Možemo li isztražiti ovaj problem?
P.J.: Da li je jedini problem opažanje koje je potpuno? Kada nije postojala ova suvišnost znanja, da li je sposobnost čoveka da vidi celinu bila veća nego što je to danas? Da li je to širenje granica znanja, što je načinilo problem težim, ili je osnovni problem čoveka njegova nesposobnost da vidi u jednom potpunom smislu? Da li je sama priroda viđena nepotpuna /fragmentary/, bilo da postoji široko znanje ili ograničeno znanje?
G.N.:Postoji takođe moderno gledište da se sa znanjem uzdižemo u terminima žvotnih uslova, udobnosti, jednakosti, za koje neki ljudi osećaju da su načinjeni radi za većeg osećaja blagostanja /well-being/ i svesnosti. Ovo je uzdizanje čoveka kroz znanje, kroz specijalizaciju.
P.J.: Međutim, Achyutijijeva izjava nagoveštava da, kada znanje nije bilo tako komplikovano, tako složeno, tada je čovekova sposobnost da vidi u celosti bila do izvesnog opsega veća.
A.P.: Ono šta sam osetio, bilo je da postoji jedna pretpostavka da, ako bismo mogli znati više, došli bismo brže do srca celovitosti /wholeness/. Sama ta pretpostavka je sasvim iluzorna, jer što je veće znanje, više se udaljavamo od središta.
P.J.: Ali kada kažete iluzorno, to je doista iluzorno ili konceptualno iluzorno /conceptually illusory/?
David Shainberg: Ja mislim da je to sasvim pogrešna pretpoostavka. Ne mislim da je ikada iko mislio da će tehnologija ili znanje doneti veću sreću. Sve je to unutar delovanja znanja – više znanja, više tehnologije, vodi do izvesne trenutne reakcije, lakomosti, radoznalosti. Radoznalost je forma lakomosti /greed/. Znanje deluje od jedne lakomosti do sledeće; želite da znate više i više. Isto je i sa tehnologijom. Mislim da je ovo potpuna iluzija. Ne mislimo da će tehnologija ikada obezbediti sreću. Inženjer je zaluđen stvaranjem, sve više i više. Sa darom konstruisanja aviona, za nekoliko sati možemo stići od Delhia do Londona. Niko i ne misli, da će vas ovo učiniti srećnijim.
P.J.: Danas, u razvoju zemlje kao što je Indija, u stvaranju tehnologije dostupne širem broju ljudi, postoji jedna unutra ugrađena pretpostavka da ćete time doneti sreću.
D.S.: Mislim da ćete morati da ocenite šta podrazumevate od srećom.
P.J.: Sreća nije ista stvar kao viđenje ove celovitosti /wholeness/. Ova dva su sasvim različita.
D.S.: To je tako. Tehnologija možda neće tražiti dublju formu sreće, već traga za udobnijim življenjem.
P.J.: Šta je ovde osnovni kvalitet?
S.P.: Kažete li da u zanimanju za takozvani religiozni život, mi koristimo intelekt, a sam intelekt jeste nepotpun i stoga, ne može shvatiti to holističko /holistic/?
A.P.: Ne želim započeti s pretpostavkom da je intelekt neodgovarajuće oruđe. Kažem da je on jedino oruđe koje imam. Kakve god moći razumevanja da imam, osigurane su samo pomoću razvoja mog intelekta, pa kažem; šta god da sam stekao kroz intelekt, izgleda da me vodi sve dalje od moje religiozne baze, od tog centra.
K: Šta podrazumevate pod religioznim životom, i zašto poričete uticaj znanja na religiozni život? Bronowski smatra da samo kroz znanje postoji uzdizanje čoveka. On je sledio /traced/ razvoj od kamenog doba do modernog doba i istakao je da se čovek razvio iz 92divljine /savagery/. To znači, uzdizanje čoveka je jedino moguće kroz znanje, a vi kažete da je znanje štetno; ili sprečava ili izopačava religiozan život.
92A.P.: Izvestan religiozan život je apsolutno nužan da obnovi razboritost /sanity/ u ljudskoj egzistenciji. Kada pristupimo pitanju religioznog života u kontekstu savremenog društva, ne tražimo religiozni život u terminima onoga šta je crkva uradila ili što su uradili ljudi koji su u potrazi za Beahmanom.
K: Gospodine, da li biste definisali šta podrazumevate pod religioznim životom, tom prirodom uma koji je religiozan?
A.P.: Neki religizni život je ona percepcija koja nam daje jednu ocenu ljudskog blagostanja neporemećenog od kontradiktornih, samoubilačkih /self-destructive/ sklonosti. Ne tražimo neku vrstu teoretske mokshe, ili neke metafizičke mokshe. Ono što želimo jeste sposobnost da vidimo ljudsku dobrobit /well-being/ kao jednu nedeljivu činjenicu, a sebe kao posrednike tog ljudskog napredka /well-being/.
K: Da li kažete da se religiozni život bavi ljudskim dostojanstvom, ljudskim blagostanjem /well-being/, ljudskom srećom? Tačno?
A.P.: Da, gospodine. Razvojem ljudskog potencijala.
K: Kada koristite reč „religiozan,“ pitam se kakva je dubina te reči, značenje te reči, taj kvalitet uma koji kaže da je to istraživanje u religioznom životu. Gospodine, kažete da je znanje glavni faktor, koji sprečava religiozan život. Istražimo to za nekoliko minuta. Da li se znanje sukobljava sa religioznim životom? Da li jedan religiozan život nema nikakvo znanje, ili imajući znanje, ne dozvoljava tom znanju da se meša /interfere/ sa holostičkim životom?
A.P.: Bez religioznog života, izgleda da znanje gubi svoj pravac.
K: Da gospodine, vi ste manje više definisali šta podrazumevate pod znanjem. Ali nisam sasvim razumeo, šta podrazumevate pod religioznim životom?
A.P.: Religiozni život je život u kome čovek oseća da nikakva šteta /harm/ ne može doći drugome kroz čovekovo znanje, čovekovu sposobnost /capacity/. To zapravo znači da ste deo čovečannstva, da kroz vas čovečanstvo zadovoljava i ispunjava /fulfilling itself/ samo sebe.