Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Put inteligencije - Đidu Krišnamurti; 120 str. 960 din.
J. Krishnamurti
PUT INTELIGENCIJE
Poglavlje 1
/Discussion With Buddhists/
Diskusija sa buddhistima u Varanasiu,
od 13. novembra 1978.
ILUZIJA I INTELIGENCIJA
Rimpoche: Gospodine, kada posmatrač zapaža,
on je matrica misli, sećanja. Sve dok posmatrač
posmatra iz svoje matrice, ne može da vidi bez
imenovanja, jer to imenovanje nastaje iz te
matrice. Kako tada posmatrač može osloboditi
sebe od ove matrice?
Krishnamurti: Želeo bih znati da li
raspravljamo o ovome kao teorijskom problemu,
nekoj apstrakciji, ili nečemu s čim se moramo
suočiti direktno bez teorija?
Jaganath Upadhaya: Ovo pitanje je direktno
povezano s čovekovim svakodnevnim životom.
K: Ko je taj posmatrač? Uzimamo to /for granted /
za dato, da je posmatrač rođen iz matrice, ili da je
on ta matrica.* Ili, je li posmatrač čitavo kretanje
prošlosti? Da li je ovo za nas činjenica, ili jedna ideja? A li sam posmatrač shvata da je on čitavo
kretanje prošlosti? I da, dotle dok posmatra, ono
što biva posmatrano nikada ne može biti ispravno
ni istinito? Mislim da je ovo važno pitanje. Može li
posmatrač, koji je to svo kretanje iz prošlosti, sa
svim njegovim uslovljavanjem, drevnim i
modernim, biti svestan sebe kao da je uslovljen?
*Matrix – kalup, tablica, matrica, materica.
Achyut Patwardhan: Kada posmatrač gleda u
jednu činjeicu, gleda sa svojim starim
uslovljavanjem, samskar. Pa tako ne može videti
tu činjeicu kakva ona jeste.
J.U.: Možemo li prihvatiti ovo?
K: Da li smo svi na istom nivou kao Rimpocheji,
koji je postavio ovo pitanje: Posmatrač je načinjen
od prošlosti i sve dok je ukorenjen u prošlosti, da
li je sposoban da vidi istinu iz prošlosti? Ako nije
svestan sebe kao posmatrača, koji je uslovljen,
postojaće protivrečnost između njega i stvari koja
je bila posmatrana, /contradiction being a division/
kontradikcija /koja je/ izvesna podela.
A.P.: Sve dok on ovo jasno ne vidi, postojaće
sukob u radnji viđenja.
K: Gospodine, tada se javlja pitanje: Da li je
moguće da posmatrač razume sebe i otkrije svoja
ograničenja, svoje uslovljavanje, pa da se tako ne
uplete sa tim posmatranjem i ne oslabi ga?
RMP: To je osnovni problem. Kad god pokušamo
da posmatramo, taj posmatrač se uvek upliće u
posmatranje. Želeo bih znati da li postoji metoda
da se odseče „ja“ koje se upliće.
K: Posmatrač je ta praksa, sistem, metoda. Zato
što je on rezultat svih prošlih praksi, metoda,
iskustava, znanja, ustaljenog rada, mehaničkog
procesa ponavljanja, on je prošlost. Zbog toga, ako
uvedete drugi sistem, metodu, praksu, to je još
uvek unutar istog polja.
RMP: Kako onda to može da se radi?
K: Dolazimo do toga. Dopustite prvo da vidimo
šta to radimo. Ako prihvatimo metodu, izvestan
sistem, praktikovanje toga će posmatrača učiniti
više mehaničkim. Bilo koji sistem, će samo ojačati
posmatrača.
J.U.: Tada to dovodi do prekida.
K: Ne. Naprotiv. Zbog toga sam rekao, da li
posmatrač shvata da je on rezultat svih
iskustava, iz prošlosti i sadašnjosti. U tom
iskustvu su uključene metode, sistemi, prakse,
različite forme sadhane. A vi sada pitate, postoje
li još i dalje serije praksi, metoda, sistema, koje
označavaju da vi produžavate u istom pravcu.
J.U.: Osećam kako jedino nije moguće da se
sasvim odbaci prošlost, već takođe i sadašnjost.
Prošlost može biti negirana pomoću posmatranja,
ali snaga sadašnjosti se neće postići, ukoliko se
prošlost ne negira. Čovek je usredsređen u
sadašnjem trenutku.
A.P.: Sadašnjost i prošlost su zapravo jedno. Oni
nisu razdvojeni.
J.U.: Zbog toga, treba da negiramo sadašnjost.
Koreni prošlosti će biti negirani kada se
sadašnjost prekine.
55A.P.: Podrazumevate li pod sadašnošću, ovaj
momenat, ovaj sadašnji trenutak posmatranja?
K: Ovaj sadašnji trenutak u posmatranju jeste
posmatranje čitavog kretanja prošlosti. Koje je delovanje, nužno dovedi to kretanje do okončanja?
Da li je to pitanje?
J.U.: Ja kažem, kako u ovom trenutku vremena
počiva prošlost, a i da u ovom trenutku gradimo
zdanje budućnosti. Stoga, da bi bili sasvim
slobodni, bilo od prošlosti ili budućnosti, nužno je
prekinuti trenutak u sadašnjosti, tako da prošlost
nema nikakvo mesto u kome bi počivala i nema
nikakve tačke iz koje bi se budućnost mogla
izraziti. Da li ovo moguće?
K: Kako da se okonča ovo kretanje prošlosti, koja
stvara sadašnjost, preobražavajući sebe dok se
kreće i koja postaje budućnost?
K: Kako da se okonča ovo kretanje iz prošlosti, što
stvara sadašnjost, menjajući sebe dok se kreće i
koje postaje budućnost?
J.U.: Pomoću procesa posmatranja mi negiramo
prošlost. Negirajući prošlost, takođe negiramo i
sadašnjost. Prestajemo da gradimo budućnost
zasnovanu na želji, stvorenoj od te prošlosti.
Samo posmatranje ostaje. Inače čak i ovaj
momenat posmatranja jeste jedan trenutak. Sve
dok ga ne prekinemo, nismo oslobođeni od
mogućnosti vraćanja prošlosti i stvaranja budućnosti. Zbog toga, sadašnji trenutak, ovaj
momenat postatranja, mora da bude prekinut.
K: Da li kažete, gospodine, da se u stanju pažnje
sada, u tom sadašnjem trenutku, prošlost
okončava; ali da i samo posmatranje, koje
okončava prošlost ima svoje korene u prošlosti?
J.U.: Ne kažem to. Ne prihvatam gledište da
prošlost stvara sadašnjost, ili da sadašnjost
stvara budućnost. U procesu posmatranja,
rastvaraju se, kako prošlost tako i budući razvoj
/history/. Međutim, stanje stvari je da se opet
povesti iz prošlosti i budućnosti dodiruju u ovom
momentu, ovom stvarnom /existent/ momentu.
Sve dok se ovaj momenat ne poništi, prošlost i
budućnost se opet obnavljaju u aktivnosti.
Da to pojasnimo. Želeo bih nazvati „postojanjem -
existence,“ taj momenat što jeste, trenutak „jestestva = is-ness.“ Mora da se prekine ovaj momenat
„jeste“ stva / `is` ness /, pa se tada prekinu sve ove
tendencije, bilo da reflektuju prošlost ili
projektuju budućnost. Da li je ovo moguće?
K:Ovo pitanje ima posebnu važnost za vas. Želim
razumeti pitanje, pre nego što odgovorim. Samo pitam; ne odgovaram: Prošlost je jedno kretanje.
Zaustavlja se s pažnjom. A s okončanjem
prošlosti, može li taj drugi, taj trenutak, tak
događaj, iščeznuti sam od sebe?
J.U.: Želeo bih da to razjasnim. Ovaj momenat je
jedan „egzistirajući = existent postojeći, stvaran“
momenat.
K: Onog momenta kada koristimo reč
„egzistencija = existence – postojanje, biće život,“ to
ima jedno sporedno značenje /ima sadržaj
sporednog pojmnovnog značenja/. Moramo ga
posmatrati vrlo pažljivo.
Pupul Jayankar: Ono nije stalno, nije stabilno.
J.U.: Želeo bih nazvati ovaj momenat kshana
bindu; trenutak vremena. „Takvost“ /`suchness`/
tog momenta, to „jest-vo“ /`is` ness/ tog trenutka,
mora da se prekine. Je li ovo moguće? U momentu
posmatranja, ne postoji prošlost niti mogućnost
budućnosti. Ne nazivam ga čak ni momentom
posmatranja, jer nema nikakvu snagu postojanja.
Gde nema prošlosti ili budućnosti, takođe ne
može biti ni sadašnjosti.