Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Čudesni život i učenja Šri Sai Babe: 184 str. 1310 din.
ČUDESNI ŽIVOT I UČENJA
ŠRI SAI BABE
ŠRI SAI SAČARITA
Autor izvorne knjige na marati jeziku:
Govind Ragunat Dabolkar, alijas „Hemadpant”
POSVETA
„Ko god ponudi Meni, sa ljubavlju ili posvećenošću, list, cvet, voćku ili
vodu, ta ponuda ljubavi čistog i uzdržanog čoveka, rado je i spremno
prihvaćena kod Mene.”
~ Gospod Šri Krišna
Bagavad gita, IX-26
ŠRI SAI SAČARITA
POGLAVLJE I
Poštovanje – Priča o filozofskom značenju mlevenja žita
Prema drevnim i poštovanim običajima, Hemadpant počinje svoj rad „Šri Sai Sačarita”, sa
različitim pozdravima.
(1) Prvo, on odaje poštovanje bogu Ganeši kako bi uklonio sve prepreke i učinio njegov rad
uspešnim, pritom govoreći da je Šri Sai bog Ganeša lično.
(2) Zatim boginji Sarasvati kako bi ga inspirisala da napiše svoj rad, govoreći da je Šri Sai jedno
sa boginjom i da On lično ispevava svoj život.
(3) Potom bogovima Brami, Višnu i Šankaru – božanstvima stvaranja, održavanja i uništavanja, i
govori da je Sainat jedno sa njima i da će nas On, veliki učitelj, preneti preko reke svetovnog
postojanja.
(4) Zatim se obraća njegovom zaštitničkom božanstvu Narajan Adinatu, koji se manifestovao u
Konkanu – zemlji koju je od mora otrgao Parašurama (Rama u hindi verziji), i Adi (prvobitnom)
purušu porodice.
(5) Potom Baradvađ Muniju, u čijem se klanu rodio, kao i raznim rišijima (svecima): Jagnjavalki,
Brugu, Parašaru, Naradu, Vedavjasi, Sanaki, Sanandanu, Sanatkumaru, Šuki, Šounaku, Višvamitri,
Vasišti, Valmikiju, Vamadevu, Jaimini, Vaišampajanu, Nava Jogindri itd.;
kao i modernim svecima poput Nivruti, Dnjanadev, Sopan, Muktabai, Janardan, Eknat, Namdev,
Tukaram, Kana, Narahari itd.
(6) Zatim odaje poštovanje njegovom dedi, Sadašivu, ocu Ragunatu, njegovoj majci koja ga je
napustila u ranom detinjstvu, tetki po ocu koja ga je odgajila, i njegovom voljenom starijem bratu.
(7) Potom pozdravlja čitaoce i moli im se da ukažu potpunu i nepodeljenu pažnju njegovom radu.
(8) Na kraju, odaje poštovanje svom guruu Šri Sainatu – inkarnaciji Šri Datatreje, koji je njegovo
jedino utočište i koji će učiniti da spozna kako je Brama jedina realnost, a svet iluzija. Uzgred se
obraća i svim bićima u kojima Gospod stanuje.
Nakon što je opisao ukratko različite modele pokloništva koje pominju sveci Parašar, Vjasa,
Šandilja i drugi, autor se nadovezuje sa sledećom pričom:
„Bilo je to nešto pre 1910. godine kada sam, jednog lepog jutra, otišao u džamiju (masđid) u Širdiju
da dobijem daršan Sai Babe. Bio sam zadivljen kada sam video sledeći fenomen. Nakon što je
oprao Svoja usta i lice, Sai Baba je počeo da priprema sve što je potrebno za mlevenje žita. Raširio
je vreću na podu i na nju postavio ručni mlin. Ubacio je određenu količinu žita u pletenu korpu za
protresanje i nakon toga zasukao rukave, hvatajući ručku od mlina i započinjući mlevenje tako što
je ubacio nekoliko šaka žita u gornji otvor mlina. Pomislio sam šta to Baba ima sa mlevenjem žita
kada On ne poseduje ništa, i ne skladišti ništa, i kada je živeo samo od milostinje! Neki ljudi koji su došli u tom trenutku pomislili su isto, ali niko nije imao hrabrosti da pita Babu šta je to radio.
Odmah se ova vest o Babi kako melje žito proširila po selu, i smesta su muškarci i žene pohitali u
džamiju i sjatili se da vide Babin rad. Četiri hrabre žene iz grupe su se probile kroz masu i
odgurujući Babu u stranu, na silu uzele ručku u svoje ruke, i pevajući o Babinim čudima, počele su
da melju. U početku, Baba je bio razjaren, ali videvši ljubav i posvećenost kod žena, bio je veoma
zadovoljan i počeo je da se smeši. Dok su mlele, one su počele da misle kako Baba nema kuću, ni
imanje, niti decu, nikoga da brine o njemu, i kako On živi od milostinje, i stoga Njemu nije
potrebno pšenično brašno za pravljenje hleba ili rotija, šta će onda On da uradi sa ovako velikom
količinom brašna? Možda će, zbog toga što je Baba veoma plemenit, On razdeliti brašno među
nama. Razmišljajući na taj način dok su pevale, završile su mlevenje i nakon što su odložile mlin u
stranu, podelile su brašno na četiri porcije, uzevši svaka za sebe po jednu. Baba, koji je do tada bio
miran i tih, razbesneo se i počeo je da ih grdi govoreći – Žene, da li ste poludele? Od čijeg oca vi
pljačkate ovu imovinu? Da li sam ja pozajmio neko brašno od vas, pa da vi možete sa sigurnošću
da uzmete brašno? Sada, uradite ovo! Uzmite brašno i bacite ga po obodu sela! Nakon što su to
čule, žene postadoše zbunjene i šapćući među sobom, odoše na periferiju sela i prosuše brašno kao
što je Baba naredio.
Ja sam pitao narod u Širdiju – Šta je ovo Baba uradio? Oni su odgovorili da je epidemija kolere
počela da se širi po selu, i da je ovo bio Babin lek za to; nije žito ono što je bilo mleveno, već je to
kolera bila samlevena u komadiće i proterana iz sela. Od tog trenutka, epidemija kolere je opala i
ljudi iz sela su bili srećni. Ja sam bio veoma zadovoljan što sam to sve saznao, ali je istovremeno i
moja radoznalost narasla. Počeo sam da se pitam... Kakva je to zemaljska veza bila između
pšeničnog brašna i kolere? Koja je uzročna relacija između to dvoje i kako ih pomiriti? Slučaj je
izgledao neobjašnjiv. Trebao bih da napišem nešto o tome i da pevam o Babinim čudima dok god
mi to duša ište. Razmišljajući tako o ovom čudu, moje srce se ispunilo radošću i ja sam tako bio
inspirisan da zapišem Babin život – Sai Sačarita.
I kao što znamo, uz Babin blagoslov i milost, ovaj rad je uspešno obavljen.”
Filozofsko značenje mlevenja
Osim značenja koje su ljudi iz Širdija dali ovom slučaju mlevenja žita, postoji takođe, prema našem
mišljenju, i filozofsko značenje. Baba je živeo u Širdiju oko šezdeset godina i tokom ovog dugog
perioda, On je obavljao posao mlevenja skoro svakog dana – naravno, ne samo žita, već i grehova,
mentalnih i fizičkih tegoba, i patnji Njegovih bezbrojnih poklonika. Dva kamena njegovog mlina
sačinjavali su karma i bakti; ovo prvo je bilo donji kamen, a ovo poslednje je bilo gornji. Ručka
kojom je Baba pokretao mlin bila je sačinjena od kontemplacije i meditacije (djan). Babino čvrsto
ubeđenje bilo je da mudrost ili samorealizacija nije moguća, ukoliko pre toga ne obavimo posao
mlevenja svih naših impulsa, želja, grehova, i tri gune - satva, radžas i tamas, kao i ahankara (ega),
koji je veoma suptilan i stoga je veoma teško otarasiti ga se.
Ovo nas podseća na sličnu Kabirovu priču, koji je videvši ženu kako melje kukuruz, rekao svom
guruu Nipatniranjanu: „Ja plačem zato što osećam agoniju rušenja pod točkom svetovnog
postojanja, kao kukuruz u ručnom mlinu.” Nipatniranjan mu je odgovorio: „Nemoj se plašiti, drži se
čvrsto za dršku znanja ovog mlina, kao što ja to radim, i nemoj odlutati daleko od nje, već se usmeri
unutra, ka centru, i sigurno ćeš biti spašen.”
Poklonimo se Šri Saiju – Mir neka vlada u svima
Manje poznati pojmovi:
 Bog Ganeša – sin Gospoda Šive, ima glavu slona i telo čoveka. Na početku svakog rada, njemu
se mole Indusi
 Sarasvati – boginja učenja
 Parašuram – jedan od avatara ili inkarnacija Boga (pre Gospoda Rame)
 Puruš – čovek
 Daršan – prilika da se vidi sveti čovek, statua ili slika Boga
 Roti – hleb okruglog i spljoštenog oblika
 Bakti – posvećenost, ljubav prema Bogu i guruu
 Gune – tri kvaliteta prirode (satva – čistota, harmonija; radžas – akcija, strast; tamas – inercija,
tama)
POGLAVLJE II
Cilj pisanja ove knjige – Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata
– Uzavreli razgovori – Dobijanje značajnog i proročkog naziva „Hemadpant” –
Potreba za guruom
U prethodnom poglavlju, autor je u izvornoj knjizi na marati jeziku spomenuo da će navesti razlog
koji ga je podstakao da preduzme ovaj poduhvat, kao i da će reći nešto o ljudima koji su podobni da
čitaju ovu knjigu, i još o sličnim zapažanjima. Sada, u ovom poglavlju, on to i navodi.
Cilj pisanja ove knjige
U prvom poglavlju, opisao sam Sai Babino čudo sa zaustavljanjem i uništavanjem epidemije kolere
putem mlevenja žita i bacanjem brašna na periferiju sela. Čuo sam i za druga čuda Sai Babe na
moje veliko zadovoljstvo, i upravo je to zadovoljstvo iznedrilo ovaj poetski rad.
Takođe sam mislio da će opisivanje tih čuda Sai Babe biti interesantno i poučno za Njegove
poklonike, te da će ukloniti njihove grehe, i tako sam počeo da pišem o svetom životu i učenjima
Sai Babe. Život sveca nije ni logičan, niti dijalektičan. On nam pokazuje istinitu i veličanstvenu
stazu.
Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata
Hemadpant je mislio da nije prava osoba da preduzme ovakav rad. On je rekao: „Ja ne poznajem
život mog bliskog prijatelja, niti poznajem moj sopstveni um, kako bih ja onda mogao da pišem o
životu sveca, ili opišem prirodu inkarnacija, koje čak ni Vede nisu uspele da zapišu? Čovek mora
sam biti svetac da bi spoznao druge svece, u suprotnom, kako bih ja mogao da pišem o njihovoj
slavi? Pisati o životu sveca je najteže, onaj koji se prihvati toga mora biti u stanju da izmeri dubinu
sedam mora, ili da ogradi nebo komadima tkanine. Znao sam da je ovo najopasniji poduhvat, koji
me može izvrgnuti ruglu. Stoga sam prizvao Sai Babinu milost.”
Veliki pesnik – svetac iz Maharaštre, Šri Dnjanešvar Maharadž je izjavio da Gospod voli one koji
pišu o životima svetaca, a sveci takođe imaju svoj naročit metod dodeljivanja službe za kojom
poklonici čeznu. Svetac nadahnjuje rad, a poklonik postaje samo neposredan uzrok ili instrument za
njegovo ostvarenje. Na primer, u 1700. šaka godini, pesnik Mahipati je žudeo da piše o životima
svetaca. Sveci su ga inspirisali i pomogli mu da to sprovede u delo, a tako je i u 1800. šaka godini,
Das Ganuovo služenje prihvaćeno. Prvi je napisao 4 knjige – „Bakta Viđaj”, „Sant Viđaj”, „Bakta
Lilamrut” i „Sant Lilamrut”, dok je drugi napisao dve knjige – „Bakta Lilamrut” i „Sant Katamrut”,
u kojima su opisani životi modernih svetaca. U poglavljima 31, 32, 33 iz „Bakta Lilamrut”, i u
poglavlju 57 u „Sant Katamrut”, život i učenja Sai Babe su veoma dobro predstavljeni. Ova
poglavlja su zasebno objavljena u „Sai Lila” magazinu, broj 11 i 12, u sedamnaestom izdanju;
čitaocima se preporučuje da pročitaju ova poglavlja. Isto tako, Sai Babina predivna čuda su opisana
u maloj knjizi g. Savitribai Ragunat Tendulkara iz Bandre, pod nazivom „Šri Sainat Bađan Mala”.
Das Ganu Maharadž je takođe sastavio razne lepe pesme o Sai Babi. Poklonik po imenu Amidas
Bavani Mehta je objavio nekoliko priča o Sai Babi u Guđaratu, a nekoliko brojeva „Sainat Praba”
magazina, koji je izdavao Dakšina Bikša Sansta iz Širdija, takođe je objavljeno. Postavlja se pitanje
prigovora, pošto već postoji toliko radova koji govore o Sai Babi, zašto bi ovaj (Sačarita) bio
napisan, i gde je potreba za tim?