Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Budistička meditacija - priredio Ivan Antić: 190 str. 1350 din.
Ivan Antić
Budistička
meditacija
Izvorni tekstovi
i detaljna uputstva za praksu
Strana 5
Anguttara nikaya III.39
Sukhamala sutta
Pročišćenje
Strana 8
Digha nikaya 22
Maha satipatana sutta
Veliki govor o temeljima sabranosti
Strana 28
Majjhima nikaya 118
Anapanasati sutta
O sabranosti paţnje na dah
Starna 34
Majjhima nikaya 121
Cula-sunnata sutta
Saţeti govor o ništavilu
Savremeni komentari i uputstva
Strana 39
AĊan Ĉa
Ispravno veţbanje - neprekidno veţbanje
Strana 56
AĊan Ĉa
Pitanja i odgovori
Strana 71
Venerable H. Gunaratana Mahathera
Paţnja - Put svjesnosti
Anguttara nikaya III.39
Sukhamala sutta
Pročišćenje
„Monasi, ja sam ţiveo u izobilju, velikom izobilju,
najvećem izobilju. Moj otac je ĉak imao jezera u palati, u jednom
su cvetali crveni lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u trećem
su cvetali plavi lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo
drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban beše iz Varanase, kao
i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrtaĉ. Hladovinu su mi
pravili danju, štitili me od hladnoće i rose noću.
Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za
toplo vreme i jednu za kišno vreme. Tokom ĉetiri meseca
monsuna zabavljale su me u palati za kišno vreme pevaĉice i
igraĉice, bez ijednog muškarca meĊu njima. I dok su se sluge,
radnici i ĉuvari u kućama drugih ljudi hranili skromno, u domu
moga oca sluge, radnici i ĉuvari su se hranili obilno.
Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim
izobiljem, u meni se javila misao: ’Kada neki neupućen,
svetovan ĉovek koji je podloţan starenju, ne moţe izmaći
starenju, vidi drugog ĉoveka koji je ostario, on je uplašen,
poniţen i zgaĊen, zaboravljajući da je i on sam podloţan
starenju, da ne moţe izmaći starenju. Ako i ja -- koji sam
podloţan starenju, ne mogu izmaći starenju - treba da budem
uplašen, poniţen i zgaĊen kada vidim drugog ĉoveka koji je
ostario, na to ne pristajem.’ Kada sam to uoĉio, opijenost
mladošću [tipiĉna] za mlade ljude poĉe da kopni.
Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim
izobiljem, u meni se javila misao: ’Kada neki neupućen,
svetovan ĉovek koji je podloţan bolesti, ne moţe izmaći bolesti,
vidi drugog ĉoveka koji je bolestan, on je uplašen, poniţen i
zgaĊen, zaboravljajući da je i on sam podloţan bolesti, da ne
moţe izmaći bolesti. Ako i ja - koji sam podloţan bolesti, ne
mogu izmaći bolesti - treba da budem uplašen, poniţen i zgaĊen
kada vidim drugog ĉoveka koji je bolestan, na to ne pristajem.’
Kada sam to uoĉio, opijenost zdravljem [tipiĉna] za ljude koji su
zdravi poĉe da kopni.
Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim
izobiljem, u meni se javila misao: ’Kada neki neupućen,
svetovan ĉovek koji je podloţan smrti, ne moţe izmaći smrti,
vidi drugog ĉoveka koji je mrtav, on je uplašen, poniţen i
zgaĊen, zaboravljajući da je i on sam podloţan smrti, da ne moţe
izmaći smrti. Ako i ja - koji sam podloţan smrti, ne mogu izmaći
smrti - treba da budem uplašen, poniţen i zgaĊen kada vidim
drugog ĉoveka koji je mrtav, na to ne pristajem.’ Kada sam to
uoĉio, opijenost ţivotom [tipiĉna] za ljude koji su ţivi poĉe da
kopni.
* * *
„Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenost
mladošću, opijenost zdravljem, opijenost ţivotom.
Pijan od opijenosti mladošću, neupućen, svetovan ĉovek
ĉini loše stvari telom, govorom, mišlju. Ĉineći loše stvari telom,
govorom, mišlju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -
ponovo raĊa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u niţim
svetovima, u paklu.
Pijan od opijenosti zdravljem, neupućen, svetovan ĉovek
ĉini loše stvari telom, govorom, mišlju. Ĉineći loše stvari telom,
govorom, mišlju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -
ponovo raĊa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u niţim
svetovima, u paklu.
Pijan od opijenosti ţivotom, neupućen, svetovan ĉovek
ĉini loše stvari telom, govorom, mišlju. Ĉineći loše stvari telom,
govorom, mišlju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti -
ponovo raĊa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u niţim
svetovima, u paklu.
Pijan od opijenosti mladošću, monah napušta veţbanje i
vraća se niţem ţivotu. Pijan od opijenosti zdravljem, monah
napušta veţbanje i vraća se niţem ţivotu. Pijan od opijenosti
ţivotom, monah napušta veţbanje i vraća se niţem ţivotu.
Podloţni roĊenju, podloţni starenju,
podloţni smrti,
svetovni ljudi su
zgaĊeni nad onima što pate
nad onim ĉemu su i oni sami podloţni.
Ako i ja treba da budem zgaĊen
nad bićima koja su podloţna svemu tome,
ja onda ne pristajem,
da ţivim kao i oni.
Zadrţavajući taj stav -
znanje o Dhammi
lišen svakog poseda -
prevaziĊoh svaku opijenost
bogatstvom, mladošću i ţivotom
kao onaj što u odvraćenosti
vidi spokojstvo.
U meni se javi energiĉnost,
osloboĊenost jasno sagledah.
Sada više nema naĉina
da uţivam u ĉulnim zadovoljstvima.
Slédeći tok svetaĉkog ţivota,
ja se više ne preporaĊam.
Digha nikaya 22
Maha satipatana sutta
Veliki govor o temeljima sabranosti
Ovako sam ĉuo. Jednom je Blaţeni boravio meĊu
Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovaĉkom centru naroda Kuru.
Tada Blaţeni ovako reĉe monasima: „Monasi“, i oni mu
odgovoriše: „Da, poštovani gospodine“.
A Blaţeni ovako nastavi:„Jedini put, monasi1
, da se
proĉisti biće, prevlada ţalost i patnja, razori bol i ţalost, da se
dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu ĉetiri temelja
sabranosti paţnje. Koja su to ĉetiri temelja?
Ovde (u ovom uĉenju) monah boravi praktikujući
kontemplaciju tela u telu2
, revnostan, jasnog shvatanja i sabran,
nadvladavši ţelju i ţalost zbog sveta; boravi praktikujući
kontemplaciju osećaja u osećaju, revnostan, jasno shvatajući i
sabran, nadvladavši ţelju i ţalost zbog sveta; boravi praktikujući
kontemplaciju uma u umu3
, revnostan, jasnog shvatanja i sabran,

1 Monasi (pali: bhikkhave; jedn.: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji
je primio više zareĊenje (upasampada) u budistiĉkoj monaškoj
zajednici (sangha), a koje je zasnovano na prihvatanju pravila
discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, meĊutim, komentar kaţe:
`Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posvećeni
praktikovanju Uĉenja... Ko god da preduzme veţbanje... ovde je
obuhvaćen terminom bhikkhu.`
2
Ponavljanje u ovim formulacijama `praktikovanje kontemplacije
tela u telu`, `kontemplacije osećaja u osećajima`, itd. treba
meditantu da ukaţe na vaţnost ostajanja svesnim da pri
odrţavanju paţnje usmerene na pojedinaĉni odabrani objekat i
ostajemo pri njemu, a ne prelazimo u polje neke druge
kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni proces,
meditant moţe i nesvesno biti odvuĉen u razmatranje svojih
osećanja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je
sasvim svestan napuštanja prvobitnog objekta i prelaska na
kontemplaciju osećanja.
3 U prvom delu ove knjige pali terminima za `um` (citta) i `objekte
uma` (dhamma) dat je ponešto slobodniji prevod `stanja uma` nadvladavši ţelju i ţalost zbog sveta; boravi praktikujući
kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog
shvatanja i sabran, nadvladavši ţelju i ţalost zbog sveta.
Kontemplacija tela
A kako to, monasi, boravi monah praktikujući
kontemplaciju tela u telu?
Tako što, otišavši u šumu, u podnoţje nekog drveta ili na
neko osamljeno mesto, seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i
budnog uma.4
Sabran, on udiše i, sabran, on izdiše.
Udišući dugi dah, on zna ’Ja sada udišem dugi dah’;
izdišući dugi dah, on zna ’Ja sada izdišem dugi dah’; udišući
kratak dah, on zna ’Ja sada udišem kratak dah’; izdišući kratak
dah, on zna ` Ja sada izdišem kratak dah’. ’Svestan ĉitavog tela
(disanja), udisaću’, tako on veţba. ’Svestan ĉitavog tela (disanja),
izdisaću’, tako on veţba. ’Smirujući telesnu funkciju (disanja),
udisaću’, tako on veţba; ’Smirujući telesnu funkciju (disanja),
izdisaću’, tako on veţba. Kao što vešti drvodelja ili njegov
pomoćnik praveći dugi okret zna ’Sad pravim dugi okret’, ili
praveći kratki okret zna ’Sad pravim kratki okret’, isto tako i
monah udišući dugi dah zna ’Sad udišem dugi dah’; izdišući dugi
dah zna ’Sad izdišem dugi dah’; udišući kratak dah zna ’Sad
udišem kratak dah’; izdišući kratak dah zna ’Sad izdišem kratak
dah’. ’Svestan ĉitavog tela (disanja), udisaću’; ’Svestan ĉitavog
tela (disanja), izdisaću’. ’Smirujući telesnu funkciju (disanja),
udisaću’, tako on veţba; smirujući telesnu funkciju (disanja),
izdisaću’, tako on veţba.
Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu
iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja.5 Boravi kontemplirajući

odnosno `mentalni sadrţaji`, kako bi njihovo znaĉenje bilo što
jasnije.
4 Doslovno: `stavljajući pred sabranost`.
5 Iznutra: kontemplirajući sopstveni dah; spolja: kontemplirajući
tuĊ dah; iznutra i spolja: kontemplirajući sopstveni i tuĊ dah
naizmeniĉno, bez prekida u paţnji.
faktore nastanka6
u telu ili boravi kontemplirajući faktore
razlaganja7
u telu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i
razlaganja8
u telu. Ili je njegova sabranost na ĉinjenicu ’ovo je
telo’9
uĉvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost
paţnje.10 Nezavisan,11 boravi on ne prijanjajući ni za šta na svetu.
Tako, zaista, monah boravi praktikujući kontemplaciju tela.
Poloţaji tela
I opet, monasi, kada hoda monah zna ’Ja hodam’; kada
stoji, zna ’Ja stojim’, kada sedi, zna ’Ja sedim’; kad leţe, zna ’Ja
leţem’; svestan je i svakog drugog poloţaja tela.
Tako on boravi praktikujući kontemplaciju tela u telu
iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajući
faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajući faktore
razlaganja u telu ili boravi kontemplirajući faktore i nastanka i
razlaganja u telu.12 Ili je njegova sabranost na ĉinjenicu ’ovo je
telo’ uĉvršćena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost

6
Faktori nastanka (samudaya-dhamma), to jest uslovi koji
omogućuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini,
nosni aparat i um.
7
Faktori razlaganja (vaya-dhamma) su: razlaganje tela i nosnog
aparata i prestajanje mentalne aktivnosti.
8 Kontempliranje oboje, naizmeniĉno.
9 To znaĉi da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve duše,
sopstva ili trajne suštine. Odgovarajuću formulaciju u narednim
kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj naĉin.
10 Znanje je ovde ĉetvorostruko jasno shvatanje. Sabranost je
gola paţnja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadrţi u domenu
i unutar svrhe odgovarajuće za ovaj metod veţbanja. Ne treba da
ga zavedu razmišljanja, emocije ili mentalne slike izazvane
kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak
registrovati i okrenuti se od njih.
11 Nezavisan od ţelje i pogrešnih stanovišta.
12 Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore
nastanka: neznanje, ţelju, kammu, hranu i opšte karakteristike
nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestajanje neznanja, ţelju,
kammu, hranu i opšte karakteristike razlaganja.