Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Anapanassati - Samatha ili Vipassana - Chanmyay Sayadaw: 120 str. 960 din.
ČETRDESET PREDMETA MEDITACIJE
Ānāpānassati – meditacija disanja – spominje
se u visuddhimaggi kao samatha meditacija. U
visuddhimaggi postoje 40 predmeta meditacije.
Oni su 10 kasiṇa, 10 asubha, 10 anussati, 4
brahmavihāre, 4 bezoblične sfere, percepcija
odvratnosti hrane i analiza četiri elementa.
Ānāpānassati je jedan od njih.
Kasiṇa znači, potpuno, sasvim ili u celini,
(nešto) celo. Drugim rečima kasiṇa je jedan
objekat za meditaciju, na koji morate da se
fokusirate tokom celog ciklusa kasiṇa u vašem
umu; ali sa očima u početku. Čovek može da
koristi ovih 10 kasiṇa kao objekat za samatha
meditaciju; pathavī kasiṇa, earth; āpo kasiṇa,
voda; tejo kasiṇa, vatra; vāyo kasiṇa, vetar ili
vazduh; aloka kasiṇa, svetlost; lohita kasiṇa,
crveno; nīla kasiṇa, plavo; pīta kasiṇa, žuto;
odāta kasiṇa, belo; ākāsa kasiṇa, prostor.
Postoje 10 asubha: meditacija na nečistoći, meditacija na natečenom lešu, obezbojenom
lešu, raskomadanom lešu, skeletu i tako dalje.
Onda postoje deset vrsta sećanja. Mi to
zovemo anussati. Ti objekti su: buddhānussati
sećanje na svojstva Buddhe; sećanje na
svojstva dhamme; sećanje na svojstva saṅghe;
sīlānussati, sećanje na svojstva pravila kojih
se pridržavate; cāgānussati, sećanje na
svojstva i koristi od milosrđa ili ponuda koje
ste prineli; devatānussati, sećanje na nebeska
bića; maraṇasati, mindfulness (pažnja i
svesnost; pažljiva svesnost), svest o smrti;
kāyagatasati, pažnja ili svesnost /
mindfulness / tela; ānāpānassati, pažnja i
svesnost /mindfulness / o disanju;
upasamānussati, sećanje na mir.
Dakle ānāpānassati, sećanje, pažnja na
disanju i svesnost o disanju /mindfulness/ je
jedno od 10 sećanja (anussati). Prema
visuddhimaggi, mi uzimamo ānāpānassati,
mindfulness o disanju, da je samatha
meditacija. Međutim, u mahāsatipaṭṭhāna
sutti, rasprava o četiri osnove mindfulness-a,
ānāpānassati, se spominje takođe i kao jedan
objekat vipassanā meditacije.
Mahāsatipaṭṭhāna sutta započinje sa
ānāpānassati, kao sa objektom za vipassanā
meditaciju.
Neki drugi učenjaci su zbunjeni oko ove
meditacije, da li je to samatha ili vipassanā
meditacija, jer je visuddhimagga spominje kao
samatha, a mahāsatipaṭṭhāna sutta je
spominje kao vipassanā. U mahāsatipaṭṭhāna
sutti, Buddha nas uči da praktikujemo
ānāpānassati, pažljivu svesnost /mindfulniss/
o disanju. On je spominjao kako meditant vidi
pojavljivanje i nestajanje disanja i shvata
nepostojanost i prolaznost disanja. Dakle to se
spominje u mahāsatipaṭṭhāna sutti kao
vipassanā.
KONCEPT KRAJNJE REALNOSTI
Treba da znamo kako objekat samatha
meditacije može biti bilo paññatti ili
paramattha. Paññatti znači koncept,
paramattha znači apsolutno ili krajnja
realnost. Objekat samatha meditacije može da
bude concept ili krajnja realnost. Kada se
uzme kasiṇa kao objekat samatha meditacije, objekat je samo koncept, nije apsolutna
realnost. Kako?
Da bi koristili lohita kasiṇa, crveno, kao
predmet za meditaciju, morate nacrtati crveni
krug na zidu ili drvetu, otprilike veličine
tanjira, oko dve stope od poda, tako da ga vaše
oči mogu lako posmatrati. Crveno mora biti
sasvim crveno, bez mešanja bilo koje druge
boje. Kada usredsredite svoj um na crveni
krug, morate se usredsrediti na ceo crveni
krug, a ne na polovinu ili četvrtinu kruga.
Dakle, to se zove kasiṇa. Zašto? Zato što želite
da usredsredite svoj um na formu kruga. Ne
treba da znate crveno, tu boju. Ne treba da
znate teksturu. Samo treba da se usredsredite
na formu kruga vrlo dobro, vrlo duboko.
Morate gledati u ceo krug i da usredsredite
svoj um na krug.
Tada, kada je vaša usresređenost dovoljno
dobra, premda zatvorite svoje oči, možete
videti crveni krug u svom umu. Krug koji
vidite u svom umu je nazvan paṭibhāga
nimitta. To znači nimitta koja je slična krugu
na zidu. Neki učenjaci to prevode kao
“duplikat znaka.” Ta meditacija je samatha
meditacija, stoga ne treba da ostvarujete
nikakve fizičke ili materijalne procese tog
kruga.
Vi treba da usredsredite svoj um na ceo krug i
da apsorbujete um u njemu. Zbog toga vidite
crveni krug u svom umu, kada je
usredsređenost dovoljno dobra. Crveni krug je
je jedna forma, on je samo jedan koncept.
Forma je samo koncept, a ne krajnja realnost.
Krug koji vidite u svom umu nije apsolutna
realnost. To je samo nešto što je stvorio vaš
um, stoga je to samo concept. U ovom slučaju
objekat samatha meditacije je samo koncept, a
ne krajnja realnost.
SEĆANJE NA BUDDHU
Kada praktikujete buddhānussati, to je
sećanje na glavna svojstva Buddhe, takva kao
arahaṃ, sammāsambuddho, vijjācaraṇa
sampanno, sugato, lokavidū, anuttaro
purisadama sārathī, sattha deva manussānaṃ,
Buddho, bhavagā. Ovde je taj objekat realnost,
paramattha. Recimo da vi razmišljate o
svojstvu, “araham.” To znači da je Buddha
vredan poštovanja jer je sasvim uništio sve mentalne uprljanosti. Tako, da bi uništio ove
mentalne uprljanosti, on je imao četiri
stadijuma prosvetljenja, arahatta magga i
sabbaññutā, a to je sveznanje. Onda treba da
se usredsredite na ove kvalitete Buddhe, koji
unštavaju sve mentalne nečistoće. Ovi kvaliteti
su prosvetljenje i sveznanje; stoga su oni
apsolutna realnost, a ne koncept. Ako se vi
stalno usredsređujete na ova svojstva, kad god
um izađe iz toga, vi ga vratite natrag i
razmišljate o ovim svojstvima. Onda vi
postepeno postajete usredseđeni. U ovom
slučaju, apsolutna realnost, paramattha je
predmet samatha meditacije.
UVIDOM MEDITANTI MORAJU ZNATI
REALNOST
Međutim ipak u vipassanā meditaciji
/meditacija uvida/ svaki objekat meditacije
mora biti apsoluna realnost, krajnja realnost,
paramattha. U vipassanā meditaciji nikakav
koncept ne može biti predmet meditacije. Koncept ne može biti predmet vipassanā
meditacije jer vipassanā meditanti treba da
shvate i ostvare specifične karakteristike i
opšte karakteristike mentalne i fizičke pojave,
koje su apsolutne realnosti. Stoga objekat
mora da budu bilo mentalni i fizički procesi,
koji su krajnje realnosti.
Ako je koncept objekat vipassanā meditacije,
vipassanā meditant ne može ostvariti nikakvu
karakteristiku mentalnog ili fizičkog napredka,
jer ne možete naći nikakve karakteristike u
konceptima. Koncepte je stvorio um.
Recimo da je vaše ime Paññānanda. Iako ste
možda mrtvi, ako zapamtim vaše ima kao
Paññānanda, ime postoji u mom umu (premda
je stvarni Paññānanda preminuo). Zašto? Jer
ga je um zapamtio i čini ga postojećim. Ovo
pokazuje da je ime samo koncept, jer je
stvoreno, zapamćeno, ili načinjeno postojećim
pomoću uma. Dakle koncepti nisu realnosti.
Koncepti su stvari koje je um načinio, stoga
oni nemaju nikakve karakteristitike ni obeležja
da ostvare.
Ako je crveni krug objekat meditacije, mi
vidimo formu kruga u našem umu i
usredsređujemo se na njega. Postepeno naš
um postaje sve više i više usredsređen na
crveni krug, koji vidimo u svom umu. Kada je
um potpuno apsorbovan u tom krugu, onda kažemo da je dostignuta jhāna. Međutim ipak
taj crveni krug nije realnost, jer um stvara taj
predmet; stoga je to samo koncept. On nema
nikakve karakteristike da ostvari. Čak i ako
usredsređujete neprestano svoj um na to za
sto godina, ne možete ostvariti nijednu
karakteristiku; jer to nije apsolutna realnost,
tu stvar je načinio um – samo je jedan
koncept.
MEDITACIJA DISANJA
Onda, što se tiče meditacije disanja
(ānāpānassati), u visuddhimaggi ona se
spominje kao samatha meditacija, meditacija
usredsređenosti. U mahāsatipaṭṭhāna sutti se
spominje kao vipassanā meditacija. Kako
onda možemo razlikovati između vipassanā
aspekta disanja i samatha aspekta disanja?
Ako smo pažljivi i svesni apsolutne realnosti
disanja, to će biti vipassanā meditacija. Ako
smo pažljivo svesni (mindful) koncepta u
pogledu disanja, onda će to biti samatha meditacija. Stoga visuddhimagga spominje
metodu usredsređenosti na senzaciju dodira,
kad god udišete i izdišete. Kada usredredite
svoj um na ulaženje i izlaženje daha, onda je
to samatha meditacija, jer morate da se
usredsredite na udisanje i izdisanje, a ne na
vetar ili vazduh. Kada on ulazi unutra vi
zapazite „unutra;“ a kada izlazi napolje vi
zapazite, „van.“ „Unutra, van, unutra, van.“
„Ulaženje-unutra“ i „izlaženje-napolje“ nisu
krajnje realnosti.
Recite da ulazite u sobu kroz vrata, a izlazite
van iz sobe kroz vrata. Možemo pitati: „Šta je
to ulaženje unutra i izlaženje van?“ To niste ni
vi, niti osoba. To je samo „ulaženje-unutra“ i
„izlazak napolje.“ To je samo koncept. Na isti
način, kada se usredsređujete na ulaženje
daha unutra i izlaženje napolje, to je samo
koncept. Stoga je koncept u ovom slučaju
objekat meditacije. Otuda je to samatha
meditacija. Vi ne možete ostvariti nikakve
specifične karakteristike ulaska-unutra i
izlaska-van, jer to nije realnost. To je samo
koncept, stoga je to samatha meditacija.
Međutim, ipak kada vi usredsređujete svoj um
na dodirnu tačku na nozdrvama, bilo da vaš
dah ulazi unutra ili izlazi napolje, on dodiruje
nozdrvu. Kada zapažate ove senzacije dodira i
vi ste pažljivi i svesni (mindful) toga, onda je to (krajnja) realnost. Ta dodirna tačka je
sačinjena od četiri primarna materijalna
elementa. Ovde je paṭhavī dhātu: tvrdo i meko;
ovde je āpo dhātu: tečenje, kohezija; ovde je
tejo dhātu: toplo ili hladno; ovde je vāyo dhātu:
pokret, kretanje. Ova četiri elementa postoje,
kad god vi fokusirate svoj uma na senzacije
dodira. Stoga je predmet apsolutna realnost.
Kako to možemo da zovemo – samatha ili
vipassanā meditacija? To je vipasanā
meditacija.
To je ono što je napisao prečasni Mahāsī
Sayādaw o razlikovanju između samatha i
vipasanā aspekata meditacije disanja. Ja to
cenim veoma mnogo. Stoga možemo reći kako
je vipassanā meditacija disanja u skladu sa
tekstom mahāsatipaṭṭhāna sutta. Takođe
možemo reći i da je meditacija disanja
samatha u skladu sa putem pročišćenja / The
Path of Purification /visuddhimagga. Vrlo je
suptilno i duboko, razlikovati između ova dva
aspekta meditacije disanja, ali ja mislim da,
oni koji su praktikovali meditaciju, mogu
veoma dobro razlikovati ova dva aspekta.