Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vrhunska joga – Joga Vasišta; 424 str. 2640 din.
VRHUNSKA JOGA
JOGA VASIŠTA
Novi prevod sa sanskrita na engleski Svami Vekatesanande
O KNJIZI VRHUNSKA JOGA
`Joga Vasištha` je jedinstveno delo indijske filozofije. Ono je
visoko vrednovano zbog svog praktičnog misticizma. Jedino
proučavanje ovog velikog spisa može čoveku pomoći da dosegne
božansku svest. Za one koji teže najvišem blaženstvu `Joga Vasištha`
je kao božansko piće. Ona je riznica mudrosti. Kao i Amritanubhava
od Šri Đnjanešvare, put pokazan u ovom delu jeste za one koji su
duhovno veoma razvijeni, skoro do stanja sidhe. Ono izlaže najviše
učenje mnogim pričama i prikazima. Ne samo filozofi, već i
savremeni psiholozi i naučnici sigurno će naći u njemu nešto što je
povezano sa njihovim otkrićima.
Najveći deo svetih spisa ispričao je Gospod svojim
poklonicima, ali `Joga Vasištha` je ispričana samom Gospodu Rami.
Ona sadrži ispravno razumevanje stvaranja sveta. Filozofija `Joga
Vasišthe` veoma je slična filozofiji Kašmir Šaivisme. Njegovo glavno
učenje jeste daje sve svest, uključujući i materijalni svet i da je svet
onakav kakvim ga vidiš. To je savršeno tačno. Svet nije ništa drugo
do igra svesti.
Abhinavagupta, koji je u desetom veku proučavao Kašmir
Šaivismu, jednom je rekao: „Šiva, samostalno i čisto Sopstvo, koje
neprestano treperi u duhu, jeste Parašakti koja se pojavljuje kao
radost u raznim čulnim doživljajima. Tad se doživljaj ovog
spoljašnjeg sveta pojavljuje kao njegovo Sopstvo. Ja ne znam otkud
je ova reč `samsara` nastala`. Takva je i neuporediva filozofija `Joga
Vasišthe`.
Prevodeći ovo monumentalno delo, Svami Venkatesananda
naporno je radio kako bi njegovu filozofiju učinio razumljivom
običnim ljudima. Radeći tako, on je učinio veliku uslugu tražiteljima
Istine. Svami je čista osoba i stoga je dostojna da prevede ovo delo
najviše joge.
Neka ova knjiga donese istinsko znanje svojim čitaocima.
Svami Muktananda
1.JANUAR
SUTIKŠNA mudrac upita Agastju mudraca:
„O mudraĉe, budi ljubazan te mi rasvetli ovo u pitanju
osloboĊenja — šta od ovo dvoje vodi osloboĊenju, rad ili znanje?`
AGASTJA odgovori:
Istina je da su ptice u stanju da lete pomoću svoja dva krila;
tako isto i rad i znanje zajedno dovode do vrhunskog cilja —
osloboĊenja. U stvari, m samo rad niti samo znanje ne mogu dovesti
do osloboĊenja. Ĉuj, ispriĉaću ti divnu priĉu kao odgovor na tvoje
pitanje. Ţiveo jednom jedan sveti ĉovek po imenu Karunja, sin
Agnivešje. PoSto je prouĉio svete spise i razumeo njihovo znaĉenje,
mladić posta ravnodušan prema ţivotu. Videvši to Agnivešja upita
Karunju zašto je zanemario svoje svakodnevne duţnosti. Na to
Karunja odgovori: „Zar svete knjige s jedne strane ne govore da
ĉovek treba da izvršava svoje duţnosti sve do kraja ţivota, a sa
druge strane kaţu da se besmrtnost moţe postići samo napuštanjem
svake delatnosti. Dvoumeći se izmeĊu ova dva uĉenja, šta ja da
ĉinim, o uĉitelju moj i oĉe?`. Pošto ovo kaza mladić ućuta.
AGNIVEŠJA reĉe:
Ĉuj, sine moj, ispriĉaću ti jednu drevnu priĉu. Razmotri dobro
njenu poruku a onda uĉini kako hoćeš. Jednom davno, nebeska vila
po imenu Surući sedeći na jednom vrhu Himalaja ugleda glasnika
Indre, kralja svih bogova, gde prolete pored nje. Na njeno pitanje on
je obavesti o zadatku koji je imao a koji je bio ovakav: „Kralj
mudrac po imenu Arištanemi predao je na upravu kraljevstvo svome
sinu i zapoĉeo isposništvo na gori Gandhamadana zadrţavanjem
daha. Kad to vide, Indra zatraţi od mene da u pratnji vila odem do
njega i dopratim ga do raja. MeĊutim, mudri kralj zaţele da sazna
ĉime se zasluţuje, a ĉime se ne zasluţuje raj. Ja sam mu odgovorio:
,,U raju, najbolji, srednji i poslednji meĊu poboţnim smrtnicima
dobijaju odgovarajuću nagradu a onda, kad se plod njihovih zasluga
iscrpi, vraćaju se u svet smrtnika. Mudrac kralj odbi da prihvti
Indrin poziv u raj. Indra me ponovo posla kralju mudracu sa
predlogom da on zatraţi savet od mudraca Valmikija pre no što
ponudu sasvim odbije`.
Tada kralja predstaviše mudracu Valmikiju. On Valmikija upita:
„Koji je naĉin najbolji za izbavljenje od roĊenja i smrti?` Da bi mu
odgovorio, njemu Valmiki ispriĉa razgovor izmeĊu Rame i Vasišthe.
2.JANUAR
Sposoban je onaj da prouĉava ovaj spis (razgovor izmeĊu
Rame i Vasišthe) ko oseća: `Vezan sam, a mogao bih se osloboditi`
ko nije ni potpuna neznalica niti je prosvetljen. Onaj ko premišlja o
naĉinima osloboĊenja iznetim u ovom spisu u obliku priĉa zasigurno
postiţe osloboĊenje od priĉe koja se neprestano ponavlja (od
roĊenja i smrti).
Još ranije sam sastavio priĉu o Rami i sa njom upoznao svog
voljenog uĉenika Bharadvadju. Jednom kad je došao na planinu
Meru Bharadvadja ju je ispriĉao stvoritelju Brahmi. Ona mu se
veoma dopala te on dopusti Bharadvadji da zatraţi neku milost od
njega. Bharadvadja ga zamoli za dar da svako ljudsko biće moţe da
se oslobodi nesreće i zamoli Brahmu da pronade najbolji naĉin da se
to postigne.
Brahma reĉe Bharadvadji: „Idi kod mudraca Valmikija i moli
ga da nastavi da kazuje tu plemenitu priĉu o Rami na takav naĉin da
slušalac moţe da se oslobodi od tame neznanja`. Kako se nije
zadovoljio samo time Brahma u pratnji Bharadvadje doĊe u moju
isponicu.
Pošto iz mojih ruku primi duţnu mu poĉast Brahma mi reĉe:
„0 mudraĉe, tvoja priĉa o Rami mogla bi da postane splav kojim će
ljudi prelaziti okean samsare (ponavljanog roĊenja i smrti). Zato
nastavi da je priĉaš i dovedi je do uspešnog završetka. Ĉim ovo
izgovori tvorac trenutno nesta iz vida.
Zbunjen malo zbog Brahminog iznenadnog naloga, zatraţio
sam od mudraca Bharadvadje da mi objasni šta je to upravo Brama
rekao. Bharadvadja je ponovio Brahmine reĉi: Brahma bi voleo da ti
razviješ priĉu o Rami tako da ona svakog osposobi da prevaziĊe
tugu i jad. A i ja te isto tako molim, o mudraĉe, budi ljubazan i
ispriĉaj mi podrobno kako su se Rama, Lakšmana i ostala braća
oslobodili tuge i nesreće`.
Tada sam otkrio Bharadvadji tajnu osloboĊenja Rame, Lakšane i
ostale braće, kao i njihovih roditelja i dvorjana. I rekao sam Bharadvadji: „Sine moj, ako i ti budeš ţiveo kao i oni i ti ćeš se
osloboditi tuge i jada ovde i sada`.
3.JANUAR
VALMIKI nastavi:
Ovaj pojavni svet je zbrka, kao što je i nebesko plavetnilo
varka. Mislim da je bolje ne dopustiti umu da se zadrţava na njemu
već ga treba zanemariti.
Ĉoveku je nemoguće da se oslobodi patnje niti da ostvari svoju
pravu prirodu dogod se u njemu ne pojavi uverenje da je pojavni
svet nestvaran. A to uverenje nastaje kad ĉovek paţljivo prouĉi ovaj
spis. Tek onda on stiĉe ĉvrsto uverenje da je svet stvari mešavina
stvarnog i nestvarnog. Ako ĉovek ovaj spis ne prouĉava tako, istinsko znanje se u njemu neće javiti ni kroz milion godina.
Mokša ili osloboĊenje jeste potpuno napuštanje svih vasana ili
mentalnih uslovljenosti, bez ikakvog ostatka. Mentalnih
uslovljenosti ima dve vrste — ĉistih i neĉistih. Neĉista je uzrok
roĊenju; ĉista ĉoveka oslobaĊa od roĊenja. Priroda neĉiste mentalne
uslovljenosti dolazi od neznanja i osećanja jastva; ona su seme
drveta ponovnog roĊenja. Sa druge strane, kad se to semenje odbaci,
mentalna uslovljenost koja samo odrţava telo, postaje ĉista. Stoga
mentalna uslovljenost postoji ĉak i u onima koji su osloboĊeni još za
ţivota: ona ne vodi ponovnom roĊenju pošto je ono uzrokovano
samo podstrekom iz prošlosti, a ne pobudom iz sadašnjosti.
Sada ću ti ispriĉati kako je Rama ţiveo ţivotom prosvetljenog
osloboĊenog mudraca: pošto ovo budeš saznao oslobodićeš se svih
zabluda o starosti i smrti.
Nakon povratka iz isposnice svog uĉitelja, Rama je ţiveo kod
svog oca zabavljajući se na razne naĉine. U ţelji da obiĊe svu
zemlju i poseti sveta mesta hodoĉašća, Rama zatraţi prijem kod oca
i zamoli ga za dozvolu da pode na takvo hodoĉašće. Kralj izabra
povoljan dan za poĉetak ovog hodoĉašća: i tog dana pošto je dobio
briţljive blagoslove starijih ĉlanova porodice, Rama poĊe na put.
Zajedno sa svojom braćom Rama je proputovao celu zemlju, od
Himalaja naniţe. Potom se vratio u prestonicu na veliku radost
naroda u svoj zemlji.
4.JANUAR
VALMIKI nastavi:
Po ulasku u dvor Rama se smerno pokloni ocu, mudracu
Vasišthi i ostalim starinama i svetim ljudima. Ceo grad Ajodhja
osam dana je praznovao proslavljajući Ramin povratak sa
hodoĉašća.
Neko vreme Rama je ţiveo na dvoru briţljivo obavljajući
svoje svakodnevne duţnosti. No, uskoro se u njemu dogodi duboka
promena. Omršavi, postade iscrpljen, bled i slab. Kralj Dašaratha se
zabrinu zbog ove iznenadne promene u izgledu i ponašanju svog
voljenog sina. Kad god bi Ramu upitao za zdravlje, ovaj bi
odgovarao da je sve kako treba. „Sine moj voljeni, šta te to tišti?`
Rama bi uĉtivo odgovarao: „Ništa, oĉe` i ućutao bi.
Nemajući kud, Dašaratha se za odgovore obrati mudracu
Vasišthi. Mudrac zagonetno odgovori: „Svakako da postoji neki
razlog za takvo Ramino ponašanje. Kao što se na ovom svetu ne
dešavaju velike promene pre no što se jave njihovi uzroci to jest
kosmiĉki elementi, ni promene kao što su gnev, potištenost i radost
ne mogu nastati u ponašanju plemenitog ĉoveka bez pravog uzroka`.
Dašaratha ne htede da ispituje dalje.
Ubrzo posle toga, na dvor doĊe Višvamitra, mudrac svetskog
glasa. Kad je kralj ĉuo za dolazak sveca, poţuri mu u susret da ga
doĉeka.
DAŠARATHA reĉe:
Dobrodošao, dobrodošao, o sveti mudraĉe! Tvoj dolazak u moje
skromno prebivalište ĉini me srećnim. On je meni dobrodošao kao
što je vid slepom ĉoveku, kiša isušenoj zemlji, sin neplodnoj ţeni,
uskrsnuće umrlom ĉoveku, povratak izgubljenog blaga. O sveĉe, šta
mogu da uĉinim za tebe? Samo zatraţi, bilo kakva da ti je ţelja sa
kojom si mi došao smatraj je već ispunjenom. Ti si moje oboţavano
boţanstvo. Ja ću ispuniti tvoje naredenje.
5.JANUAR
VALMIKI nastavi:
Višvamitru su obradovale Dašarathine reĉi pa mu otkri svoj
zadatak. On mu
reĉe:
O kralju, potrebna mije tvoja pomoć u verskom obredu koji
hoću da obavim. Kad god ga zapoĉnem demoni pratioci Khare i
Dušane upadnu u svetilište i oskrnave ga. Pošto sam pod zavetom dok obavljam verski obred, ja nisam u stanju da ih prokletstvom
odagnam.
Ti mi moţeš pomoći. Tvoj sin Rama moţe lako da izaĊe na
kraj sa tim demonima. Da se oduţim za ovu pomoć nagradiću ga
mnogim blagoslovima koji će mu doneti najveću slavu. Ne dozvoli
da tvoja privrţenost sinu nadvlada tvoju predanost duţnosti. U
ovom svetu plemeniti ljudi ne treba da smatraju daje bilo koji dar
iznad njihovih mogućnosti.
U onom trenu kad budeš rekao da, u istom tom trenutku
smatraću da su ti demoni mrtvi. Ja znam koje Rama, isto to znaju i
mudrac Vasištha i drugi sveti ljudi na ovom dvoru. Nemoj da
odugovlaĉiš, o kralju, već pošalji Ramu sa mnom bez odlaganja.
Ĉuvši ovaj veoma nemio zahtev, kralj se skameni, poćuta
neko vreme pa onda odgovori: „0 mudraĉe, Rama još nije napunio
ni šesnaest godina i zato nije u stanju da ratuje. On ĉak nije ni video
borbu osim one koja se odvijala u dvorskim odajama. Zapovedi
meni da poĊem sa tobom; zapovedi mojoj ogromnoj vojsci da pode
sa tobom da uništi demone. Ali ja se ne mogu rastati od Rame. Zar
nije prirodno za sva ţiva bića da vole svoj mlaĊe; zar se ĉak i mudri
ljudi sami ne upuštaju u izuzetne poduhvate za ljubav svoje dece; i
zar se ljudi radije ne odriĉu i sreće i supruţnika i bogatstva no svoje
dece? Ne, ne mogu se rastati od Rame.
Ĉuo sam za moćnog demona Ravanu. Je li to taj koji remeti
tvoje verske obrede? U tom sluĉaju ništa se ne moţe uĉiniti da ti se
pomogne pošto znam da su ĉak i bogovi od njega slabiji. S vremena
na vreme takva moćna bića raĊaju se na ovoj Zemlji; pa kroz
izvesno vreme napuštaju pozornicu ovog sveta.`
Višvamitra se naljuti. Videvši ovo Vasištha se umeša i ubedi kralja
da ne odstupi od svog obećanja, već da pošalje Ramu sa
Višvamitrom. „O kralju, nedostojno je od tebe da ne odrţiš obećanje.
Trebalo bi da je kralj primer za ispravno ponašanje. Rama je
bezbedan pored „briţljivog Višvamitre, veoma moćnog i koji ima
mnogo nepobedive tanadi.`
6.JANUAR