Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vigyan Bhairav Tantra – knjiga prva – Osho: 512 str. 3120 din.
OSHO RAJNEESH
VIGYAN BHAIRAV TANTRA –
KNJIGA PRVA
PODELA POGLAVLJA SVIH KNJIGA
*
VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA PRVA
Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 1-20, pages 1-291
**
VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA DRUGA
Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 21-40, pages 292-572
***
VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA TREĆA
Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 1-20, pages 1-277
****
VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA ĈETVRTA
Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 21-40, pages 278-543
VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA PRVA
Govori održani 01/10/72 pm to 01/03/73 pm
Poglavlje 1
SVET TANTRE
1. oktobar 1972. posle podne u Bombaju – Woodlands
Sutra:
Devi pita:
O Šiva,
kakva je tvoja realnost?
Kakav je ovaj čudom-ispunjen univerzum?
Šta sačinjava i određuje seme?
Ko centrira univerzalni točak?
Kakav je ovaj život izvan oblika koji prožima oblike?
Kako možemo potpuno ući u njega,
izvan prostora i vremena, imena i opisa?
Ukloni moje sumnje!
Poĉinjemo s nekoliko uvodnih pojedinosti. Prvo, reĉi Vigyana
Bhairavya Tantra nisu intelektualne, one nisu filozofske. One
ne oznaĉavaju uĉenje, ne daju principe. One se bave metodom,
bave se tehnikom – uopšte se na bave principima. Reĉ tantra
oznaĉava tehniku, metodu, stazu. Dakle one nisu filozofske –
zapazite to. Ne objašnjavaju „zašto“ se stvari dešavaju, bave se
time „kako“ se stvari dogaĊaju, bave se sa „na koji način.“ Ne
bave se sa istinom, već sa tim kako istina moţe da se postigne.
„Tantra“ znaĉi tehnika. Tako da je ova rasprava nauĉna
rasprava. Nauka nije zainteresovana za „zašto,“ nauka se
odnosi na „kako.“ To je osnovna razlika izmeĊu filozofije i
nauke. Filozofija pita, „zašto je ova egzistencija...?“, a nauka
pita „kako je ova egzistencija...?“ Onog momenta kada
postavite pitanje, „kako?“ postaje vaţna metoda, tehnika.
Teorije postaju beznaĉajne; iskustvo postaje središte.
Tantra je nauka, tantra nije filozofija. Da razumete filozofiju
lako je, jer se zahteva samo intelekt. Ako moţete razumeti
jezik, ako moţete razumeti koncept, moţete razumeti
filozofiju. Ne treba vam promena; vi ne zahtevate preobraţaj.
Kakvi jeste, vi moţete razumeti filozofiju – ali ne i tantru.
Vama će trebati promena... to jest, mutacija. Ukoliko vi ne
budete drugaĉiji, tantra se ne moţe razumeti, jer tantra nije
intelektualna tvrdnja, to je jedno iskustvo. Dok vi niste
prijemljivi, spremni, osetljivi prema iskustvu, ono vam neće
doći.
Filozofija se bavi s umom. Vaša glava je dovoljna; ne zahteva
se vaša celovitost. Tantri ste potrebni u vašoj totalnosti. To je
dublji izazov. Vi ćete morati da budete u celini. To nije
fragmentarno. Zahteva se drugaĉiji pristup, drugaĉiji odnos,
drugaĉiji um da to prihvati. Zbog ovoga, Devi postavlja
oĉevidno filozofska pitanja. Tantra zapoĉinje s Devinim
pitanjima. Svih pitanja se moţe latiti filozofski.
Zaista, svakog pitanja se moţete latiti na dva naĉina; filozofski
ili totalno, intelektualno ili egzistencijalno. Na primer, ako
neko pita „šta je ljubav?“ moţete se toga latiti intelektualno,
moţete raspravljati, moţete ponuditi teorije, moţete dokazivati
odreĊene hipoteze. Moţete stvoriti sistem, dogmu – a da
moţda uopšte niste upoznali ljubav.
Da biste stvorili dogmu ili doktrinu, iskustvo nije potrebno.
Zaista, nasuprot tome, što manje znate bolje je, jer onda moţete predloţiti sistem bez oklevanja, bez ustruĉavanja. Samo slep
ĉovek moţe lako definisati šta je svetlost. Kada ne znate vi ste
drski, odluĉni. Ne znanje je uvek drsko i odluĉno; znanje se
usteţe, okleva. Što više znate, više osećate da se tlo pod vama
topi i gubi. Što više znate, više osećate kako ste neznalica. A
oni koji su zaista mudri, oni postaju neznalice. Oni postaju
jednostavni kao deca, ili jednostavni kao idioti.
Što manje znate, bolje. Da biste bili filozofski, da budete
dogmatski, da budete doktrinarni – to je lako. Vrlo je lako da se
latite problema intelektualno. Ali da se latite problema
egzistencijalno – ne samo da mislite o njemu, nego da ga
proţivite skroz, da proĊete kroz njega, da dozvolite sebi da
kroz njega budete preobraţeni – jeste teško. To znaĉi, da bi
znao ljubav ĉovek mora da bude u ljubavi. To je opasno jer vi
nećete ostati isti. Iskustvo će vas promeniti. Onog momenta
kada uĊete u ljubav, ulazite u drugaĉiju osobu. A kada izaĊete
van, nećete moći da prepoznate svoje staro lice; ono neće
pripadati vama. Diskontinuitet, prekid će se dogoditi. Sada
postoji praznina, procep; stari ĉovek umire i novi dolazi. To je
ono što se znalo kao ponovno roĊenje – biti dva puta roĊen.
Tantra je nefilozofska i egzistencijalna. Stoga naravno Devi
postavlja pitanja koja izgledaju da su filozofska, ali Shiva neće
na njih odgovoriti na taj naĉin. Stoga je bolje razumeti to u
poĉetku; inaĉe ćete biti zbunjeni, jer Shiva neće odgovoriti ni
na jedno jedino pitanje. Na sva pitanja koja Devi postavlja,
Shiva uopšte neće odgovarati. Ali još uvek on odgovara! I
zaista, samo ih je on odgovorio i niko drugi – ali na razliĉitoj,
na drugaĉijoj ravni.
Devi pita: „Kakva je tvoja realnost, moj gospode?“ On neće
odgovoriti na to. Nasuprot tome, on će dati tehniku. A ako
Devi proĊe kroz ovu tehniku, ona će znati. Dakle odgovor je
okolišan, nije direktan. On neće dati odgovor „ko sam ja.“ On
će dati tehniku – izvodite tehniku i vi ćete znati.
Za tantru, delovanje je saznavanje, nema drugog saznavanja.
Dok ne uradite nešto, dok ne promenite, dok nemate drugaĉiju
perspektivu da gledate na to, da gledate sa tim, dok se ne
premestite u jednu sasvim drugaĉiju dimenziju nego što je
intelekt, nema odgovora. Odgovori se mogu dati – oni su svi
laţi. Vi postavite pitanje i filozofija vam da izvestan odgovor.
To vas zadovoljava, ili vas ne zadovoljava. Ako vas
zadovoljava, vi postajete preobraćeni u filozofiju, ali ostajete
isti. To vas ne zadovoljava, nastavljate da tragate za nekom
drugom filozofijom u koju ćete biti preobraćeni. Ali ostajete
isti; uopšte niste dodirnuti, niste promenjeni.
Dakle bilo da ste hindu, mohamedanac ili hrišćanin isto je.
Samo reĉi se razlikuju, ili odeća. Ĉovek koji ide u crkvu ili
hram ili u dţamiju isti je ĉovek. Samo se lica razlikuju, oni su
laţna lica, oni su maske. Iza maske vi nalazite istog ĉoveka –
istu ljutnju, istu agresiju, isto nasilje, istu zavist, istu poţudu –
sve je isto. Da li se mohamedanska seksualnost razlikuje od
hindu seksualnosti? Da li se hrišćansko nasilje razlikuje od
hindu nasilja? Ono je isto! Realnost ostaje ista; samo se odeća
razlikuje.
Tantra se ne bavi sa vašom odećom, tantra je zainteresovana
za vas. Ako postavite pitanje, ono pokazuje gde ste. Ono
takoĊe pokazuje, gde god da ste, da vi ne moţete videti; zbog
toga postoji pitanje. Slep ĉovek pita, „kakvo je svetlo, šta je
ono?“ Filozofija će poĉeti da odgovara kakvo je svetlo. Tantra
će znati samo ovo: Ako ĉovek pita „šta je svetlost?“ to
pokazuje samo da je on slep. Tantra će poĉeti da deluje na
ĉoveka, da menja ĉoveka, tako da on moţe videti. Tantra neće
reći kakva je svetlost. Tantra će vam reći kako da dostignete
uvid, kako da postignete viĊenje, kako da postignete viziju.
Kada viĊenje postoji, odgovor će biti dat. Tantra vam neće dati
odgovor; tantra će vam dati tehniku da postignete odgovor.
Dakle, ovaj odgovor neće biti intelektualni. Ako kaţete nešto o svetlu slepom ĉoveku, to je intelektualno. Ako slep ĉovek
postane sam sposoban da vidi, to je egzistencijalno. To je ono
šta mislim kada kaţem da je tantra egzistencijalna. Dakle
Shiva neće odgovarati na Devina pitanja, a i pored toga, će
odgovoriti – to je prva stvar.
Druga stvar; ovo je drugaĉija vrsta jezika. Morate nešto znati o
tome pre nego što uĊemo u to. Svi tantrički spisi su dijalozi
izmeĊu Shive i Devi. Devi pita, a Shiva odgovara. Svi tantrički
spisi zapoĉinju na taj naĉin. Zašto? Zašto se koristi taj metod?
To je vrlo vaţno. To nije dijalog izmeĊu uĉitelja i uĉenika, to je
dijalog izmeĊu dvoje ljubavnika. A tantra oznaĉava kroz njega
vrlo znaĉajnu stvar; da se dublja uĉenja ne mogu predati dok
nema ljubavi izmeĊu dvoje – izmeĊu uĉenika i majstora.
Uĉenik i majstor moraju postati ljubavnici. Samo onda moţe
biti izraţeno više, ono iznad.
Dakle to je jezik ljubavi; uĉenik mora da bude u jednom stavu
ljubavi. Ali ne samo to, jer prijatelji mogu biti ljubavnici.
Tantra kaţe, uĉenik se kreće kao prijemljivost, tako da uĉenik
mora biti u ţenskoj prijemljivosti; samo onda je nešto moguće.
Nije nuţno da budete ţena da biste bili uĉenik, ali treba da
budete u ţenskom stavu prijemljivosti. Kada Devi pita, to znaĉi
tada ţensko stanovište pita. Zašto se stavlja akcenat na
ţenskom stavu?
Muškarac i ţena nisu samo fiziĉki razliĉiti, oni su i psihološki
razliĉiti. Pol nije jedino razliĉit u telu; ima takoĊe razlike i u
psihologiji. Ţenski um oznaĉava prijemljivost – totalnu
prijemljivost, predanost, ljubav. Uĉeniku je potrebna ţenska
psihologija; inaĉe neće moći da uĉi. Moţete pitati, ali ako niste
otvoreni, onda vam se ne moţe odgovoriti. Moţete postaviti
pitanje, a da još ostanete zatvoreni. Onda odgovor ne moţe da
prodre u vas. Vaša vrata su zatvorena; vi ste mrtvi. Niste
otvoreni.
Ţenska prijemljivost oznaĉava prijemljivost u unutrašnjoj
dubini nalik materici, tako da moţete primiti. A ne samo to
mnogo više je time obuhvaćeno. Ţena ne samo da prima nešto,
onog momenta kada primi to, to postaje deo njenog tela.
Primljeno je dete. Ono nije strano, ono nije tuĊe. Ono je
apsorbovano. Sada dete neće ţiveti kao nešto dodato majci, već
baš kao njen deo, biće baš kao majka. A dete se samo ne prima;
ţensko telo postaje kreativno; dete poĉinje da raste.
Uĉeniku treba prijemljivost nalik materici. Šta god da se primi
ne treba da se sakuplja kao mrtvo znanje. To mora da raste u
vama; to mora da postane krv i kosti u vama. To odmah mora
da postane deo. To mora da raste! Ovaj rast će vas menjati,
preobraziće vas – preobraziće primaoca. Zbog toga tantra
koristi ovaj izum. Svaki spis zapoĉinje pitanjem Devi, a Shiva
odgovara na njega. Devi je Shivina pratilja, njegov ţenski deo.
Joj jedna stvar više... Sadašnja moderna psihologija, posebno
dubinska psihologija, kaţe da je ĉovek i muškarac i ţena,
oboje. Niko nije samo muškarac, i niko nije samo ţena; svako
ima karakteristike oba pola. Oba pola su tu. Ovo je tek vrlo
nedavno istraţivanje na Zapadu, meĊutim, a za tantru je to
hiljadama godina bio jedan od najosnovnijih principa. Mora da
ste videli neke Shivine slike kao ardhanarishhwara – na
kojima je pola muškarac, pola ţena. Ne postoji drugi sliĉan
koncept u celoj ljudskoj istoriji. Shiva je slikan pola kao
muškarac, a pola kao ţena.
Stoga Devi nije samo supruga, ona je Shivina druga polovina. I
dok uĉenik ne postane druga polovina majstora, nemoguće je
preneti viša uĉenja, tajne metode. Kada postanete jedno s
majstorom – tako totalno jedno, tako duboko jedno – nema
rasprave, nema logike, nema rasuĊivanja. Uĉenik jednostavno
apsorbuje; on postaje materica. Tako onda uĉenje poĉinje da
raste u vama i menja vas.
Zbog toga je tantra napisana jezikom ljubavi. Nešto takoĊe
mora da se shvati o ljubavnom jeziku. Postoje dve vrste jezika;
logiĉni jezik i jezik ljubavi. Postoji osnovna razlika izmeĊu te
dve vrste jezika.
Logiĉni jezik je agresivan, polemiĉki, nasilan. Ako koristim
jezik logike postajem agresivan prema vašem umu. Tako
pokušam da vas ubedim, da vas preobratim, da vas uĉinim
lutkom. Moj dokaz je „ispravan“ a vi „niste u pravu.“ Logiĉni
jezik je egocentriĉan; „Ja sam u pravu, a vi niste, stoga ja
moram dokazati da sam u pravu a da vi grešite.“ Ja se ne
zanimam za vas, interesuje me moj ego. Moj ego je uvek u
„pravu.“
Ljubavni jezik je sasvim drugaĉiji. Ja nisam zaiteresovan za
svoj ego; mene interesujete vi. Nisam zainteresovan da
dokaţem nešto, da ojaĉam svoj ego. Zainteresovan sam da vam
pomognem. To je saosećanje da vam pomognem da rastete, da
vam pomognem da se preobrazite, da vam pomognem da
budete ponovo roĊeni.
Drugo, logika će uvek biti intelektualna. Koncepti i principi će
biti znaĉajni; rasprave će biti znaĉajne. S jezikom ljubavi, ono
šta se kaţe nije tako vaţno; više je vaţan naĉin kako je reĉeno.
Sadrţalac je vaţan, reĉ nije vaţna; sadrţaj, poruka je više
vaţna. To je govor od srca-do-srca, nije diskusija od uma-douma. To nije debata, to je opštenje.
Dakle ovo je retko; Devi sedi u Shivinom krilu i pita, a Shiva
odgovara. To je ljubavni dijalog – nije sukob, kao da Shiva
govori sebi. Ĉemu ovaj naglasak na ljubavi – na jeziku ljubavi?
Jer ako ste u ljubavi sa svojim majstorom, onda se ĉitav gestalt
menja; to postaje razliĉito. Onda vi ne ĉujete njegove reĉi.
Onda ga vi upijate. Onda su reĉi nevaţne. Zaista, tišina izmeĊu
reĉi postaje više naglašena. Šta on govori moţe da bude
znaĉajno, ili moţe da ne bude znaĉajno... ali su to njegove oĉi, njegovi pokreti, njegovo saosećanje, njegova ljubav. Zbog toga
tantra ima nepromenljiv izum, ima strukturu. Svaki spis ili
svaka rasprava zapoĉinje sa pitanjem Devi i odgovorom Shive.
Nikakvog dokazivanja neće biti, nikakvog rasipanja reĉi. Ima
samo vrlo jednostavnih iskaza ĉinjenica, telegrafskih poruka
bez namere da ubede, već samo da saopšte.
Ako sretnete Shivu s pitanjem a sa zatvorenim ste umom, on
vam neće odgovoriti na ovaj naĉin. Prvo vaša zatvorenost mora
da se prekine. Onda će on morati da bude agresivan. Onda vaše
predrasude, pa vaša predubeĊenja mora da se unište. Dok ne
budete potpuno obrisali svoju prošlost, ništa vam se ne moţe
dati. Inaĉe ovo nije tako sa njegovom pratiljom Devi; kod Devi
ne postoji prošlost.
Zapamtite, kada ste u dubokoj ljubavi vaš um prestaje da
postoji. Ne postoj prošlost; samo sadašnji momenat postaje sve.
Kada ste u ljubavi sadašnjost je jedino vreme, sada je sve –
nema prošlosti nema budućnosti. Tako je Devi baš otvorena.
Nema odbrane – ništa da bude brisano, ništa da bude uništeno.
Tlo je spremno, samo seme treba da bude ispušteno. Tlo nije
samo spremno, već je gostoljubivo, prijemljivo, traţi da bude
oploĊeno.
Dakle sve ove izreke o kojima ćemo diskutovati biće
telegrafske. One su upravo sutre, a svaka sutra, svaka Shivina
telegrafska poruka vredna je kao Veda, kao Biblija, kao Koran.
Svaka pojedina reĉenica moţe da postane osnova velikog spisa.
Spisi su logiĉni – vi morate da predlaţete, branite, dokazujete.
Ovde nema rasprave, samo jednostavne tvrdnje o ljubavi.
Treće, same reĉi vigyana bhairava tantra oznaĉavaju tehniku
odlaţenja izvan svesti. Vigyana znaĉi svest, bhairava oznaĉava
stanje koje je izvan i iznad svesti, a tantra znaĉi metod; metod
odlaţenja s one strane svesti. Ovo je vrhovno uĉenje – bez
ikakvog uĉenja.