Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veliko blaženstvo 2 - Tantrički seks i staza - John T. Houseman: 212 str. 1470 din.
John T. Houseman
Mahāsukha
VELIKO BLAŽENSTVO
2
TANTRIČKI SEKS I STAZA
UNUTRAŠNJE SVESNOSTI U BUDDHISMU
Poglavlje 3
STAZA PREOBRAŽAJA
Vajrayāna
„Uživajući u ushićenju između lotosa i vajre –
uživajući u tome, ko u Tri Sveta ne može ispuniti
svoje nade?“
- Saraha, Ljudska Pesma
Putovanje kod Majstora
Prošavši kroz brdovite šume Oḍra i dolazeći do
proplanka, mladić je našao više od sto učenika
koji žive u Śabarinoj zajednici. Većina njih su
bili nagi, izuzev nakita, koji je uglavnom bio
načinjen od jednostavnog materijala, kao što
su puzavice, loza i školjke, nisu ništa nosili.
Oni su došli iz mnogih delova Indije, iz mnogih
kasta i raznog starosnog doba, a sada su bili
članovi jedne porodice kula, svi jednaki. On je
zapazio njihovu blagost, ljubaznost i
velikodušnost i očigledno blaženstvo koje je
sijalo iz njihovih očiju.
Śabara, mudrac i izabrani član lokalnog
plemena Śabara, ozaren unutrašnjim svetlom,
sedeo je tiho ispod zastora velikog drveća, na
prostirki od antilopske kože i jastuku od kuśa
trave. Mladić mu je govorio o svom putovanju i svojoj odluci da postigne najviše. Sa
smirenim osmehom Śabara je izveo ritual
prijema učenika prihvatajući da bude njegov
Guru. Onda je izabrao za njega pratilju i rekao
mu će ga učiti Sadhani Tajne Vajravilāsinī.
SADRŽAJ
3
Poglavlje 3
STAZA PREOBRAŽAJA
12
ČETIRI VRSTE TANTRI
76
TEHNIKE
96
Poglavlje 4
SPREMNI ZA BLAŽENSTVO: POSVEĆENJE
138
POSVEĆENJA
196
TANTRIČKA GOZBA - Gaṇacakra
UVOD
“Koja se svrha Tantre? Tantra je sredstvo za
postizanje svih željenih ciljeva – svetovnih
moći, koje su dobri kvaliteti carstva želje, a i
vrhovnog postignuća, mudrosti Buddha.”
- Vīravajra, A Sign of the Lighted Goal
Tantrički buddhisam, nazvan Vajrayāna
(Dijamantska Staza ili Vozilo), obećava nešto
što nijedan buddhista nije otvoreno sanjao:
ispunjenje vaših ličnih želja, i prosvetljenje za
sebe i sva bića. Najjednostavnije rečeno,
Tantrički Buddhisam vam obećava sve što
ikada možete poželeti.
Tantrički Buddhisam je filozofija, skup praksi i
životni stil za brz spiritualni rast. Ovi putevi se
ne nalaze u sūtrama Opšteg Vozila ili
Mahāyāni već u Tantrama. One su napredne,
jer u nameri da budete najefikasniji, potreban
vam je temelj u principima i praksama prva
dva vozila. Razvijeni u meditaciji i ljubavi, a
motivisani iz okeana ljubavi i saosećanja, vi
vršite ove prakse da biste okončali svoju
vlastitu patnju, uživali u zadovoljstvima sveta i
doneli blaženstvo svim bićima. To je najbrži
put do buđenja, a jedini na kome možete
postići potpuno prosvetljenje u jednom životu.
Obuhvatanje Svetosti Života
Vajrayāna svedoči svetost samog života. Uči
da ne morate odbacivati ovaj svet da biste
živeli u blaženstvu – samo vaše vlastita
emocionalna i mentalna pomračenja su
nečista. Premda čvrsto ukorenjeni u
suštinskoj filozofiji Mahāyāne, Tantrički
Buddhisam poseduje svoju vlastitu posebnu,
radikalno životno-afirmišuću filozofiju i
vrednosti. Tantre temelje svoju filozofiju čvrsto
najviše u učenjima Suštine Buddha, ali čine
takođe dramatičan zaokret od te filozofije –
one objavljuju da su sve spoljašnje pojave
realne i primordijalno čiste. Ova “Tantrička”
Mahāyāna se suprotstavlja ortodoksnom
Mahāyāna položaju koji naglašava spoljašnje
pojave kao fundamentalno iluzorne i nečiste.
Bez obzira što priznaje kako je patnja u ovom
svetu često velika, Tantrička filozofija čvsto
odbacuje ideju da je suštinski ovaj svet na
neki način patnja.
Za Buddhu, želja i žudnja su sinonimne –
uzrok su patnje. U Tantričkoj tradiciji,
međutim, oni se potpuno razlikuju. Obavezna
ili prinudna žudnja mora da se preobrazi, ali
želja neokaljana emocionalnim i mentalnim
zamračenjima je vrlina, koja treba da se
predano sledi. Svi Buddhisti se slažu da se morate osloboditi svoje vezanosti za čulna
uživanja da biste našli unutrašnji mir i sreću.
U Vajrayāni, međutim, dok vezanost vodi do
patnje, čista želja bez vezivanja vodi do
blaženstva.
Bez obzira što vas ortodoksna Mahāyāna uči
da izbegavate svetovna uživanja, Vajrayāna
njih obuhvata i prima kao najmoćniji put do
unutrašnjeg buđenja. Opšte Vozilo zatvara
čula, Mahāyāna neutrališe čula, a Vajrayāna
otvara čula i preplavljuje ih blaženstvom. U
sūtrama, glavna motivacija za praksu jeste
negativna; opasnost od saṃsāre vas vodi
plašljivo do prakse. Ovo je pristup “šibe ili
batine”; ako ne praktikujete, vi ćete patiti. Ali
Tantristi nude drugu inspiraciju, pristup
“šargarepe;” Tantričke yoge su tako prijatne da
ćete želeti da ih praktikujete. Odricanje života
vodi previše lako do represije i mržnje prema
sebi. Svrha života nije da se on negira, već da
se uživaju njegovi darovi.
Superiornost Vajrayāne
Vajrayāna je staza preobražaja. Vi se ne
odričete sveta kao u Opštem Vozilu, već se
odričete patnje. Ne pročišćavate samo sebe od
negativnosti kao u ortodoksnoj Mahāyāni, već
ste duboko pročišćeni. Iznad svega, vi naglo
preobražate sebe u buddhu pomoću uprezanja i korišćenja neuporedive snage blaženstva.
Prema Tantrama, Tantrički Buddhisam je
superiorniji od oba puta, individualnog puta
Opšteg Vozila i univerzalnog Mahāyāna puta.
On nudi mnoge metode, od kojih je svaka
dizajnirana za specifične potrebe praktikanata.
Tantra izbegava nevolje i tegobe tri eona dugog
polaganog unutrašnjeg usavršavanja. Jasna je
je, direktna, s uživanjem, brza i njene moći su
neuništive. Čovek i žena su podjednako
sposobni za postizanje najviše realizacije. Nije
važno koliko su užasne bile vaše akcije u
prošlosti, vaše karmičke mrlje mogu biti brzo
oprane.
Istorija
“Ovako sam čuo; u jednom vreme je Blaženi
Gospod boravio u stidnicama dijamantskih
dama, toj suštini tela, govora i uma svih
buddha.”
- Guhyasamāja Tantra
Između 200 i 1200 tekuće ere nove vrste
otkrivinenih Buddhističkih tekstova su se
pojavile u Indiji, a to su Tantre. Izvorna vrsta,
te sūtre (doslovno niti), svaka je jedna “nit”
učenja. Ali Tantre (doslovno tkanja) jesu
priručnici koji izdašno “tkaju zajedno” mnoge
niti učenja i praksi za stvaranje moćnog i dinamičnog puta ka prosvetljenju. Ovi tekstovi
su bili pod uticajem dramatičnog rasta u
popularnosti Hindu Tantri koje njima
prethode. Buddhističke Tantre su smatrane od
njhovih sledbenika kao autentične reči
buddha koje i upotpunjuju i zamenjuju te
sūtre. Za Buddhisam, te Tantre signališu
doboki novi pomak u filozofiji, praksi i
životnom stilu. A ipak, pošto one crpu iz izvora
reči najstarije spiritualne staze, one su
ponovno otkrivanje i ponovno izlaganje
Buddhističkih termina izvorno Tantričkog,
svetskog pogleda ranog čovečanstva.
Oko 400. godine nove ere, u Indiji je cvetala
potpuna Tantrička civilizacija, a Tantra je
dominirala i prožimala kulturu za 800 godina.
Senzualne i erotske sculpture koje su
pronađene po hramovima srednjovekovne
Indije prikazuju popularni pokret, koji je
primao bogatu kraljevsku podršku. Tokom
vekova, bezbrojna Hindu Tantrička plemena su
delovala sa velikom snagom, proizvodeći
talentovanje spiritualne majstore iz generacije
u generaciju. Buddhistički majstori, primajući
svoja vlastita otkrovenja, ubrzo su imali svoje
vlastite Tantre. Do kraja 700. godine tekuće
ere Vajrayāna se pojavila kao pokret sa svojim
vlastitim posebnim identitetom.
Tantrički Buddhisam je rastao uporedo s
manastirima, ali su njegovi gurui na kraju
lišeni dominantnog uticaja. Upadljivo je da se
manastiri nisu odupirali siddhama i njihovim
orgijastičkim zajednicama, već su ih
podržavali. Siddhe su postali njihovi heroji, a
većina izvora rasprava bila je okončana kako
da se integriše Tantrička praksa u
manastirima bez potpunog uništavanja same
manastirske tradicije. Monasi su otkrili mnoge
načine prilagođavanja, uključujući
praktikovanje Tantri pre i posle življenja u
manastiru, šireći ih vremenom daleko od
manastira u Tantričkim zajednicama,
praktikujući tajno Tantričke rituale u
manastirima, praktikujući i seksualnu yogu
samo sa vizualizovanim pratiljama. Tokom
vremena, monasi su stvorili Tantričke rituale u
kojima je izostavljena fizička seksualna
praksa. Međutim malobrojni Tantrički monasi
koji su prihvatili Tantrički put, odbacili su
potpuno seksualne rituale, a nastavili su da
odlaze iz manastira kako bi učili od siddha i
postigli unurašnje probuđenje.
Tantrička Filozofija u Indiji i Tibetu
Životno afirmišuća filozofija Tantričkog
Buddhisma je nazvama Urođenom (ili
Prirodnom) (Sahaja – doslovno, ono što nastaje zajedno i na istom mestu). Ona uči da su
oboje, krajnja realnost i spoljašnje pojave
istinski realne, čiste i treba da se erotično
uživaju. Premda su manastiri bili pod jakim
uticajem Tantri i siddha, ta Urođena (Sahaja)
filozofija se u Indiji nije razvila kao posebna
filozofija među učenjacima. Učenjaci su
prionuli svojim tekstualnim tradicijama i
ignorisali su (filozofiju Tantričkog Buddhisma),
ali su je takođe cenili tiho kao filozofiju koju
treba živeti više nego razmišljati o njoj. Premda
zasnovana na Hevajra Tantri i kreće se kroz
učenja glavnih siddha kao što je Saraha, bez
formalne tradicije naučnika da je razvijaju i
brane, prirodno je ostala deo usmene tradicije
praktikanata, otelovljena u Tantrama i
pesmama siddha, otelovljena u Tantričkim
zajednicama (kula), a cenjena na distanci i od
strane manastira.
Kada je Buddhisam dospeo na Tibet na
tehnike Urođene (Sahaja) filozofije Tantričkog
Buddhisma su uticale slične tehnike Velikog
Savršenstva iz Nyingma Tradicije. Ali su drugi
rodoslovi, vođeni od učenjaka-monaha,
uglavnom prenosili filozofske tradicije iz
Indijskih manastira. Na Tantru se počelo
gledati kao da nema svoju vlastitu filozofiju,
već je jednostavno skup praksi. Mnogi
Tibetanski učitelji su se takođe vratili konzervativnom, ortodoksnom gledištu
Mahāyāne, koju su indijske siddhe odbacili
vekovima ranije. Ta Urođena ili Prirodna
(sahaja filozofija Tantričkog Buddhisma) nije
bila priznata kao filozofija u svojoj vlastitoj
istinitosti, već je pogrešno obuhvaćena pod
filozofijom Buddha Suštine koju je zasnovao
Dolpopa pod nazivom Ispražnjena ili Prazna od
Drugog ( na tibetanskom Shentong), a nazvana
je takođe i Tantrički Shentong, a parcijalno je
apsorbovana u Mahāmudrā praksama. Veliko
Blaženstvo je jedna od prvih knjiga koja
predstavlja Urođenu (sahaja filozofiju
Tantričkog Buddhisma) kao nezavisnu
filozofiju na vrhuncu Buddhističke tradicije.
Predhodne diskusije o Urođenoj ili Prirodnoj
(Innate) filozofiji uključujući dela Herbert
Guenthera, Indo-Tibetan Buddhism (1987) od
Davida Snellgrovea, The Buddha Within (1991)
od S. K. Hookhama, Tantric Treasures (2004),
od Rogera Jacksona, a jeste i tema koja se
izlaže kroz delo Treasury of Knowledge (1813-
1899) od Jamgön Kongtrula. Veliko Blaženstvo
je najkompletnija prezentacija ove izuzetne ali
malo poznate filozofije.
ČETIRI VRSTE TANTRI
Indijski Buddhisti obično dele Tantre u četiri
vrste: 1)Kriyā Tantra (Akcije), 2)Caryā Tantra
(Izvršenja), 3)Yoga Tantra (Jedinstva), i
4)Yoginī Tantra (Boginje). Ove vrste su se razvile redom tokom vremena, ali je svki tip
ostao popularan i bio je praktikovavan u
Tantričkim Buddhističkim zajednicama i
manastirima u Indiji. Dve ranije vrste Tantri
su sastavili monasi, a docnije Tantre su
sastavili siddhe. Ranije Tantre ne sadrže nove
filozofske spekulacije, dok docnije Tantre
zapravo transcendiraju i sam Buddhisam.
Kriyā Tantra
Kriyā Tantre (Tantre Akcije ili Delovanja) se
fokusiraju na ritual za postizanje svetovnih
magičnih moći (siddhi). Glavna praksa je da se
prizove prisustvo Buddha i njihovih
božanstava zvanih maṇḍala (sveti krug), da
obožavate i vršite ponude (žrtvovanja),
recitujete mantre (magične reči), i molite za
magične sposobnosti. Osobina ovih ranih
Tantra je da dobrobiti koje postižete zavise od
od Porodice Boodha koju obožavate. Najvažnija
Tantra u ovoj vrsti je Mañjuśrī Mūla Kalpa (The
Mañjuśrī Root Ritual). Druga visoko poštovana
Kriyā Tantra je Susiddhikara Sūtra (Sredstvo
Božjeg Dostignuća Sūtra), koja uključuje
instrukcije prizivanje ženskih duhova za ritual
vođenja ljubavi, pošto je seksualni ritual uvek
bio jedan elemenat rane Tantričke
Buddhističke prakse, premda ne i
dominirajući. Ove Tantre potiču oko 200
godine tekuće ere.