Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vedanta - Glas Slobode – Vivekananda: 352 str. 2240 din.
SVAMI VIVEKANANDA
V E D A N T A - GLAS SLOBODE
UVODNA REĈ
Sastavljaljem ovog izvoda iz osam svezaka Svami
Vivekanandinih predavanja, spisa i pisama, Svami
Ćetananda je izvršio najdragoceniji zadatak. Ovaj
zadatak je sigurno bio vrlo teţak jer je zahtevao odluĉan
intelektualni zahvat u Vivekakanandinu poruku
njegovim slušaocima i ĉitaocima – poruku koja je morala
da se prenese sopstvenim Vivekanandinim reĉima.
Parafraziranje je trebalo da se odbaci (ma koliko da je
ono ponekad bilo prikladno) kako Vivekanandin glas1
-
ne bi bio izgubljen radi puke jasnoće.
Ne treba smetnuti s uma da je većina ovih tekstova po
prvi put bila izloţena slušaocima u govornom obliku,
ĉak i bez ikakve skice šta bi ţeleo da kaţe. U takvim
sluĉajevima onim njegovim slušaocima koji su zapisivali
njegove reĉi dugujemo, nikada do sada iskazanu,
zahvalnost. Na taj naĉin smo svedoci sveţine
Svamijevih, do sada neobjavljenih, ţivih govora. Tako
ţivo Vivekanandino prisustvo, ĉesto postaje izrazito
jasno iz njegovih reĉi. Bez sumnje kao i svi ostali koji su
ih ĉitali javno, ĉesto sam bivao svestan da to prisustvo
delim s onima koji su me slušali. Ĉak i ako sami sebi, u
svojoj sobi pokušate sami da ĉitate naglas Vivekanandu,
po svoj prilici i vi ćete imati isti doţivljaj.
Kristofer Ajšervud
PREDGOVOR
Ne znam za bolji naĉin izlaganja predgovora za ovu
korisnu knjigu od tri kljuĉna pojma od kojih je urednik
iskovao njen naslov, Vedanta – glas slobode.
Obrnutim redom, izloţiću prvo pojam slobode. Sluĉaj je
hteo da ove redove pišem ovog istorijskog dana2
kada su
astronauti prvi put nesputano zakoraĉili kosmiĉkim
prostorom. Lebdeti kao što oni lebde, kao ptice s celim
prostranstvom neba kroz koje mogu da lete, na prvi
pogled moţe da se uĉini nalik potpunoj slobodi. Mi,
svakako, znamo da njihovo lebdenje samo podseća na
duhovnu slobodu za kojom istinski tragamo. Naša ţudnja
za slobodom je, naime, iznad svega ţudnja za Bogom, za
apsolutnom slobodom kao aspektom boţanstva. U tom
smislu hinduizam govori o krajnjoj slobodi koja
oznaĉava kraj mistiĉnog puta koji pretstavlja
osloboĊenje3
jer je ono stanje sjedinjenosti4
s
apsolutnim, beskrajnim i veĉnim, pa stoga osloboĊenje
od svih spona uslovljenosti. Na tu slobodu je Hrist iznad
svega ukazivao govoreći: “Istina će da vas oslobodi.”
Drugo je glas. Sve dok ne budemo slobodni, potrebni su
nam glasovi da bi svedoĉili o mogućnosti ostvarenja
slobode i da bi nas upućivali ka njenoj svetlosti.
MeĊutim, glasovi podrazumevaju i pevaĉe, što u
kontekstu ove knjige otvara jedno zanimljivo pitanje.
Naime, glas slobode koji odjekuje ovim stranicama nema
izvor koji bi mogao sasvim jasno da se ustanovi; ako ga
pravilno ĉujemo, uvidećemo da on iz svetske perspektive
ne izvire niotkuda. Ne navodim to zato da bih porekao da jedan odreĊeni ĉovek, uz to vrlo slavan, iznosi ili
ispisuje reĉi koje ispunjavaju ove stranice. MeĊutim, ako
osluškujemo misli koje s one strane reĉi one izraţavaju,
znaćemo da je Vikananda samo njihov prenosilac, a ne i
tvorac. Etimološki, vedanta znaĉi “Vrhunac Veda”, ali
niti same Vede nisu ništa drugo ulivanja sanatana
dharme, “nestvorene mudrosti” ili “daha veĉnosti” koja
je uvek bila i uvek će biti.
Tako nas naše posezanje za slobodom, u manjoj meri
pomoću bestelesnog, Vivekanandinog, vodi do sasvim
neotelotvorenog glasa, vedante, koji svedoĉi o realnosti
slobode. O ovom prostranijem glasu, jedan od
najoštroumnijih ţivih filozofa je zapisao: “MeĊu
izriĉitim uĉenjima vedanta se pojavljuje kao jedna od
najneposrednijih mogućih formulacija o onome što
stvara samu suštinu naše duhovne realnosti.”5
Šta bi još trebalo da se doda? Samo izraze zahvalnosti.
Zahvalnost prvo Svami Ćetananandi iz Društva Vedanta
u St. Luisu, nasledniku mog voljenog uĉitelja Svami
Satprakašanande, za reviziju opseţnih spisa Svami
Vivekanande u ove pristupaĉne razmere. Izuzev
uredniku knjige, zahvalnost i samom Vivekanandi.
Govorilo se da je Vivekananda došavši nepozvan i
nenajavljen na Versku Skupštinu u Ĉikagu, osvojio za
momenat taj skup. To se desilo 1893. Godine. Taj skup
je takoĊe postao i simbol usklaĊenosti vera, ĉime se
ostvarila nada njegovih organizatora. Obzirom da se
pribliţavamo stogodišnjici ovog istorijskog dogaĊaja,
ponovljeno izdanje kljuĉnih Vivekanandinih spisa
smatramo podesnim jer, premda je naš vek doneo napredak u meĊusobnom razumevanju vera, preostaje još
mnogo toga što treba da se uĉini. Paţnja prema glasu
slobode koji odjekuje u ovim stranicama moţe da na
pomogne zaista i da to ostvarimo.
Huston Smith Hana, prof. filozofije