Jezik: Srpski

Nova, nekorišćena

Izdavač: Udruženje Mika Miš
Povez: Mek
Godina izdanja: 2025.
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 224
Format: 17x22 cm
Težina (kg): 0.5



Grafički roman Bezimena u noar stilu, sa potpisom autorke iz Toronta Nine Bunjevac, koja se krajem prošle godine pojavila u izdanju beogradske kuće System Comics, u prevodu Olje Petronić, modernizovana je varijanta mita o Artemidi i Sipretu, posvećena svim zaboravljenim i bezimenim žrtvama nasilja.Ova knjiga postavljena je nasuprot umetničinog ličnog životnog iskustva dislokacije i društvenog kolapsa, čemu je svedočila kroz raspad Jugoslavije i njene potisnute povesti imenovanog i neimenovanog nasilja. Koristeći klasični mit kao polazišnu tačku, umetnica gradi priču koja funkcioniše kao parabola koja prekida tišinu koja je obavijala najtraumatičnije momente – kako njene lične istorije, tako i onih kolektivnih povesti.Rođena u Kanadi, Nina Bunjevac formirala se u Jugoslaviji, gde započinje s umetničkim obrazovanjem, pre nego što se vratila u Kanadu početkom rata 1990-ih. Obrazovanje je nastavila u polju grafičkog dizajna na poznatom Umetničkom centru tehničke škole u Torontu, diplomiravši na odseku crtanja i slikanja OCAD. Nakon što je deset godina gradila karijeru u likovnim umetnostima, kroz rad na skulpturalnim instalacijama otkrila je strast prema narativnosti, te se naposletku vratila mladenačkoj strasti prema stripovima.Nina Bunjevac realizovala je tri grafička romana: Heartless (2012) – Omnibus objavio pod naslovom Hladna kao led, NJujork tajmsov bestseler Fatherland (2014) – godinu dana kasnije Makart objavio pod naslovom Otadžbina i Bezimena (2018). NJeni radovi bili su izlagani na mnogim međunarodnim izložbama, a objavljeni su i više magazina, poput Best American Comics, The National Post, Le Monde Diplomatique i Art Review.Umetnica živi u Torontu, gde svoje vreme deli između stripova, ilustracija, podučavanja i likovnih umetnosti. Najveći uticaj na vizualni i narativni stil Bezimene izvršili su noar klasik iz 1942. LJudi mačke Žaka Tarnera, Koktova Orfička trilogija (Krv pesnika – 1930. Orfej – 1949. i Orfejev testament – 1960), i BBC televizijska serija iz 1986. Raspevani detektiv scenariste Denisa Potera.“Nina Bunjevac kroz svoj strip govori ličnu priču o iskustvu jedva izbegnutog seksualnog nasilja u detinjstvu, o nasilju kao javnoj tajni u okviru malog mesta gde je čitava zajednica, uključujući i institucije, bila upoznata sa kriminalnom mrežom pedofilije i seksualnog nasilja nad maloletnim devojkama. Niko iz zajednice nije reagovao”, kaže Sanja Pavlović, predstavnica Autonomnog ženskog centra, podsećajući na važnost društvene reakcije u slučajevima seksualnog nasilja, a pre svega na princip verovanja ženama kada govore o svom iskustvu.Ona smatra da je o nasilju važno govoriti, ali i da je važno, pogotovo u javnom govoru, ne perpetuirati uvrežene mitove koji obavijaju ovu temu, poput onih da nasilnik nije bio svestan svojih postupaka, ili da je žena svojim ponašanjem nasilje izazvala.D. S. S.