Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Yoga sutre , Patanjali (V verzija, bez komentara); 208 str. 1450 din.
Maharishi Patanjali
YOGA SUTRE
V verzija
YOGA-SUTRE

PREDGOVOR
Klasična Joga ili Patanjalijeva Joga potiče iz 300 - 900
god. nove ere. Početkom ovog perioda, severna Indija dostiže
znatan stupanj političke stabilnosti pod dinastijom Gupta (320
- 540. n.e.), a hinduistička poezija, drama, umetnost i religija,
filozofija i pravo dobijaju svoj `klasični izraz`. Raznovrsni
sistemi ortodoksne hinduističke misli bivaju u ono vreme prvi
put formulisani (u zbirkama aforizama, ili sutrama, zajedno sa
obimnim komentarima).
Patanjali se javlja kao prikupljač i sistematičar starijih
i često nespojivih Joga - tradicija u ono što je danas poznato
kao klasična Yoga Sutra.
Disciplina klasičnog puta
(Raja joga ili Patanjalijeva joga)
Yoga Sutra je podeljena na četiri poglavlja
1. `usredsređivanje` (Samadhi),
2. `ostvarnje` (Sadhana),
3. `natprirodne moći` (Vibhuti) i
4. `nezavisnost, odvajanje, izbavljenje`
(Kaivalya).
Ontologija i epistemologija Patanjalijeve joge potiče
uglavnom iz Sakhya - filozofije.
`Svest` i `svesnost`
Ključna podela u klasičnoj jogi (te stoga i u celokupnoj
indijskoj filozofiji) zasnovana je na problematičnom
intuitivnom uvidu da postoji suštinska razlika ismeđu `svesti`
(Purusha) i `obične pažnje, svesnosti` (Chitta). Dok je svesnost
uvek vezana za nešto i stoga odnosna, intencionalna,
postavljena ispred složene mreže `entiteta` (objektivnih kako i
subjektivnih) našeg običnog svakodnevnog sveta, `svest` je
prekognitivno `prisustvo` ili `medijum` u kojem ili putem kojeg
`svesnost` sebe iskazuje. `Svest` je u ovom, indijskom
značenju, proziran svedok ili, još bolje rečeno, neka vrsta
ogledala koje odražava intencionalnost `svesnosti` ne bivajući
samo po sebi `intencionalno`. Osnovni problem ljudske
egzistencije leži u činjenici da ovu suštinsku razliku `svesti` i
`svesnosti` prepoznaju samo oni koji upražnjavaju intezivnu
introspekciju putem meditacije. Mnogima ova razlika ostaje
nepoznata, što dovodi do patnje. Ljudi pogrešno identifikuju
sebe sa ovom intencionalnom `svesnošću` i tako postaju (sebe
doživljavaju kao) žrtve nestalnosti svakodnevnog življenja.
Mogućnost istinskog oslobođenja (od sveta stalnog rađanja i
umiranja) uvek postoji ukoliko je pojedinac u stanju da pojmi
`prisustvo` prozirne, prereflektivne, čiste svesti. Svrha klasične
joge je, stoga, da pre svega, dokaže postojanje razlike između
Purushe i Chitte analizom ljudskog iskustva, te da obezbedi
praktičan metod izdvajanja (Kaivalya) suštinskog sopstva
(Purusha).
Cilj joge je, stoga, da odvoji Purushu od Chitte, tako da
Purusha (ili čista svest) može da se pokaže kao osnov
oslobođenja izdvojen od običnog, svakodnevnog iskustava. Ovo
se može postići umirivanjem i konačno eliminacijom `nepostojanosti obične svesnosti. Tako je u sutri I.2 joga
definisana kao `prestanak nepostojanosti (obustavljanje)
obične svesnosti`.
`Nepostojanost obične svesnosti` i `patnje`
`Nepostojanost` (promenljivost ili Vritti) `svesnosi`
(Chitta) uključuje
I. tačno, ali svakodnevno, uobičajeno znanje;
II. sumnju, nesigurnost, pogrešno znanje;
III. različitost iskazivanja, zapravo lingvističku
simbolizaciju;
IV. sećanja i
V. svesnost karakterističnu za spavanje i sanjanje (Joga
Sutre I, 5-11).
Nadalje, da bi postigao `prestanak nepostojanosti
(promenljivosti) obične svesnosti`, jogi mora izbeći tipična
stanja uma koja prouzrokuju bol svakodnevnog iskustva,
uklučujući
I. stalno postojeću tendenciju ka zanemarivanju razlike
između `svesti` i `svesnosti`;
II. sklonost ka poistovećivanju svog sopstva sa egom,
intencionalnom ličnošću;
III. sklonost ka vezivanju za prijatna iskustva;
IV. sklonost ka izbegavanju neprijatnih i bolnih
iskustava;
V. instiktivni strah od smrti (Joga sutre II, 2-9)
Načini prevazilaženja `patnje` i osmočlana joga Pod vođstvom gurua, jogi koristi različite tehnike za
prestanak nepostojanosti (promenljivosti) obične pažnje. One
uključuju
I. disciplinovano i ponovno delovanje na teorijskom, kao
i na praktičnom nivou;
II. odbacivanje svetovnih veza bilo koje vrste;
III. meditaciju i obožavanje bogova koji su svrsishodno
središte usredsređivanja;
IV. dodatne tehnike poput neprestane vere (sradha),
rastuće snage i sposobnosti upravljanja sopstvenim
telom, upražnjavanje usredsređenosti i stanja
transcendentnog (Samadhi) i razvijanja intuitivnih
veština i sposobnosti (Prajna) - Joga Sutra I, 20.
Jogi upražnjava i umereni asketizam (Tapas), proučava
i recituje odgovarajuće svete spise (Joga sutra II, 1). Ove
delatnosti su sistematizovane u Joga sutri (II. 28 i dalje) kao
osmostruka disciplina (Ashtangayoga), i obuhvataju
I. ograničenja u odnosu sa drugima, što uključuje
nenasilje, neizgovaranje laži i sl. (Yama);
II. unutrašnje obuzdavanje koje obuhvata unutrašnju
čistošu, moralnu čistoću i sl. (Niyama);
III. odgovarajuće položaje tela koji su udobni za
dugočasovnu meditaciju (Asane);
IV. kontrola daha (Pranayama);
V. nevezivanje opažajnih sposobnosti (gledanje i td.) za
objekte opažanja (Pratyahara);
VI. postizanje usredsređenosti na jednu izabranu tačku
objekta meditacije (Dharana i Ekegrata);
VII. uspostavljanje neprekidnosti pažnje u odnosu na
objekat usredsređivanja (Dhyana); i VIII. uspostavljanje stanja transendentnog ili
`ekstatičke` pažnje pri meditaciji, kada nestaje razlika
između subjekta i objekta a meditant spoznaje inherentnu
suštinu same pažnje (svesnosti) (Samadhi) - Joga sutre II,
28 - III, 4.
Prvih pet `članova` se smatraju spoljnim ili
pripremnim (J.S. III.8) a preostala tri unutrašnjim (J.S. III.7).
Poslednja tri su okarakterisana kao Samyama ili `potpuno
obuzdavanje` jer jogia dovodi na sam prag njegovog cilja,
zapravo do poimanja razlike između `svesti` i `svesnosti`.
UsredsreĎenost (Samadhi) i konačna eliminacija
Osmi `član` Samadhi donosi mnoga značajna poimanja
ili `stapanja`:
I. potpuno poimanje prirode prljavog, fizičkog
postojanja;
II. potpuno poimanje prirode tananog duhovnog
postojanja;
III. potpuno poimanje načina delovanja sposobnosti
opažanja čulima; i
IV. potpuno poimanje prirode obične pažnje (svesnosti),
tj. same Chitte (J.S. I.17).
Ova četiri poimanja omogućuju joginu da razlikuje sve
što se javlja u stanju `obične pažnje` (svesnosti), uključujući i
samu svesnost (Chitta), te su ova četiri poimanja
okarakterisana kao Samadhi `sa klicom` (podrškom,
osloncem) jer podrazumevaju postojanje `klice` (podrške),
zapravo same svesnosti.
Konačni cilj, je, zapravo, oslobođenje od svake `klice`
(podrške), to jest prelaženje granice svesnosti ka čistoj `svesti`
(Purusha), temelju slobode. To znači prevazilaženje svakog
razlikovanja (poimanja razlika), iako je ono bilo sredstvo
pomoću kog je jogin stigao do ovog nivoa. Kada jogin
preduzme ovaj konačan korak, on ulazi u Samadhi `bez klice`,
koji je `prestanak` (Nirodha) od bilo kakve svesnosti (J.S. I.2).
Prolazeći kroz sve viša stanja razlikovanja, on neminovno
doživljava različita paranormalna iskustva. Patanjali opisuje
ova iskustva u III knjizi Yogasutre, ali naglašava da ona mogu
postati ozbiljna prepreka ostvarenju prave joge, poimanja
razlike između `svesti` (Purusha) i `svesnosti` (Chitta), koje
vodi oslobođenju.
Yoga sutre - I verzija

Poglavlje I
Usredištavanje: duhovna upotreba
1. Sada će biti objašnjena usredsreĎenost.
2. Yoga je obuzdavanje graĎe duha ili mentalnog sadržaja
(Chita) od uzimanja različitih oblika (Vrtti).
3. U to vreme (vreme usredsreĎenosti) ona-koji-vidi (Purusha)
smirena je u svom sopstvenom (nemodifikovanom) stanju.
4. U drugim vremenima (drugačijim od vremena
usredsreĎenosti ona-koji-vidi se identifikuje sa modifikacijama
vlastite svesti.
5. Postoje pet vrsta modifikacija (neke) su bolne, a druge (nisu)
bolne.
6. (To su) ispravno znanje, zabluda, verbalna obmana, spavanje
i sećanje.
7. Neposredno opažanje, zaključivanje i kompetentno
svedočenje predanja, jesu dokazi.
8. Zabluda je lažno znanje, koje nije zasnovano na stvarnoj
prirodi.