Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Yoga sistem - Šri Svami Krišnananda; 150 str. 1130 din.
UVOD IZDAVAĈA

Ova mala knjiga sadrţi lekcije koje je autor izloţio
pre nekoliko godina o suštini yoga
1
sistema mudraca
Patanjalija.2 Ove lekcije su namenjene naroĉito studentima
koji su zatevali posebnu jasnoću ovog kompleksnog
predmeta, a pristup je bio modernizovan u skladu sa
formom i stilom koji su proporcionalni receptivnim3
sposobnostima studenata.
Deo o pratyahari je posebno vredan paţnje i bilo bi
valjano da ga studenti yoge više puta izuĉe, kao pomoć u
unutrašnjem treningu.
20. februara, 1981.
The Divine Life Society
PSIHOLOŠKE PRETPOSTAVKE

Posvećeno tragaocima za Istinom
Nuţno je na poĉetku razjasniti određena pogrešna
shvatanja u pogledu yoge, koja preovladavaju posebno u
nekim napisima na Zapadu. Yoga nije magija ili veština bilo
koje vrste, fiziĉke ili mentalne. Yoga je zasnovana na ĉvrstoj
filozofiji i dubokoj psihologiji. To je obrazovni proces
kojim se trenira ljudski um da postane sve više i više
prirodan i odvraćen od neprirodnih uslova ţivota. Yoga ima
naroĉito zanimanje za psihologiju, i, kao izuĉavanje “sebe”,
transcendira obe, opštu i patološku psihologiju, i vodi
ĉoveka do supernormalnog nivoa ţivota. U yogi mi
izuĉavamo sebe, dok nas na našim koledţima uĉe da
izuĉavamo predmete. Sistem yoge ne zahteva izuĉavanje
stvari, nego same structure studenta, jer saznavano nije
totalno nezavisno od saznavaoca.
Kako mi uopšte znamo stvari? Postoji tajanstveni
proces uz pomoć koga mi moţemo znati svet, a ţivot je
aktivnost takvog znanja. Studiranje uma je izuĉavanje njegovih odnosa prema stvarima. Uputstvo, “upoznaj sebe”,
podrazumeva da, kada znamo sebe, mi znamo sve stvari
povezane sa sobom, to jest, mi znamo univerzum. U ovom
izuĉavanju moramo ići uvek od niţeg prema višem, bez
vršenja ţurbe, ili obdelavanja emocija.
Prva stvar koje smo svesni u iskustvu jeste svet.
Postoje određeni procesi koji se dešavaju u umu, pomoću
kojih mi moţemo upoznati egzistenciju sveta. Ima osećaja,
percepcija i saznavanja, koji spadaju pod onim što je
poznato kao “direktna percepcija” ili “direktno znanje”
(pratyaksha) kroz koje se zna svet, vrednuje i prosuđuje za
svrhu ustanovljavanja odnosa i veza. Odnosi saĉinjavaju naš
društveni ţivot.
Stimulisanje ĉula nastaje pomoću vibracije koja
proizilazi iz predmeta spolja. Ovo se događa na dva naĉina;
a) od samog prisustva predmeta i b) od svetlosnih zrakova,
zvuka itd. koji istiĉu iz objekta, a utiĉu na retinu oĉiju,
bubne opne ušiju, ili druga ĉula. Mi imao pet ĉula saznanja i
kroz njih primamo informacije što se tiĉe sveta. Ako pet
ĉula ne funkcionišu, ne bismo znali postoji li uopšte svet. Stoga mi ţivimo u ĉulnom svetu. Kada je proizvedena
ĉulna stimulacija od vibracija primljenih spolja, mi
postajemo aktivni. Ĉulna aktivnost stimuliše um kroz
nervni system koji povezuje ĉula s umom posredstvom
prane ili ţivotne energije. Moţemo uporediti ove nervne
kanale sa elektriĉnim ţicama, kroz koje teĉe snaga prane.
Prane nisu ţivci, podjednako kao što ni elektricitet nisu ţice.
Prana je unutrašnja vibracija koja povezuje ĉula sa umom.
Senzacije, stoga, ĉine um aktivnim i um poĉinje da oseća da
postoji nešto spolja. Ovo se moţe nazvati bezpobudnom
percepcijom,4
gde um ima neodređenu svesnost o objektu.
Kada percepcija postane jasna, postaje definisana ili
određena. Ova mentalna percepcija se obiĉno naziva
saznanjem ili poimanjem.
S one strane uma postoji druga sposobnost ili moć,
zvana intelekt. Intelekt prosuđuje da li je stvar dobra ili
loša, nuţna ili nepotrebna, ove vrste ili one vrste, itd. On
odluĉuje o vrednosti objekta, da li je ovaj sud5
pozitivan ili
negativan, moralan, ateistiĉki ili religiozan. Ĉovek vrši
procenu ili ocenjuje svoju situaciju u odnosu prema objektu. Neki psiholozi smatraju da je um instrumenat u
rukama intelekta. Manas je na sanskritu reĉ za um, koji se
smatra karanom
6
ili instrumentom, dok je Buddhi
sanskritski izraz za intelekt, koji je Karta ili izvršilac.
Intelekt ocenjuje šta je spoznato pomoću uma, i donosi
odluku o prirodi akcije koja treba da se preduzme u vezi s
objektom u datim okolnostima.
Intelekt je udruţen s dugim principom izunutra,
nazvanim Ahamkara ili ego. “Aham” znaĉi “ja”, a “kara”
ono što manifestuje, otkriva ili izjavljuje, svedoĉi. Postoji
nešto u nama što izjavljuje “Ja jesam”. Ova informacija je
ego. Nikakva logika nije potrebna da dokaţe ego, jer mi ne
dokazujemo svoju vlastitu egzistenciju. Ova tvrdnja ili
afirmacija je ego. Nije potrebna logika da dokaţe ili potvrdi
ego, jer mi ne dokazujemo svoju vlastitu egzistenciju. Ovo
je tvrdnja koja ne zahteva dokaz, jer sva logika dolazi iz
toga. Ego je neodvojiv od individualne misli ili shvatanja,
kao vatra od svoje toplote. Intelekt i ego egzistiraju
nerazmršljivo, ljudsko razumevanje je funkcija ljudskog ega. Funkcije ega su mnogostruke, i one oblikuju predmet
psihologije.
Postoje određeni putevi u kojima psihološki
instrumenti poĉinju da funkcionišu u vezi sa objektima.
Takođe postoji ĉetvrti elemenat, zvani chitta,
7
koji nije lako
prevodljiv na engleski. Izraz “podsvesno ili podsvestan” se
obiĉno smatra kao njegov ekvivalent.8 Ono što je osnova
svesnog uma, i što zdrţava pamćenje itd., jeste Chitta ili
podsvesni um. Inaĉe chitta u yoga psihologiji ukljuĉuje
takođe ono što je poznato kao nesvesno u psihoanalizi. Ceo
ovaj funkcionalni mehanizam, uzet zajedno, jeste psiha9
ili
antahkarana, unutrašnji instrument. Unutrašnji organ
funkcioniše u razliĉitim oblicima, a yoga je zainteresovana
za temeljito izuĉavanje ovih funkcija, jer metode yoge su
konaĉno namenjene da se preduzme ozbiljan korak u vezi
svih ovih psihiĉkih funkcija.
Dakle, kako unutrašnji organi funkcionišu? Psiha
proizvodi pet reakcija u pogledu sveta izvan, neke od njih su pozitivne a neke negativne. Ovo su teme opšte
psihologije.
Ima pet oblika u kojima antahkarana oblikuje sebe
izvođenjem svojih funkcija u normalnom ţivotu. Ovi oblici
se zovu pramana, viparyaya, vikalpa, nidra i smriti.
Pramana ili ispravno znanje je svest o stvarima
kakve one jesu. Ovo je glavni predmet izuĉavanja u logici.
Percepcija, zakljuĉivanje i usmeno svedoĉenje su tri glavna
puta za ispravno znanje. Neki dodaju poređenje,
pretpostavljanje i nerazumevanje na uobiĉajene prikaze
takvog znanja. Kako mi znamo da postoji objekat izpred
nas? Mi stiĉemo ovo znanje kroz direktan ĉulni kontakt.
Ovo je percepcija. A kada vidimo prljavu vodu u reci,
pretpostavljamo da je padala kiša gore u brdima. Ovo
znanje stiĉmo uz pomoć zakljuĉivanja. Reĉi drugih kojima
verujemo, takođe nam prenose istinsko znanje, kao na
primer, kada verujemo da postoji slon u obliţnjem gradu,
na osnovu toga što smo to ĉuli od pouzdanog prijatelja,
premda ga moţda nismo stvarno videli svojim oĉima. Sve
ove metode zajedno oblikuju ono što ide pod imenom pramana ili direktan dokaz o proverenom ili pouzdanom
znanju.
Viparyaya je pogrešna percepcija, pogrešno
shvatanje ili uzmanje jedne stvari za drugu, kao, kada u
sumrak vidimo dugo uţe, obiĉno uzimamo da je to zmija, ili
opaţamo da je prav štap uronjen u vodu savijen. Kada
opaţamo bilo šta što ne odgovara ĉinjenici, mentalni oblik
je jedno od pogrešnih razumevanja.
Vikalpa je sumnja. Kada nismo sigurni da li, na
primer, stvar koju vidimo jeste osoba ili direk, da li se nešto
kreće ili ne kreće, kada opaţanje nije jasno, ili kada smo u
nekom nesigurnom stanju mišljenja, kaţe se da smo u
vikalpi.
Nidra je spavanje, koje se moţe smatrati negativnim
stanjem, povlaĉenjem uma iz aktivnosti. Spavanje je i pored
toga psihološko stanje, jer, premda ono nije pozitivno
povezano sa objektima iz sveta, ono pretstavlja latentnost
impresija a takođe mogućnost objektivne misli. Nidra je
spavanje antahkarane.