Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Umetnost umiranja - S. N. Goenka; 220 str. 1510 din.
S.N.GOENKA
UMETNOST UMIRANJA
Sakupila i uredila Virginia Hamilton
UVOD
Dok smo pokušavali da održimo ovu knjigu što
je moguće pristupačnijom, povremeno smo u
tekstu koristili pāli i hindu reči. Ovi izrazi su
definisani, kada su prvi put predstavljeni i
uključeni su u rečnik na kraju knjige. Nekoliko
važnih termina je takođe objašnjeno i dole.
Pāli je drevni indijski jezik na kome su tekstovi
tekstovi Buddhinih učenja sačuvani. Istorijski,
lingvistički i arheološki dokazi pokazuju da se
pāli jezik govorio u severnoj Indiji u vreme
Buddhe. Podaci za pāli stihove uključene u
ovoj knjizi su iz izdanja Pāli Tripiṭake
Vipassana Research Instituta.
Dhamma (na sanskritu dharma) označava
pojavu; objekat uma; prirodu; prirodni zakon;
zakon oslobođenja, to jest, učenja jedne
prosvetljene osobe.
Dohe (dohas = poetski rimovani dvostihovi)
datiraju iz početka Indijske literature. Dohe
uključene u ovoj knjizi je sastavio i pevao S.N.Goenka na hindu jeziku. Oni su se obično
čuli tokom jutarnje pauze u Vipassana
centrima za meditaciju u Indiji.
O S.N.GOENKI
Satya Narayan Goenka (koga su njegovi
studenti iz ljubavi nazvali „Goenkaji“) bio je
učitelj vipassana meditacije u tradiciji Sayagyi
U Ba Khin iz Myanmara.
Premda je indijskog porekla, Goenkaji je rođen
i vaspitan u Myanmaru. Živeći tamo on je imao
sreću da dođe u kontakt sa U Ba Khin-om i da
od njega nauči vipassana tehniku. Nakon što
je primao obuku od svog učitelja tokom 14
godina, Goenkaji se nastanio u Indiji i počeo da
podučava vipassanu 1969. godine. U još uvek
strogo podeljenoj zemlji na kaste i religije,
tečajevi koje je ponudio Goenkaji privukli su
hiljade ljudi iz svih delova društva. Uz to
mnogi ljudi su došli i iz drugih zemalja da
pohađaju kurseve vipassana meditacije.
Goenkaji je podučio desetine hiljada ljudi u
više od 300 tečajeva u Indiji i u drugim
zemljama, na Istoku i Zapadu. Godine 1982. je
počeo da imenuje pomoćnike učitelja, kako bi
mu pomogli da ogovori na rastuće zaimanje za
tečajeve. Osnovani su, pod njegovim vođstvm, centri za meditaciju u Indiji. Canadi, USA,
Austriji, New Zealandu, Ujedijem Kraljevstvu,
Japanu, Sri Lanki, Tailandu, Myanmary,
Nepalu i drugim zemljama.
Tehnika koju je podučavao Goenka potiče od
Buddhe. Buddha nikada nije podučavao
sektašku religiju, on je podučavao Dhammu –
put oslobođenja – koji je univerzalan. U istoj
tradiciji, Goenkajiev pristup je sasvim nesektaški. Iz tog razloga, njegovo učenje je imalo
jaku privlačnost za ljude svakog porekla, svake
religije, neregiozne, ko i iz svih delova sveta.
U svom životnom veku Goenkaji je primio
mnoge počasti, ali je on isistirao na tome da su
one zaista zapravo za Dhammu.
S.N.Goenka je u miru isdahnuo u nedelju
uveče 29. septembra 2013. u svojoj kući u
Mumbaiu, u Indiji. Imao je 90 godina i pola
svog života je služio kao učitelj vipassana
meditacije. Njegovo zaveštanje će se nastaviti
sve dok ljudi u svetu traže da budu upućeni to
učenje za oslobođenje.
PROLAŽENJE DANA
Sledi prikaz kako se Shri Satya Marayan
Goenka suočio sa svojim poslednjim
momentima života, u nedelju 29. septembra
2013.
Ponekad kraj života dolazi tako smireno kao
prolaženje dana.
U poslednjim trenucima svog dugog života,
Goenkaji je bio ograničen na invalidska kolica i
suočio se sa povećanjem bola, a ipak se
upinjao da se nosi sa svojom dnevnom
ustaljenim tokom.
Često se prisećao kako je Buddha služio do
svojih poslednjih trenutaka. Jasno mi je da je
Goenkaji imao nameru da sledi taj veliki
primer. Nastavio je i dalje da se sastaje sa
posetiocima i da se duboko interesuje za
Dhamma rad.
Tokom svog poslednjeg dana, u vreme doručka
Goenkaji je pitao svog sina Shriprakasha, kako
napreduje rad u „globalnoj vipassana pagodi.“
Shriprakash je odgovorio da će posetiti „globalnu pagodu“ tog dana i da će, po svom
povratku, dati potpun izveštaj.
Tokom dana, Goenkaji je radio na selekciji 500
svojih doha (stihova) za moguću izradu buduće
knjige. Kao i uvek, za njega je ovo bio rad iz
ljubavi.
Tokom ručka, Goekaji je rekao: „Sada sam se
rešio doktora.“ Mataji nije pridala posebno
značenja ovim rečima; ona je mislila da se
odnose na određenog doktora, koji ga je
nedavno posetio. Međutim, bilo je očigledno da
je želeo provesti dan mirno, bez ikakvog
ometanja.
Posle vremena za čaj, Goenkaji je prelistavao
glavne priče u časopisima, kao što je to svakog
dana obično činio. Onda je meditiao u svojoj
sobi sedeći na stolici. Došao je do stola za
večernji obrok, ali je ćutao tokom obroka i
posle toga se vratio direktno u svoju sobu.
Ostao je tamo neko vreme sedeći i zatražio
pomoć da se smesti u krevet. Čim je legao,
počeo je ubrzano da diše. Primetivši ovo, kada
je ušla sobu, Mataji je pozvala Shriprakasha da dođe. Goenkaji je otvorio oči, prepoznao je
sina, ali nije rekao ni reč. Shriprakash je
pozvao porodičnog doktora, koji je živeo u istoj
zgradi i odmah je mogao da dođe. Ali su se
događaji brzo kretali prema njihovom kraju.
Udanuo je, onda je izdahnuo, pa je potom
disanje prestalo. Srce je prestalo da kuca. Nije
bilo znaka nikakvog bola ili napetosti na
Goenkajievom licu, a atmosfeta u sobi je bila
mirna i tiha. Bilo je 10:40 h popodne – kraj
dana, sve se uklapalo sa dugim životim
Dhamme.
O OVOJ KNJIZI
Za mnogo godina smo moj muž i ja bili izdavači
biltena Vipassana Newsletter. Ovo nam je dalo
jedinstvenu priliku da čujemo i vidimo
inspiritavne priče o meditantima, koji su umrli
hrabro i smireno, ispunjeni mudrošću iz
njihove prakse meditacije. Čitali smo izveštaje
o smrti roditelja, partnera, dece i prijatelja.
Često, pošto su oni svedočili o tome kako su
njihovi voljeni umrli sa zadovoljstvom i
smirenošću, ovi prisutni, su bili ispunjeni
izvesnom neočekivanom srećom, prilikom
nekog nezamenljivog gubitka.
Buddha je rekao: „Samo dve stvari ja
podučavam; o patnji i načinu prestanka
patnje.“ Ova kolekcija spisa – Goenkajijeva
objašnjenja učenja Buddhe, Buddhinih
spiritualnih stihova, poetskih povesti monaha i
monahinja iz Buddhinog vremena, izveštaja od
učesnika meditamana – nastala je iz
prihvatanja istine o patnji. Ova kolekcija spisa
sadrži ispirativne primere ljudi, koji su
zadobili snagu i ukus slobode kroz njihovu praksu i ubedljivo demonstiraju efikasnost
Staze, tog puta izlaska iz patnje.
Ja sam sakupio ove priče, ne samo da
pomognem održavanje i jačanje uvedenih
vipassana meditanata u njihovo istraživanje,
već takođe da ohrabrim druge koji tragaju za
mirom i razumevanjem, kako bi preduzeli
praksu preduzimanja istinskog „saznavanja
sebe,“ na iskustvenom nivou – kako bi razvili
svoju vlastitu mudrost.
Neka vi iskusite plodove staze koju je
podučavao Buddha; slobodu od patnje i žalosti
s kojima se suočavamo kroz naše živote.
Virginia Mamilton
Januara 2014.
O VIPASSANA MEDITACIJI
Vipassana, koja znači da se vide stvari kakve
zaista jesu, jedna je od najdrevnijih indijskih
tehnika meditacije. Ponovo je otkrio Gotama
Buddha pre više od 2500 godina, koji je
podučavao kao niverzalni lek za univerzalne
bolesti – „kao uvetnost življenja.“
Ova nesektaška tehnika ima za cilj potpuno
brisanje mentalnih nečistoća i potstiče najvišu
sreću potpunog oslobođenja.
Njena svrha, nije samo da leči bolest, već
suštinsko izlečenje ludske patnje.
Vipassana je metoda preobražavanja sebe kroz
posmatranje sebe. Ona se usredsređuje na
duboku među povezanost između duha i tela.
Ova povezanost duha-i-tela može direktno da
se iskusi disciplinovanom pažnjom, što je
usmerena na fizičke senzacije, koje oblikuju
život tela i koje neprekidno uslovljavaju život
uma. Zasnovano na ovom posmatranju,
putovanje saoistraživanja do zajedničkog
korena uma i tela, koje rastvara mentalne nečistoće, rezultira u uravnoteženom umu,
pun ljubavi i saosećanja.
Naučni zakoni koji leže u osnovi čovekovih
misli, osećanja, sudova i senzacija postaju
očigledni. Kako čovek raste ili nazaduje, kako
čovek proizvodi patnju i oslobađa sebe od
patnje, razume se kroz direktno iskustvo. Život
postaje okarakrterisan uvećanom
samokontrolom, svesnošću, nepostojanjem
obmane i mirom.