Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Učenje Svami Satjanande: 110 str. 905 din.
SADRŽAJ

Tantra
Joga
Život Satjanande
Svakodnevni život
Ašram
Guru
Sanjasa
Religija
Vedanta
Mantra i um
Meditacija
Samadi
Rečnik
TANTRA
U prošlom veku, naučnici i vodeći stručnjaci iz svih oblasti znanja, učili su nas da živimo
u svetu grube supstance. Po njima, cela zemlja je bila sačinjena od minera, grubih
elemenata, a čovek od mesa, krvi i kostiju. Po Darvinovoj školi, čovek se nalazio na vrhu
evolutivne lestvice. Na tim osnovama se sve baziralo: društvo, zakoni, filozofija, vlada, a
isto tako i obrazovanje. Oni nisu bili u stanju da odu izvan grube materije. Čak nisu mogli
ni da prihvate da postoji nešto izvan toga.
U stvari, postojali su mnogi mitovi i predanja vezani za suptilnije aspekte života, ali
tokom proslog veka naučnici su počeli da kritikuju sva ta verovanja i gledišta. Na Zapadu
su naučnici, u najboljem slučaju, prihvatili religiju do izvesne mere, ne iz verovanja, već
zato što su to morali radi sopstvenog opstanka. Plašili su se da će ih u suprotnom stići
sudbina naučnika iz prošlosti. Međutim, u poslednjih sto godina, nauka se promenila, a
fizika skoro da je postala metafizika. Sada nauka govori o istim stvarima o kojima je
tantra govorila pre mnogo hiljada godina.
Najranija tantrička tradicija koju su istoričari uspeli da otkriju na osnovu arheoloških
ostataka stara je šest do sedam hiljada godina. Ona je povezana sa Harapa i Mohendodaro
civihzacijama koje su postojale u oblasti severozapadne Indije, u današnjem Pakistanu.
To ne znači da je tantra stara samo pet hiljada godina. To znači da je ova kultura,
zasnovana na tantričkim konceptima, ritualima i filozofiji, postojala na vrlo visokom
stepenu razvoja, najmanje pre pet hiljada godina, ali veoma je moguće da su širom sveta
postojale i druge tantričke civilizacije, čak mnogo ranije, na samom početku ljudske
egzistencije. Naravno, nemam nameru da zalazim dublje u istorijske detalje vezane za
tantru, jer to nije tema našeg razgovora.
Tantrički filozofi koji su prethodili Budi, Hristu, Muhamedu pa čak i Mojsiju, Sokratu,
Aristotelu i Platonu, govorili su samo jednu stvar koju bi trebalo da zapamtite. Sve što je
vidljivo ili nevidljivo nije ništa drugo do izražaj šakti ili energije. To je bila njihova
poruka, zaključak do kojeg su došli još pre nekoliko hiljada godina.
Sta kažu današnji naučnici? Upravo identičnu stvar u terminima atoma, protona,
molekula, elektrona, fotona itd. Ako ih iskombinujete, nastaće koza; ako napravite
drugačiju kombinaciju, nastaće čovek. Spoljašnje ili grube forme predstavljaju samo
različite proporcije energije. Ovo nije šala, ali ja ne umem da kažem, naravno naučno,
koja proporcija tačno odgovara čoveku, a koja kozi. To je nebitno, ali ono što je važno je
da je sve, svaka supstanca u celokupnom postojanju, živom ili neživom, pokretnom ili
nepokretnom, vidljivom ili nevidljivom, sačinjena od energetskih sila. Ako pažljivo
pogledate, dolazite do zaključka da je u osnovi svega ista tvar.
Izvor svih ljudskih bića, životinja, insekata, biljaka, minerala je istovetan. Svaka
pojedinačna stvar proizašla je iz jednog zajedničkog jezgra. Trebalo bi da razumemo
značaj nukleusa jer živimo u nuklearnom dobu. Celokupna kreacija ima samo jedno
jezgro, a ne dva. Ceo univerzum je kao pra-materija, sličan jajetu. Gornji i donji pol su
dva različita pola energije. Jedan se naziva pozitivnim, a drugi negativnim polom.
U tantri ih zovemo Šiva i Šakti, a u fizici prostor i vreme. Vreme je jedan pol materije, a
prostor drugi. Vreme i prostor su dve različite dimenzije energije koje se moraju sjediniti.
Kada se vreme i prostor približavaju jedno drugom, oni putuju sa suprotnih krajeva ka
centru da bi se susreli u jezgru. Šta je to jezgro? U fizici se ono naziva centar materije, tačka iz koje se manifestuje objekat. Sigurno ste učili o tri aspekta kreacije -vremenu,
prostoru i objektu; vremenu, prostoru i materiji.
To su tri kategorije ovog univerzuma. Sve što vidite -Sunce, Mesec, zvezde, solarne
galaksije, konstelacije, oblaci, mora, planine; sve je to sačinjeno od ova tri faktora -
vremena, prostora i materije. Kada se vreme i prostor susretnu u jezgru materije, nastaje
eksplozija. Ova eksplozija izbacuje milione i trilione čestica magline u fizički univerzum.
Te čestice kasnije postaju zvezde i vaša Zemlja je jedna od tih maglina.
Ovo se odigrava u spoljašnjem svetu milionima i milionima godina i nastaviće da se
dešava večno. Ista stvar se dešava i u nama kada vežbamo koncentraciju i meditaciju.
Meditacija nije tek psihološka veiža. Mnogi od vas su profesori; vi proučavate
psihologiju, a onda zamišljate da je meditacija psihološka vežba. To nije istina. U
meditaciji vi baratate energetskim silama. Kada se koncentrišete na plamen sveće, na
neku tačku, na svog gurua, na krst, Sivalingam, na centar u srcu ili izmedu obrva, ono što
se u stvari dešava je sjedinjavanje vremena i prostora.
Molim vas, razmislite o tome. Šta je vreme, šta je prostor? Nikada niste o tome
razmišljali jer niste imali vremena da mislite o vremenu. Vreme je koncept uma i vi živite
unutar njega. To nije samo vreme u grubom smislu, jedan sat, dva sata, tri sata itd. Vreme
je u relaciji sa objektom i objekat je u relaciji sa vremenom, a oba su u relaciji sa
prostorom. Vreme, prostor i objekat su međusobno povezani i to se naziva kreacija. I naši
naučnici su došli do istog zakljucka, odnosno do tajne celokupne kreacije: materija,
minerali, biljno carstvo, kiseonik, vodonik itd, vidljivo i nevidljivo, nisu ništa drugo nego
posledica jedinstva vremena i prostora ili pozitivnog i negativnog pola energije.
Ovo je veoma jednostavno razumeti. Kako sam se ja rodio? Moj otac i majka su se sreli.
Niko ne može to poreći. Postoji li ovde neko ko se rodio bez sjedinjavanja? Jedinstvo
muške i ženske komponente, pozitivne i negativne fizičke komponente stvorilo je mene,
stvorilo je vas, stvorilo je sve. Svaki pas, svaki magarac, svaki čovek, rodio se kroz
sjedinjavanje dva suprotna pola. Čovek i žena, muško i žensko, predstavljaju dva
suprotna pola prirode i energije. Oni nisu isti. Fizički oni izgledaju isto uz nekoliko
osnovnih različitosti, ali sa tačke gledišta energije, oni uopšte nisu isti.
Muški pol predstavlja pozitivnu, a ženski negativnu energiju. Tako oni predstavljaju
vreme i prostor i kada se sretnu u formi seksualnog jedinstva, u formi emocionalnog
jedinstva, oni ostvaruju vezu, vezu između vremena i prostora stvarajući na taj način
objekat. Ovo se dešava sa svim stvarima u ovom svetu i dovodi nas do zaključka da je
kreacija rezultat jedinstva pozitivnih i negativnih oblika energije.
Primenjujući ovaj princip, možete uočiti da i kada meditirate, vi stvarate neko jedinstvo.
Na kosmičkom nivou se dešava jedinstvo vremena i prostora. Na ljudskom nivou, desilo
se jedinstvo moje majke i mog oca. Sada, u meditaciji se dešava jedinstvo uma i prane,
mentalne sile i vitalne sile. Ove dve sile u našem telu su predstavljene kao ida i pingala
nadiji, sunce i mesec, Šiva i Šakti. U kosmičkim razmerama, Šiva i Šakti su odgovorni za
bezbrojne forme kreacije, pa tako i u ljudskom životu, muški princip je Šiva a ženski
Šakti. Kroz njihovo sjedinjavanje mi nastajemo.
Rečeno je da se ne samo ovo telo i um, već i ceo ovaj ogromni
univerzum može pretvoriti u energiju u bilo kom trenutku. Materija je jedna gruba
manifestacija energije. Ne bi trebalo da vidimo suštinsku razliku između materije i
energije. Nadam se da nema potrebe da objašnjavam najpoznatiju jednačinu Alberta
Ajnštajna -znate je - E=mc2
.Ova jednačina je nedavno izvedena, ali ono o čemu ja govorim u tantri odavno postoji. Tantrički filozofi su takođe verovali i govorili da je
materija jedno stanje energije i da je energija jedno stanje u evoluciji materije. Stoga, sa
naučne tačke gledišta, a isto tako i sa tantričke i jogičke tačke gledišta, moramo doći do
jedinstvenog zaključka, razumevanja i realizacije, a to je da mi nismo samo kombinacija
mesa, krvi i kostiju. Svaka misao, svaka akcija i svako osećanje je napunjeno energijom.
Ja govorim u mikrofoni i vi čujete moj glas iz zvučnika. Zvučnik je napunjen strujom.
Ako je on napunjen strujom, zašto i moj glas ne bi bio? Kako možete reći da je glas samo
posledica vibriranja određenih organa? To je veoma grubo objašnjenje. Treba da
razumete svaku akciju, svaki izražaj, svaku misao u terminima ove elektromagnetne sile.
Naučnici su došli dotle i shvatili da čak i ova atmosfera koju vidite između mene i vas,
nije samo vazduh. Postoji elektromagnetno polje koje povezuje vas, mene i sve ostalo u
celinu. To znači da svaki delić kreacije nije ništa drugo do kalup energije, Šakti. To
možemo nazvati energija, elektron, proton, foton ili kako god želimo. Nema nikakve
razlike. Ali definitivno moramo imati na umu da u prošlom veku nismo bili spremni da
poverujemo u ono što danas znamo o sebi, čemu nas je naučila moderna psihologija. Mi
nismo samo grube emocije; mi nismo samo blato i prljavština; mi nismo samo produkt
greha koji su počinili naši roditelji. Ako je moj otac prišao mojoj majci, on nije počinio
greh i ja nisam proizvod greha. Ja sam posledica ljubavi i osećanja jedinstva koji mora da
su se desili između mog oca i moje majke. Da li se slažete?
Ne mislim da sam nastao kao posledica njihovog sjedinjavanja u stanju depresije. Čini mi
se da je moj otac u to doba imao oko dvadeset pet godina, a majka dvadeset. Bili su u
cvetu svoje mladosti, uzavrelih emocija, misli i verovatno su mislili na zvezde, cveće i na
sve divne stvari. Verovatno su jedno drugom recitovali poeziju. Mora da sam nastao u
takvim okolnostima, a ne kao posledica kriminalnog, grešnog i depresivnog stava svojih
roditelja. Ako u sebi imamo takvu veru da smo nešto više od grube materije rođene iz
greha, onda možemo doneti odluku da transformišemo ovo fizičko telo u spiritualnu
supstancu; to može biti učinjeno. Kaže se da su Hrist i drugi sveci otišli direktno u raj.
Mnogi ljudi tvrde da to nije moguće jer raj ne postoji. Moiža su oni otišli na Mars ili već
ko zna gde. Ali ja verujem da je to moguće. Telo može jednostavno da nestane. Nekada
davno živela je poznata svetica po imenu Mirabai. Bila je princeza zapadnoindijske
države Rađputan pored Udaipura. Kada je imala šest godina, neki svami je došao u palatu
i poklonio joj statuicu Krišne. Nosila ju je uvek sa sobom i vremenom je počela da veruje
da je udata za nju. Svi su mislili da je poludela. U redu je da neko vreme mislite da ste
udati za idola, ali kada napunite dvadeset pet godina i još uvek mislite da ste udati za
statuu, nešto nije u redu. U skladu sa društvenim običajima prisilno su je udali za princa
Ćitore, u to vreme veoma moćne države. Čak i posle venčanja Mirabai je nastavila da
misli da je udata za Krišnu. Imala je običaj da kaže: `Moj muž je Krišna i niko drugi.`
Odbila je da ima bilo kakav odnos sa kraljem. Govorila je: `Ne, ti nisi moj pravi muž. `
Tako je njen muž pomislio da ona ima vezu sa nekim drugim i da je to razlog zbog kojeg
ne želi da ima ništa sa njim. Jednog dana su mu saopštili da Mirabai priča sa nekim u
svojoj sobi iza zaključanih vrata, pa je njegova sumnja postala još veća. I sam je takođe
čuo šaputanje. Provalio je vrata, ali nije našao nikoga jer je ona pričala sama sa sobom.
Krišna kojeg je ona volela je bilo njeno sopstveno biće projektovano na statuicu Krišne.
Konačno, kada više nije mogla da ostane u palati, otišla je iz Ćitore u Vrindavan, gde je
postala velika svetica. U trenutku kada je umirala, nije izgubila telo, nije umrla kao što
svi mi umiremo; ušla je u hram blizu Mathure i pretvorila se u svetlost.