Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Tao Te King - Liber CLVII – A. Crowley: 56 strana 610 din.
UVOD
Tao Te King, katkad pisan kao Tao Te Čing, pripisuje se gotovo mitskom kineskom majstoru
Lao Cuu (Lao Ce), osnivaču taoizma. Njegovo ime se prvi put spominje u delu Ši Či, istoriji
Kine, napisanoj u prvom veku pre naše ere.
Lao Cu je navodno bio istoričar arhivar vladara grada Čua, a smatra se da je Konfučije putovao u
taj grad kako bi bio poučavan obredima Lao Cua. U stvari, konfučijanska Li Či (Knjiga Obreda,
sastavljena u četvrtom veku) četiri puta se poziva na Konfučija, oživljavajući detalje obreda koje
je on naučio od Lao Cua. Uprkos ovome, cela ta priča je verovatno neautentična, s obzirom na to
da pripada posebnom žanru koji su stvorili taoisti da bi diskreditovali Konfučija, iz trećeg veka
pre n.e.
Međutim, razgovori između Konfučija i Lao Cua, zapisani u jednom drugom velikom
taoističkom klasičnom delu čiji je autor Čuang Cu, ostavili su nam jedan dragulj, potekao sa
usana Konfučija:
„Znam da ptice mogu da lete; znam da ribe mogu da plivaju; i znam da zveri mogu da jure. Za
one koje jure, mogli bismo napraviti zamke, za one koje plivaju, možemo napraviti mreže; a za
one koje lete, možemo napraviti strele. Ali ne mogu da razumem, zmaj kako kroti vetrove i
oblake dok leti nebu u susret. Danas sam video Lao Cua. Nije li on možda kao taj zmaj?`
U svojim poznim godinama, Lao Cu je napustio grad Čua i zaputio se na Zapad, prema izvesnom
klancu (prema predanju, to je klanac Han Ku u provinciji Honan, ali naziv tog klanca verovatno
alegorično predstavlja prolaz u zagrobni život, posebno zbog toga što se nalazi na Zapadu).
Tamo ga Kuan Ling Jin (ili Jin Hsi), čuvar prolaza, zamoli da napiše knjigu, pošto je „bio na
putu da napusti ovaj svet.` Tako je Lao Cu napisao Tao Te King i posle toga otišao iz zemlje.
Dugovečnost je često bila pripisivana Lao Cuu, pri čemu su mu legende pridavale starost od
stotinu i šezdeset ili čak dve stotine godina. Ti znakovi o postojanju kulta dugovečnosti, našli su
primenu u kasnijoj pojavi taoističke alhemije i jogijskim praksama koje imaju za cilj takva
ostvarenja.
Pored pomenutog, postoji vrlo malo toga što bi se moglo utvrditi o Lao Cuu, ako izuzmemo
činjenicu da je njegovo ime po rođenju bilo Tan. To je u stvari sasvim moguće, jer se neki podaci
o Tanu ne podudaraju sa onima o Lao Cuu, do te mere da je čak moguće da ovaj potonji nije
uopšte ni postojao u stvarnosti, jer reči lao cu u bukvalnom prevodu znače „starac`, epitet koji bi
se mogao pripisati velikom broju svetaca iz toga doba.
Prema predanju, Tao Te King potiče iz četvrtog veka p. n. e. Međutim, savremena nauka je
sklona da nastanak tog dela datira u pozni četvrti ili rani treći vek pre nove ere. Zanimljiv je
podatak da Mencije, koji je bio u zenitu slave u četvrtom veku p.n.e, nigde ne spominje Lao Cua
i njegovu školu mišljenja, uprkos kampanji koju je vodio protiv raznih nekonfučijanskih
doktrina. Čak i Čuang Ce, na koga je po tradiciji došao red da bude Lao Cuov naslednik, nije
uvrstio Lao Cua u svoju listu glavnih učenja toga vremena. Te i druge činjenice daju značajno
veću težinu skorijem datiranju rada koji će nam ovde biti predstavljen.
Naziv Tao Te King je prevođen na engleski jezik na bezbroj različitih načina, kao Put Taoa, Put i
njegova Moć i Knjiga o Putu i njegovoj Vrlini, spomenimo samo neke od naziva. Poslednji
pomenuti, iako je prilično dug, izgleda najpribližniji, zahvaljujući kompleksnoj prirodi i
višestrukim značenjima triju kineskih karaktera koji, sačinjavaju taj naziv.
Tao je po svom karakteru neodređen: on označava ono što je bezimeno. Tao ne predstavlja samo
nepromenljivu jednost što počiva skrivena iza promenljivih obrazaca Jina i Janga, koji stvaraju
materijalni svet i on je istovremeno i Put ili stanje u kojem je sva promena bespredmetna i gde je
vu vei - nedelovanje, suština postojanja. Svetac koji je iskusio Tao ostvaruje sva svoja dela bez
namere i želja, volja i dovršenje stvari su jedno te isto. Iluzija fizičkog univerzuma se stvara
uzajamnom igrom Jina i Janga, tame i svetla, ženskog i muškog principa.
Te znači „vrlina`, vrlina izvedena iz Taoa. Upravo pomoću vrline svog tea neka stvar je onakva
kakva jeste. Postoji širok spektar sekundarnih značenja pojma te koja nisu neposredno relevantna
za naslov te knjige, ali ona ipak ilustruju neke od teškoća u prevođenju sa kineskog na engleski
jezik. Ta druga značenja tea su „moralna vrlina`, „dobrostivost`, „pogodnost`, kao i onu prilično
neodređenu i tipično orijentalnu svest o postojanju obaveze zahvalnosti koju drugi duguju prema
nekom kada dobiju njegovu naklonost.
Karakter King ili Čing (u skladu sa Vašom šemom transkripcije) ima značenje kanona ili klasika.
Otuda bi se celokupan naziv, Tao Te King, mogao prevesti kao „Kanon o Putu i njegovoj
Vrlini`.
Sam tekst se sastoji od oko pet hiljada karaktera, podeljenih u dve knjige, koje su opet
sistematizovane u osamdeset jedno poglavlje: trideset sedam u prvoj knjizi - Principi Taoa i
četrdeset četiri u drugoj - Primena Taoa. Ova sistematizacija potiče bar iz prvog veka naše ere i
pre predstavlja delo nekog kasnijeg urednika nego deo Lao Cuovog originalnog plana.
Taoizam, učenje koje je tradicionalno osnovao Lao Cu, imao je odlučujući uticaj na kinesku
filosofiju. Ipak, konfučijanski učenjaci Tao Te King nisu smatrali klasičnim delom sve do
njegove kanonizacije, 666. god. n.e. (datum koji nesumnjivo može zadovoljiti Alistera Krolija)
za vreme vladavine cara Kao Cunga, koji je Lao Cua proglasio za „vrhovnog monarha najdublje
misterije`.
Kasnije je, pak, taoizam prigrlio mnoga druga učenja: Tao Čiao (religija taoizma); filosofiju Lao
Cua i Čuang Cua (što je prošireno sve dok taoistički kanon nije ukupno premašio 1000 tomova);
oblik alhemije povezan sa jogijskim praksama koji u centar stavlja fenomen dugovečnosti;
putovanja morem u potrazi za „Ostrvima Blagoslovenih`; grupne seksualne prakse; kult vina i
poezije i još ekstremnije pokrete kao što je teokratska država kojom je upravljao Ku-ei-cu ili
demonski vojnici Čang Hsiua. Zajednička osnova svih tih aktivnosti u pojedinim slučajevima
svodi se samo na delimično zajedničku nomenklaturu. „Taoista` je do tada već dobio mnogo
drugih značenja, više nego što je Lao Cu ikada mogao i sanjati. Šta je, dakle, taj Tao o kome je
Lao Cu govorio?
Tao je mreža vremena i promena koja čini suštinu života. Prihvatiti Tao, praktikovati vu vei, put
ne-akcije, znači sposobnost prilagođavanja toku promena, bez namere da se borite sa virovima
promene, već instinktivno opažajući suptilne trendove koji se kriju ispod površine događaja i
uskladiti svoja vlastita dela s njima.
Čovek Taoa istrajava pomoću sile univerzuma koja ga podržava, pošto se on uzdiže ili pada
onako kako to čini jedrilica, nošena nevidljivim vazdušnim strujama, bez ulaganja bilo kakvog
vidljivog napora. Uz to, pošto da ne ulazi u konflikt sa univerzumom i nije sve vreme okupiran
često osujećenom akcijom, on ne troši svoju snagu i postiže svoje ciljeve. Rečima Alistera
Krolija, on izražava svoju Istinsku Volju i održava stabilan kurs, prolazeći kroz vrtloge vremena
i prostora.
Svest o tim strujama nalazi svoj odraz u milionima različitih aspekata kineskog života: počev od
vešto uzgajanih vrtova zen hramova, koji prianjaju uz prirodne živopisne obrasce zemlje
naglašavajući ih, preko „zmajevih linija` što omeđuju najskladnije zidove neke zgrade na taj
način da ona postaje sastavni deo pejzaža u čijem okruženju je izgrađena, a nipošto oštra
neprirodna invazija (kao što je u toj meri naglašena u zapadnoj civilizaciji), sve do tananih ali
često ponavijanih motiva koji simbolizuju seksualnu igru Jina i Janga, pojavljujući se na gotovo
svakom komadu porculana, svile, kamena ili drveta, do simbola koji se uklapaju u prirodu
korišćenog materijala i u samu namenu za koju se stavlja određeni artefakt, svako od njih
umetničko delo koje potpomaže jedinstvo čoveka i Taoa. Malo je drugih učenja koje se tako
duboko uklapaju u svakodnevni život ljudi.
Tao ne samo da prožima predmete, događaje i sudbine, već i ljudsko telo, pa taoistički pogled na
univerzum uključuje kompleksan sistem energija koje protiču kroz telo, nalik na struju eterične
krvi. Ove ideje su tek u skorije vreme dobile izvesnu potvrdu na Zapadu, gde je akupunktura
(koja se sastoji u lečenju telesnih oboljenja putem stimulacije ili modifikacije ovih meridijana
sile), naišla na određeno prihvatanje. Međutim, važnost tih energetskih kanala daleko prevazilazi
oblast medicine. Vežbe Tai čija koje svakodnevno izvode milioni Kineza u Narodnoj Republici
Kini se zasnivaju na usklađivanju mikrokosmičkih energija sa energijama univerzuma pomoću
niza lepršavih pokreta i stavova.
Besmrtnost je bila jedan od ciljeva negovanja tih suptilnih energetskih kanala i upravo su u toj
oblasti prakse taoističke joge i alhemije postale značajne. Mimo mnogih medicinskih recepata,
često baziranih na upotrebi zlata ili žive, iscrpno datih u knjigama kakvi su rani spisi o
medicinskim supstancama - Pen Cao Čing (200. god. p. n. e.) ili Ko Hungova Pao Pu Cu -
postoji duga tradicija psihosomatskih vežbi i praksi čiji je cilj postizanje besmrtnosti.
Mnogo bliža praksama indijske tantričke joge jeste upotreba seksualnih energija u cilju
stimulisanja, cirkulisanja i profinjavanja unutrašnjih energetskih obrazaca. Taj oblik
samouzgajanja se zasniva na međusobnoj razmeni energija Jina i Janga tokom seksualnog
odnosa, pri čemu muškarac i žena mogu jedno drugom pomoći u nadopunjavanju međusobnih
kvota Jin ili Jang energije. Inače, normalno seksualno oslobađanje semena može biti
zaustavljeno, i tokom tog sprečavanja oplođujućeg fluida da sledi svoj uobičajeni tok seksualnog
zadovoljstva i oplođenja, koristi se oslobođena energija da upali unutrašnju vatru koja, u saradnji
sa različitim Tenikama disanja, uzrokuje cirkulisanje energije kroz eterične kanale. Ti kanali se
mogu kontrolisati pomoću Tehnika vizualizacije i, u velikoj meri po ugledu na prakse tantričke
joge, vežbač stimuliše kundalini, koja se uzdiže različitim čakrama duž kičmenog stuba, dok se u
taoističkoj jogi prolaze različite „kapije`, uspostavljajući sekundarne cirkulacije, koje pak
aktiviraju „šupljinu duha` u mozgu, pa dolazi do provetljenja, alhemijskog preobražaja bića i
„rođenja` besmrtnika, zvanog hsien.