ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Rad, 1995.

Cuda se rastvaraju u znakovima drustvenosti i mnogih znanja koja se cak ni ne iskljucuju medjusobno, a herojstvo uma postaje stvar arheologije i muzeja duha. Moc je konacno sama, bez potrebe da se legitimise iz osnova nekakve metafizicke istine, smisla ili neporecive objave; ona se svercuje, ali funkcionise. Karte su izmesane, a svetastvo i herojstvo su izgubili tlo pod nogama, i svaki razlog koji bi ih zasnovao, nuzno se raspada pred mnostvom protivrazloga u odsustvu jednog tvrdog, koji bi se mogao podneti i s kojim bi se moglo rvati. Otuda su heroji jedne parodirane istorije, heroji komedije koji se menjaju sa promenama ukusa, trenda, stila, koji se skidaju sa scene hitrije nego maske glumaca posle predstave.

Jovan Zivlak (Nakovo, 9. oktobar 1947) srpski je pesnik, kritičar i esejist.[1]

Biografija
Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja (1976 — 1983)[1]. Od 1986. vodi izdavačku kuću Svetovi. Krajem 2006, osnovao je izdavačku kuću Adresa.[1] Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Kao izdavač, Zivlak zastupa modernu i postmodernu književnost, književnu teoriju, filozofiju i mišljenje.

Osnivač je časopisa Zlatna greda (2001), koji izdaje Društvo književnika Vojvodine, kao i osnivač Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006). Za knjigu Pod oblacima dobio je najuglednije pesničko priznanje u zemlji, nagradu Vasko Popa (2015)[2]

Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu.[1] Zivlak je trenutno najprevođeniji srpski živi pesnik.[3]

Pesničke knjige u prevodu: Trepied (francuski, 1981), Penge (mađarski, 1984), Trinožnik (makedonski, 1985), Zol gostin (makedonski, 1991), Il cuore del masca­lazone (italijanski, 1994), Zly host (slovački, 1997), Peni­tenta (rumunski, 1998), Poemes choisis (francuski, 1999), Zol gostin i drugi pesni (makedonski), 2007, Zъl gost i drugi stihove (bugarski, 2008), Gedichte, Mitles­buch 79 (nemački, 2009), Despre gaide (rumunski, 2009), Szczeliny czasu (poljski, 2011), Slizane (bugarski, 2012), Zimski izveštaj (makedonski), 2014, Winterbericht (nemački), 2013), Le roi des oies (francuski, 2014), Informe invernal (španski, Meksiko,2014).[1]

Priredio knjige: Jovan Dučić[1]: Pesme, 1996; Dani­lo Kiš[1]: Autopoetike, eseji, 1999; Dušan Vasiljev[1]: Pesme, 2000; Milorad Pavić[1]: Panonske legende, priče, 2000; Laza Kostić: Među javom i med snom, pesme, 2001; Najlepše pesme Dragana Jovanovića Danilova, 2002; Laza Kostić[1], Pesme, 2009. godine; Antologija Bran­kove nagrade (1954–2010), 2010, Poezija i este­ti­ka Laze Kostića (zbornik), 2010, Đura Jakšić (zbor­nik), 2012, Branko Radičević (zbornik), 2012: Gde su vrata ( antologija poezije Međunarodnog novosadskog književnog festivala – 10 godina, 2015.

Jovan Zivlak živi i radi u Novom Sadu.[4]

Dela

Zivlak (levo) sa Miodragom Draganićem i Dobricom Erićem na Zmajevim igrama u Novom Sadu, 1995. godine
Jovan Zivlak je objavio knjige pesama:

„Brodar“ (1969)
„Večernja škola“ (1974)
„Čestar“ (1977)
„Tronožac“(1979)
„Čekrk“ (1983)
„Napev“(1989)
„Zimski izveštaj”(1989)
„Čegrtuša“ (1991)
„Ostrvo“ (2001)
„Pesme“ 1979-2005 (2006)
„Obretenje“ (izbor iz poezije 1993,1994,1995,1996)
„O gajdama“ (2010)
„Oni su ušli u naš dom“ (2012)
„Pod oblacima“ (2014)
Nagrade
Dobitnik je sledećih priznanja i nagrada:[1]

Nagrada „Mlada Struga” (1974)
Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za pesnički opus, 1992.
Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993)
Nagrada „Stanislav Vinaver” (1995)
Nagrada „Dušan Vasiljev” (1997)
Zlatna značka KPZ Srbije (1998)
Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Aurina senka, 2000.
Nagrada „Stevan Pešić” (2001)
Oktobarska nagrada grada Novog Sada (2001)
Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, 2003.
Velika bazjaška povelja (2006)
Nagrada „Dimitrije Mitrinović” (2010)
Nagrada „Arka” (2014)
Nagrada „Kočićevo pero” (2014)
Nagrada „Vasko Popa” (2015)
Nagrada „Književno žezlo”, Skoplje (2016)
Nagrada „Venac Laze Kostića” (Sombor, 2017)

U ovim strogo promišljenim i umetnički artikulisanim esejistickim istraživanjima, u čijoj je autentičnoj intelektualnoj osnovi svojevrsni pesnički duhovni program, pesnik govori putem opisa i opita o poetikama našeg opstanka i malim i velikim pričama sveta.