Raw Power nije album; to je manifest spaljene zemlje. Trenutak u kojem su Iggy and The Stooges, naoružani do zuba soničnim napalmom i nihilističkom poezijom, povukli obarač i ispalili rafal koji je zauvek promenio lice rokenrola. Ovo nije muzika kompromisa. Ovo je brutalna iskrenost uhvaćena na traci, zvučni pejzaž stvoren od polomljenog stakla, zarđalog metala i sirove, nefiltrirane energije koja je postavila temelje za ceo proto-punk pokret. Od uvodnog, seizmičkog rifa pesme `Search And Destroy` do poslednjeg atoma haosa, album pulsira opasnošću, pretnjom i jednom vrstom oslobađajuće destrukcije koja je i danas, decenijama kasnije, jednako potentna i zastrašujuća.

Centralni deo mitologije ovog izdanja je, bez sumnje, kontroverzni miks koji potpisuje niko drugi do David Bowie. Suočen sa sirovim, negostoljubivim snimcima koje diskografska kuća nije umela da dešifruje, Bowie je doneo odluku koja i danas deli fanove: gurnuo je vokal Iggy Popa u crveno, preko ivice distorzije, dok su ritam sekcija i gitara Jamesa Williamsona ostali zakopani u haotičnoj zvučnoj slici. Rezultat nije tehnički savršen, ali je karakterno besprekoran. To je zvuk panike, očaja i poslednjeg, razjarenog vriska. Pesme poput baladične pretnje `Gimme Danger`, adrenalinskog sprinta `Your Pretty Face Is Going To Hell` i hipnotičke, zlokobne `Penetration` dobijaju dodatnu dimenziju upravo kroz ovaj neuravnoteženi, klaustrofobični miks koji savršeno oslikava mentalno stanje benda.

Ovo reizdanje na vinilu ne samo da vraća album u njegov pravi, analogni format, već ga predstavlja u vizuelno upečatljivoj, narandžastoj boji koja savršeno odgovara zapaljivom sadržaju. Čuti naslovnu numeru `Raw Power` ili sumanuti `Shake Appeal` sa ploče je jedini ispravan način da se doživi njihova puna, neukroćena snaga. Upravo je Iggy and The Stooges - Raw Power LP,orange,2025 esencijalni artefakt za svaku ozbiljnu kolekciju; ne samo kao istorijski dokument, već kao i dalje aktuelan zvučni napad koji odbija da ostari ili izgubi oštricu. Od početka do kraja, kroz numere `I Need Somebody` i finalni, apokaliptični `Death Trip`, ovo je testament jedne ere i jedne neponovljive grupe koja je svirala kao da sutra ne postoji.