Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srđan Valjarević, Fric i Dobrila, Narator je konačno progovorio
Laguna, 2021, 2024.

Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina…

Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.

„Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“
– Vladimir Arsenić

Dozvolite naratoru da se ovde uključi i da pokuša da objasni, ili barem da opiše situaciju, jer kad nikome nije ni do čega, onda je to za naratora najzahtevniji zadatak, jer kako opisati situaciju i ljude kojima više nije ni do čega, kao što su ljudi u ovoj našoj priči, ali i uopšte, u celoj ovoj državi, ili u onome što se naziva društvom, vrlo je nejasno šta se više pod tim pojmom podrazumeva, osim da pomalo apstraktno to nazovemo želatinsko-histeričnom velikom nazoviverskom zajednicom...

Dok obavljaju svoje svakodnevne poslove i provode dane u beskrajnom mudrovanju o događajima koji ih okružuju i mislima koje ih spopadaju, Fric, Dobrila i drugi poznati junaci ove satirične socijalne drame nastavljaju da iznose svoje stavove i putem natpisa na svojim majicama koji tokom noći iz njih izbijaju, iako nije nikome jasno kako – mnogobrojnih slogana koji se odnose na različita pitanja, od svakodnevnih životnih do najdubljih filozofskih. U tome ih, prvi put u ovom Valjarevićevom romanu u nastavcima, prekida sam Narator, koji se, iznerviran apsurdnom stvarnošću i iščašenim ponašanjem svojih protagonista, povremeno otvoreno oglašava i prekida radnju kako bi se i sam sabrao, razmislio o proteklim događajima i odahnuo od zahuktalih likova.