Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpska književna zadruga, 2010.
Ninova nagrada, 2009!!!
Odlicno stanje 302 str

Roman Glasovi u vetru određuje se kao hronika u kojoj se „kroz sudbinu jedne građanske porodice prelamaju krupni istorijski događaji balkanskog podneblja“.[2] Porodica Aracki pridružila se nekim drugim poznatim književnim junacima: Isakovićima, Njegovanima ili Katićima. U romanu su izraženi elementi bajke, što je žanr koji je Grozdana Olujić u svom stvaralaštvu dominantno negovala: `U romanu Glasovi u vetru realistično, istorijsko i fantastično, bajkovito postoje u simbiozi, uzajamno se napajajući onim literarnim sokovima koji su svakom od njih neophodni.

Гроздана Олујић (Ердевик, 30. август 1934 — Београд, 16. март 2019) била је српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка.[1] Легат Гроздане Олујић налази се у Адлигату.

Као романсијер, објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017).[2] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Такође, као бајкописац, објавила је велики број бајки и збирки бајки. Међу њима посебно се истичу 10 збирки: Седефна ружа и друге бајке (1979), Небеска река и друге бајке (1984), Дечак и принцеза (1990), Принц облака (1990), Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни свет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).

Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак 36 светских језика.

Добитница је многобројних књижевних награда и признања, како домаћих, тако и страних — Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004), НИН-ова награда за најбољи роман (2009), награда Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара, повеља Змајевих дечјих игара (2001), награда Народне просвјете, награда Телеграма, награда Златни лептир и Стара маслина (2002), награда Бора Станковић (2018), награда за најбољу светску причу и награда за најбољу модерну бајку света (1994).

Додељен јој је витешки орден Dannebrog, 31. августа 1977. Била је почасни члан Универзитета у Ајови (САД) од 1970. и почасни грађанин града Осла.[