ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Бојан Марковић (Ужице, 1985.) дипломирао је на катедри за српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објављује поезију и есејистику у књижевној периодици. Део је уметничке групе Просути Изнутра.

Књига поезије „Риба која је прогутала свет“, аутора Бојана Марковића је, пре свега, занимљиви књижевни експеримент. У великој мери фрагментарна, препуна алузија, асоцијација, гротеске, прекида, упута како на класични свет, тако и на модерне појмове обрађене на неконвенционалан начин. Језик ових песама је изразито разнобојан и садржи архаизме, латинизме, англицизме и каламбуре.

Овај песнички деби, може се схватити и као запис, као увод у Марковићеву поезију. Песме су неуједначене лепоте: од претерано херметичних, расцепканих и раздељених, па све до целовитих. Посматрана структурално, и у целости, ова књига поезије делује складно и заокружено.

Другим делом збирке, мени знатно дражим, America salo, quid pro quo, Марковићев надреализам добија сасвим другу димензију, ониричку, језички знатно разигранију, дубљу и смисленију, потреснију али у исто време и чистију.

Циклус песама, не случајно стављен на крајње место збирке, под називом Земља, нуди једну туробну, макабричку слику ауторовог виђења крајњег животног циклуса, његовог потчињавања хумусу и комплетној дезинтеграцији.

Овај рукопис представља интересантан поетски покушај и понирање у дубину језика, можда и трагање за архетипима, и њиховим повраћајем; то остављам Марковићу да нас увери или разувери наредним књигама поезије, да то није пуки бретоновски аутоматизам. Главни недостатак ове збирке је, према моме мишљењу, што је у одређеном броју песама звучање превагнуло над значењем. Та два аспекта би се морала ускладити, иначе би и дилетанти могли да се славе као велики, несхваћени, песници авангарде и новог, трећег таласа српске поетске сцене.