ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Posveta na predlistu.

Izdavač: LOM - Beograd,
2016. god.
Broširan povez, 20,5 cm.
238 str.

„Lirika Itake“ predstavljena je kao antologija rodoljubive lirike, koju je pisao tokom Velikog rata, kao oficir austrijske vojske, a uz pomoć prijatelja i rodbine pokušavao je od rata da se skloni, i nakon završetka sukoba, lutao je po Evropi, po Parizu, Firenci. Za njega je sam pojam povratka iz rata bio najtužniji događaj, kako sam navodi, pa su samim tim i stihovi koje je stvarao prožeti dubokom melanholijom. Tokom tih putovanja, prolazeći kroz život upravo odisejski, nikada se nije odvajao od Homerove „Odiseje“, koju je smatrao najvećom poemom čovečanstva.

Izdanje „Itake i komentaraׅ“ možemo posmatrati kao antologiju te antologije, za koju je sam autor izvršio selekciju, odabravši nešto više od trećine pesama i pri tome dodavši nove, čime je zaokružio celinu.

Za razliku od „čiste poezije“, gde pesnik treba da „ostane sen koja nije vidna“, političkim pesmama morao je dodati komentare, smatrajući da je to neophodno jer kod čitalaca izazivaju znatiželju da saznaju nešto više o prošlim vremenima i životu samog pesnika, o okolnostima u kojima su nastale, pri čemu često mogu biti dovedeni u zabludu. Međutim, napisao je komentare i za pesme bez političkih konotacija, kao i svoju (auto)biografiju.

Sami komentari mogu se posmatrati i odvojeno, kao celina za sebe, poput memoarske proze u kojoj je opisao svoj doživljaj rata i životnih previranja koja su potom usledila.

„U mladosti i u ratu čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa.“

„Ja sedim među slušaocima i slušam to, bez ikakve zavisti, još uvek u pohabanom odelu bivšeg oficira i niko me ne poznaje i niko ne zna. Samoća nepoznatog pesnika je jedan od najdubljih doživljaja pesnika.“

„Zar zbilja plavetnilo i zelenilo snegova i leda oko zemlje, ljubičaste magle nebesa, koje su van života, ne opijaju slađe nego vino? Zar zbilja oholost i snaga, samoća zveri, sloboda i mržnja, ne opijaju slađe nego mleko?“

Autor: Strahinja Gordić