Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Benjaminova kritika nasilja
Valter Benjamin
Erih Unger
Kurt Hiler
Petar Bojanić
Preveli s nemačkog: Milan Tabaković, Željko Radinković
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Akademska knjiga, 2018.

Knjiga obuhvata provokativni i uticajni esej Valtera Benjamina „Prilog kritici nasilja“ (1921), kao i tekstove koji ga prate i rasvetljavaju iz više uglova. Među tim prilozima i komentarima su tekstovi Petra Bojanića koji otvaraju i zatvaraju knjigu, Benjaminovi posthumno objavljeni fragmenti značajni za rekonstrukciju ideje eseja, kao i tekstovi „Rat“ (1915/16) Eriha Ungera i „Anti-Kain“ (1919) Kurta Hilera, koji se smatraju za izvor Benjaminove inspiracije za pisanje ovog eseja i na koje neposredno referiše u njemu. Osnovna tema ovog izuzetno složenog teksta je odnos prava i nasilja (božanskog, revolucionarnog…), odnosno, pitanje da li nasilje kao sredstvo može da se opravda. Centralni esej je publikovan u dvojezičnom izdanju, na nemačkom originalu i uporedo u redigovanom prevodu na srpski jezik.

Petar Bojanić
O „kritici nasilja”
(Predgovor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Valter Benjamin
Prilog kritici nasilja/Zur kritik der gewalt
(preveo Milan Tabaković) . . . . . . . . . . . . . 25
Valter Benjamin
Fragmenti
(preveo Željko Radinković). . . . . . . . . 119
Erih Unger
Rat
(preveo Željko Radinković). . . . . . . . . 131
Kurt Hiler
Anti-Kain
(preveo Željko Radinković). . . . . . . . . 151
Petar Bojanić
Šta je božansko ili
revolucionarno nasilje? . . . . . . . . . . . . . . 171


„Ako mitsko nasilje istovremeno greši i ispašta, božansko nasilje oslobađa od ispaštanja grehova. Ako prvo preti, drugo udara; ako je prvo krvavo, drugo je beskrvno ubilačko.“
– Walter Benjamin

„Da li nam Benjamin zaista skicira uslove za prepoznavanje (poslednjeg) nasilja, za uzdržavanje od nasilja, očekivanje nasilja ili možda bezuslovne uslove za poslednje činjenje nasilja?“
– Petar Bojanić

Erih Unger (1887-1950) bio je židovski filozof koji je objavljivao mnoge članke i brojne knjige. Njegovi radovi pokrivaju širok spektar tema: poezija, politička teorija, opšta i jevrejska filozofija. Rođen u Berlinu 1887. godine, dr. Erih Unger je od ranog uzrasta bio zainteresovan za nove ideje i intelektualne rasprave. Pohađao je školu u Berlin-Lichterfelde, bogatom rezidencijalnom području koje je bilo pod jakim uticajem pruskog plemstva i pripadnika pruskih oružanih snaga. U školi u `Friedrich-Gymnasium` upoznao je Oskara Goldberga koji je vodio književni klub u dobi od sedamnaest godina. Кao mladić, Unger je postao jedan od osnivača književnog ekspresionističkog pokreta u Nemačkoj. Prvi svetski rat dočekao je Ungera u Švajcarskoj, gde je stekao nove prijatelje, među kojima je bio Valter Benjamin koji se divio njegovom radu. Dolazak Hitlera završio je njegovu obećavajuću akademsku karijeru, a Unger je svoju mladu porodicu odveo u izgnanstvo 1933. godine, prvo u Pariz, a kasnije (1936) u London, gdje je do kraja života živeo 1950. godine.

Кurt Hiler (17. avgust 1885, Berlin - 1. oktobar 1972, Hamburg) bio je jevrejsko-nemački esejista visoke stilske originalnosti i politički novinar. Otvoreni gej komunista bio je duboko pod uticajem Imanuela Кanta i Artura Sopenhauera, prezirući filozofiju G.V.F. Hegela, što ga je činilo prilično nepopularnim kod marksista. Hiler je bio uticajni pisac u ranom nemačkom pokretu za prava homoseksualaca u prve dve decenije 20. veka. Godine 1929. Hiler je preuzeo funkciju predsednika Naučno-humanitarnog komiteta od kolege gej aktiviste Magnusa Hirsfelda. Hiler je uhapšen od strane gestapoa 1933. godine nakon nacističkog zauzimanja vlasti i teško je pretučen pre puštanja na slobodu u avgustu 1933. Proveo je devet meseci u zatvorima i najranije osnovanim koncentracionim logorima. Hiller je pobegao u Prag 1934, a zatim u London 1938. Godine 1955. vratio se u Nemačku, gde je živeo i pisao u Hamburgu do svoje smrti.

Petar Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i inicijator nekoliko novih institucija i grupa. Poslednju knjigu „Violence et messianisme“ objavio je krajem 2015. godine kod izdavačā „Vrin“ u Parizu i „Mimesis International“ u Milanu.

Valter Bendiks Šonflis Benjamin (nem. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Berlin, 15. jul 1892 — Portbou, 27. septembar 1940) je bio nemački intelektualac (filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista) jevrejskog porekla koji spada u grupu intelektualaca okupljenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“ (nem. Das Кunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine. Dela Valtera Benjamina su: Кritika nasilja 1921.(Zur Кritik der Gewalt) Jednosmerna ulica 1928. (Einbahnstraße) Berlinsko detinjstvo 1950. (Berliner Кindheit um 1900) O fotografiji i umetnosti 1936. Od objave Valterovih književnih dela, petnaest godina nakon njegove smrti, Valterovi radovi, posebno delo O fotografiji i umetnosti, dobili su značaj među akademcima humanističkih diciplina. Središte organizacije koja ga je sledila nalazilo se u Кarsluu u Nemačkoj. Predsednik organizacije bio je Bernd Vite, svetski poznat učenik Benjamina i profesor Moderne nemačke literature u Diseldorfu. Članovi organizacije bili su iz devetnaest različitih zemalja iz i van Evrope.