Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-900864-1-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga - KOJIM PUTEM? KO TO VLADA AMERIKOM, A KO SRBIJOM - Milos J. Kosovac

Ko vlada Amerikom, a hteo bi celim svetom
Ko vlada Srbijom, a zasto tako vlada - naopako

Портрет психопате

Суочивши се с појмом „ психопата” , већина људи прво помисли на ненормалне, зле и опасне особе. То није баш тако, јер многе психопате срећемо свакога дана, а њихове обичне физиономије и љубазно понашање не указују нам на било шта неприродно.
И заиста, идентификација психопата није лака. Површни шарм, патолошка лажљивост, одлучност, лакоћа конверзације и брзина доношења одлука прикривају њихово одсуство емоција, кривице и кајања. Док се не упознамо са прошлошћу психопата и док не претерају, обично смо њима фасцинирани.
Психопате нису безусловно насилне иако воде немиран живот. По правилу су изразито промискуитетни, обично су укључени у сумњиве послове, брзо стварају и губе пријатељства (зависно од интереса), увек користе оно што је на располагању а никад и ни у чему не доприносе. Иако праве брзу каријеру, она није дуговечна.
Полицајци знају да психопате немају развијену свест о казни за своје преступе и зато с лакоћом улазе у ризике. Њихове психолошке одлике не морају, саме по себи, бити увек ненормалне, али комбиноване с перверзним жељама и агресивним темпераментом уз одсуство моралних ограничења, која се називају савешћу, представљају детонатор за опасну експлозивну смешу негативних и позитивних особина. З
Амерички психијатар Роберт Харе бодовао је 20 најважнијих симптома психопатије сачинивши „ контролну листу” (Robert Hare: Psychopaty Checklist). Прототип психопате у збиру има 40 поена док би неко без трунке психопатских одлика имао збир раван нули. Иначе, 30 поена или више квалификује психопату.
Криминалци без психопатских квалификација имају око 22 поена и зато свега 30 одсто затвореника испуњава критеријуме за психопатију. Оно што се ређе помиње јесу жене-психопате које чине једну десетину психопатске популације.
Спектар психопатологије је широк. На једном крају су такозвани гранични случајеви који добар део живота проведу као мало настрани шефови, чланови управних одбора или, упустивши се у политику, некада доспевају и до горњих партијских нивоа. На другом крају су они који леже по затворима (њихово оличење је Ханибал Лектор у филму „ Кад јагањци утихну” ) и у гробовима, где завршавају после зачуђујућих подухвата који нормалним људима никада не би пали на памет. И заиста, свако друштво има психопате, који под изузетним околностима као што су нереди, ратови и природне катастрофе због својих необичних, али у тим тренуцима спасоносних одлука постају поштоване личности. Сетимо се сопствених хероја улице, касније прераслих у националне хероје. Али не дирајмо у свеже ране. Боље је погледати неке светски слављене хероје новијег времена. Узмимо Оскара Шиндлера, протагонисту Спилберговог филма „ Шиндлерова листа” ; Шиндлер је био лажљивац и преварант, неуспели бизнисмен у легитимним пословима, али је у моралном хаосу ратног времена био успешан. Он је са осећањем сопствене грандиозности започео лични рат против Трећег рајха и успео је у ономе на шта се намерио. Спасао је много Јевреја.
***
Криминални подухвати, нарочито у економији, провоцирају дискусију од које се очекује расветљавање дилеме: да ли се ради само о поремећају личности или је психопатија један од видова адаптивног понашања, неопходног у борба за опстанак, поготово кад се зна да је психопатија у свим популацијама заступљена са један одсто.
Уосталом, сви носимо од 10 до 25 одсто психопатских особина, али смо васпитани да их гушимо. Због тога је важно рано открити и лечити децу с клицом психопатије. Лечење формираних психопата није успешно, а једини добар лек против већине тих људи је ЗАТВОР!

Универзитетски професор