pregleda

Prilog Etnoistoriji Torlaka Kosta V. Kostic


Cena:
1.000 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Voždovac,
Beograd-Voždovac
Prodavac

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Прилог Етноисторији Торлака - Инг. Коста В. Костић
2 издање
Нови Сад Футура 1995 год.
278 стр. 21 цм.
Тираж 500 ком.

Књига је одлично очувана

Торлаци је регионални назив који се употребљава за становнике настањене у источној Србији и северозападној Бугарској. У 19. веку Торлак је Србин са југа; израз којим се потцењује — означава припадник нације са периферије српства. Предео који насељавају се назива Торлак, Торлачија или Торлачко. Они су, у најширем смислу, носиоци шопског културног типа, а Торлак је део шире територијалне целине Шоплука.
Део територије града Београда назива се Торлак, а име је добио по становништву, које се ту доселило из источне Србије, из Сврљига за време вожда Карађорђа.

Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук или Шопско. Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот.
Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.

У књизи Путовање од Москве до Константинопоља из 1817/18. године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији (територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:

Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада подељеној на две области, Србију и Бугарску, колективно се зову Срби и говору словенским језиком. Оригинални Бугари су били татарски народ, који је дошао у 5. веку са обала Волге, и који је успешно усвојио словенски дијалект од њихових нових земљака Срба, задржавши само неколико речи њиховог бившег језика.
— Путовање од Москве до Константинопоља, Вилијам Макмајкл

Шоплук се везује и за словенско становништво Старе Србије — Македоније, у местима: Овче Поље, Штип, Радовиш и Струмица. Карактерне црте тих становника су идентичне: повученост, вредноћа и штедљивост.

историја етнографија istorija etnografija

У случају личног преузимања најбоље је радним данима у преподневним часовима од 07-13ч јер сам тада углавном слободан.
Лично преузимање искључиво на мојој адреси, локација Београд, Лекино Брдо, Крушевачка улица.
У случају куповине молим Вас да ме обавестите на број из огласа (најбоље порука на вибер) јер не контролишем редовно свој Купиндо налог, да би се што брже повезали...

Трошкове испоруке сноси купац...

Predmet: 81729373
Прилог Етноисторији Торлака - Инг. Коста В. Костић
2 издање
Нови Сад Футура 1995 год.
278 стр. 21 цм.
Тираж 500 ком.

Књига је одлично очувана

Торлаци је регионални назив који се употребљава за становнике настањене у источној Србији и северозападној Бугарској. У 19. веку Торлак је Србин са југа; израз којим се потцењује — означава припадник нације са периферије српства. Предео који насељавају се назива Торлак, Торлачија или Торлачко. Они су, у најширем смислу, носиоци шопског културног типа, а Торлак је део шире територијалне целине Шоплука.
Део територије града Београда назива се Торлак, а име је добио по становништву, које се ту доселило из источне Србије, из Сврљига за време вожда Карађорђа.

Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук или Шопско. Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот.
Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.

У књизи Путовање од Москве до Константинопоља из 1817/18. године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији (територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:

Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада подељеној на две области, Србију и Бугарску, колективно се зову Срби и говору словенским језиком. Оригинални Бугари су били татарски народ, који је дошао у 5. веку са обала Волге, и који је успешно усвојио словенски дијалект од њихових нових земљака Срба, задржавши само неколико речи њиховог бившег језика.
— Путовање од Москве до Константинопоља, Вилијам Макмајкл

Шоплук се везује и за словенско становништво Старе Србије — Македоније, у местима: Овче Поље, Штип, Радовиш и Струмица. Карактерне црте тих становника су идентичне: повученост, вредноћа и штедљивост.

историја етнографија istorija etnografija
81729373 Prilog Etnoistoriji Torlaka Kosta V. Kostic

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.