Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Fransoaz Sagan komplet 11 knjiga
odlicno očuvane
povez tvrd
Izdavac : Naprijed Zagreb 1979, tvrdi povez,

01. Volite li Bramsa
02. Cudesni oblaci
03. Izgubljeni profil
04. Modrice na dusi
05. Cuvar srca
06. Malo sunca u hladnoj vodi
07. Za mesec,za godinu
08. Dobar dan,tugo
09. Izvestan osmeh
10. Odgovori
11. Razbacana postelja
...................
Fransoaz Sagan
Kad je 1954. godine Fransoaz Sagan objavila svoj prvi roman Dobar dan, tugo, slavni francuski pisac Fransoa Morijak nazvao ju je „malim šarmantim monstrumom“ i prorekao joj sjajnu budućnost.

Kao kći industrijalca, školovana u liceju časnih sestara, svojim prvim romanom stekla je svetsku popularnost i dostigla milionske tiraže.

Karakteristične crte njenih kasnijih romana Izvestan osmeh, Za mesec, za godinu, Volite li Bramsa i drugih jesu otužan cinizam njenih heroina, prerana iživljenost, depoetizacija ljubavi, totalna ravnodušnost prema društvenim i političkim problemima.

Tokom četrdesetogodišnjeg književnog rada objavila je više od trideset knjiga, uglavnom romana i pozorišnih komada.

Foto: © Stiopik / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons
...................

Biografija
Detinjstvo i mladalački uspeh
Sagan je rođena u Kažaru 21. jun 1935. kao Fransoaz Kuare. Odrasla je u Lotu, gde je bila okružena životinjama, koje su ostale njena strast do kraja života. S nadimkom `Kiki` bila je najmlađa ćerka imućnih roditelja. Njen otac je bio bogati direktor jedne kompanije, a majka ćerka bogatog zemljoposednika. Saganina prababa sa očeve strane je bila Ruskinja iz Sankt Petersburga. Porodica Kuare je tokom rata živela u Dofneu, a zatim u Verkorsu. Iako je pohađala fakultet, usled nezainteresovanosti nikada ga nije završila.

Pseudonim Sagan preuzela je od princeze Sagan, koja je navodno bila inspiracija Marselu Prustu za lik princeze Germant iz romana U traganju za izgubljenim vremenom. Njen prvi roman Dobar dan, tugo objavljen je 1954, kada je imala 18 godina. Roman je doživeo međunarodni uspeh i učinio je Sagan književnom senzacijom preko noći. U njemu se opisuje život Sesil, sedamnaestogodišnje bogate naslednice, koja živi mondenskim životom. Knjiga se do 1962. u Francuskoj prodala u više od 840 000 primeraka, dok se broj prodatih primeraka u svetu popeo na 4 500 000.[2]

Mondenski život
Na putovanjima po Americi, često je viđana u društvu Trumana Kapotea i Ave Gardner. Dok je vozila sportski automobil Aston Martin, 14. marta 1957. doživela je saobraćajnu nesreću, zbog koje je bila u komi nekoliko dana. Takođe je volela da vozi svoj automobil marke Jaguar kada je išla da se kocka po Monte Karlu.

Sagan se dva puta udavala. Prvi put se udala 13.marta 1958. za 20 godina starijeg izdavača Gija Šelera, ali se par razveo dve godine kasnije. Za Boba Vesthofa, mladog američkog plejboja, udala se 1962. Par se razveo 1963. Njihov sin Deni se rodio u junu iste godine. Sagan je potom imala dugogodišnju lezbejsku vezu sa modnom stilistkinjom Pegi Roše. Takođe je imala i muškog ljubavnika Bernarda Franka, oženjenog esejistu opsednutog jelom i pisanjem. Nakon tog perioda počinje još jednu dugogodišnju lezbejsku vezu sa urednicom francuskog izdanja magazina Plejboj Anik Žele.

Sagan se nije plašila da se uključi u politiku. Potpisala je 1961. Manifest 121 protiv politike francuske vlade u Alžiru, a deceniju kasnije podržala je legalizaciju abortusa.[3]

Tokom svog života Sagan je bila zavisna od nekoliko vrsta droga. Godinama je koristila pilule na recept, amfetamin, kokain, morfijum i alkohol. Kada je policija jednom prilikom došla u pretres njene kuće, njen pas Banko ih je odveo do kokaina koji je potom i sam počeo da liže. Sagan je u tom trenutku uzviknula policiji: Pogledajte, i njemu se sviđa! Devedesetih je optužena i osuđena za posedovanje kokaina.

Smrt
Njeno zdravstveno stanje je bilo veoma narušeno početkom dvehiljaditih. Tokom 2002. nije bila u stanju da se pojavi na suđenju zbog utaje poreza. U ovaj slučaj bio je umešan i bivši francuski predsednik Fransoa Miteran. Sagan je dobila uslovnu kaznu.

Fransoaz Sagan je preminula od embolije pluća u Honfleru 24.septembra 2004. u 69. godini. Po svojoj želji sahranjena je u voljenom rodnom mestu Kažaru. Za sobom je ostavila finansijski dug od milion evra. U svom telegramu saučešća tadašnji francuski predsednik Žak Širak je između ostalog rekao: Sa njenom smrću, Francuska je izgubila jednog od najbriljantnijih i najosećajnijih pisaca - eminentnu figuru literarnog života.